О Кости Стаменковићу

Коста Стаменковић учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Рођен је 3. октобра 1893. године у Лесковцу. Потиче из сиромашне радничке породице. Основну школу је завршио у родном месту. Због лошег материјалног стања његове породице, није могао да се даље школује, па се запослио као млински радник. Радећи у млину 1926. изгубио је леву руку.

Још као шегрт укључио се у раднички покрет. Учествовао је у штрајковима и другим акцијама радничког покрета у Лесковцу. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од њеног оснивања 1919. године. Био је активан не само у Лесковцу него и у другим местима јужне Србије, где је радио на стварању првих партијских организација. Убрзо је постао истакнути организатор синдиката. Окупљао је омладину у културно-уметничком друштву „Абрашевић“, чији је био председник, у радничком спортском клубу „Дубочица“ и другим друштвима и организацијама

У периоду од 1903. до 1934. године био је члан Месног комитета КПЈ у Лесковцу, а од 1934. и члан Окружног комитета. Иако није имала везе с Централним комитетом Комунистичке партије Југославије, лесковачка партијска организација је и у најтежим условима илегалног рада наставила делатност и утицај на раднике. Преко лесковачке организације, Централни комитет је успоставио везу с организацијама у Македонији.

На новембарским изборима 1938. године, Коста је, на предлог Комунистичке партије Југославије, био кандидат за посланика Радничко-сељачке листе. Средином јануара 1940. године ухапшен је и депортован у концентрацини логор у Билећи. После изласка из логора, 1940. године, изабран је за политичког секретара Окружног комитета КПЈ за Лесковац.

На Петој покрајинској конференцији КПЈ за Србију, изабран је за члана Покрајинског комитета и делегата за Пету земаљску конференцију КПЈ, на којој је изабран за члана Централног комитета Комунистичке партије Југославије.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, Коста је је радио на организовању и повезивању партијских организација и припремању оружане борбе у лесковачком округу. У августу 1941. је напустио Лесковац и отишао на планину Кукавицу, где је формиран Лесковачки партизански одред, а Коста је био члан његовог Штаба.

Имао је истакнуту улогу у организовању ослободилачке борбе и ширењу устанка на југу Србије. Марта 1942. против партизанских одреда на југу Србије, покренута је снажна офанзива. Окружни комитет КПЈ и штабови партизанских одреда, у немогућности да се фронтално супротставе надмоћним снагама окупатора, одлучили су да се повуку у Јабланицу. Лесковачки партизански одред је, под руководством Косте Стаменковића, дао непријатељу одлучни отпор, али се и он морао повући у Јабланицу.

Оштре борбе с непријтељем вођене су 25 и 26 марта 1942. године.Четници су у Поповачкој шуми и у Шилову код Лебана, опколили изнурене и слабо наоружане партизане. У борби, већина бораца чете је изгинула, а рањеници заробљени и поубијани. Коста је с неколико бораца дао одлучан отпор. Пошто су знали да се међу преосталим борцима налази и Коста, четници су покушали да га ухвате живог.

Коста се борио све до последњег метка. Кад су му остале још само две бомбе, његова кћерка Лепосава бацила је једну међу четнике, а другу је Коста активирао. Погинуо је заједно са ћерком Лепшом и партизанкама Маром и Верицом.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије 4. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја.