Школски програм

 

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ

 

ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

 

За период од 01.09.2015. до 31.08.2019.год.

ОШ Коста Стаменковић                                            Директор школе

 Српски Милетић                                                                Руселена Милић

 

 

                                                      Садржај

 

1.Увод

1.1.Полазне основе за израду школског програма

1.2.Сврха, циљеви и задаци програма образовања и васпитања

2.Наставни план

2.1.Обавезни наставни предмети, недељни и годишњи фонд часова

2.2.Изборни наставни предмети, недељни и годишњи фонд часова

3. Наставни програм

3.1.  Наставни програм за 1.разред

3.2.   Наставни програм за 2. разред

3.3.   Наставни програм за 3. разред

3.4.   Наставни програм за 4. разред

3.5.   Наставни програм за 5. разред

3.5.1.Обавезни изборни наставни предмети

3.5.2.Изборни наставни предмети

3.6.   Наставни програм за 6. разред

3.6.1.Обавезни изборни наставни предмети

3.6.2.Изборни наставни предмети

3.7.   Наставни програм за 7. разред

3.7.1.Обавезни изборни наставни предмети

3.7.2.Изборни наставни предмети

3.8.   Наставни програм за 8. разред

3.8.1 Обавезни изборни наставни предмети

3.8.2 Изборни наставни предмети

4.Начин остваривања наставног програма

 

5. Праћење напредовања и оцењивање ученика

 

6. Програми које реализује школа

6.1.  Програм допунске и додатне наставе

6.2.  Програм културних активности

  1. 3.  Програм школског спорта и спортских активности

6.4.  Програм заштите ученика од насиља, злостављања и занемаривања

6.5.  Програм превенције малолетничке делинквенције

6.6.  Програм слободних активности ученика

6.7.  Програм професионалне оријентације

6.8.  Програм здравствене заштите

6.9.  Програм социјалне заштите

6.10. Програм заштите животне средине

6.11. Програм сарадње са локалном самоуправом

6.12. Програм сарадње са породицом

6.13. Програм прилагођавања на школску средину

6.14. Програм увођења приправника у посао

6.15. Програм излета, екскурзија и наставе у природи

6.16. Програм рада школске библиотеке

6.17. Индивидуални образовни планови

6.18. Програм безбедности и здравље на раду

7. Програм продуженог боравка

 

8. Праћење и евалуација школског програма

 

9. Стандарди постигнућа

 

1. УВОД

На основу члана 80. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“ бр. 55/2013), Школски одбор ОШ „Коста Стаменковић“ на својој седници дана 15.09.2015. доноси ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА за периодод 01.09.2015. до 31.08.2019. године

 

Школски програм основног образовања и васпитања ОШ „ Коста Стаменковић“, Српски Милетић, доноси орган управљања, у складу са наставним плановима и програмима. Школским програмом обезбеђује се остваривање наставних планова и програма и потреба ученика и родитеља, школе и јединице локалне самоуправе.

1.1.ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ РАДА

 

Основе за израду Школског програма  ОШ „ Коста Стаменковић“   за период 2015/16 – 2018/19.чине следеће документа и околности:

  • Закон о основном образовању,“Службени гласник РС“, бр. 55/2013
  • Закон о основама система образовања и васпитања, „Сл. гласникРС“, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013
  • Образовни стандарди за крај основног образовања, „Сл. гласникРС – Просветнигласник“, бр. 5/2010
  • Образовни стандарди за крај првог циклуса образовања, „Сл. гласник РС – Просветни гласник“, бр. 5/2011
  • Правилник о наставном плану и програму за ПРВИ И ДРУГИ разред основног образовања и васпитања “Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 10/2004 , 20/2004 , 1/2005, 3/2006, 15/2006, 2/2008, 2/2010, 7/2010, 3/2011 – др. Правилник , 7/2011- др. Правилници,   1/2013 и 4/2013, 14/ 2013, 5/2014, 11/2014.
  • Правилник о наставном плану за ПРВИ, ДРУГИ, ТРЕЋИ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД основног образовања и васпитања и наставном програму за ТРЕЋИ РАЗРЕД основног образовања и васпитања “Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 1/2005 , 15/2006 , 2/2008, 2/2010, 7/2010, 3/2011 – др. Правилник, 7/2011 – др. Правилник, 1/2013 и 11/2014.
  • Правилник о наставном плану за ЧЕТВРТИ РАЗРЕД “Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 3/2006 , 15/2006 , 2/2008, 3/2011 – др. Правилник, 7/2011 – др. Правилник и 1/2013 и 11/2014.
  • Правилник о наставном плану за ДРУГИ циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за ПЕТИ разред основног образовања и васпитања “Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 6/2007 , 2/2010 , 7/2010 – др. Правилник, 3/2011 – др. Правилник, 1/2013  и 4/2013. и 5/2014.
  • Правилник о наставном програму за ШЕСТИ разред основног образовања и васпитања “Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 5/2008 , 3/2011 – др. Правилник, 1/2013.
  • Правилник о наставном програму за СЕДМИ разред основног образовања и васпитања “Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 6/2009 , 3/2011 – др. Правилник, и 8/2013.
  • Правилник о наставном плану за ОСМИ разред основног образовања и васпитања “Службени гласник РС – Просветни гласник“ бр. 2/2010 , 3/2011 – др. Правилник, и 8/2013, 5/2014.
  • Правилником о програму за остваривање екскурзије у првом и другом циклусу основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 7/2010) и упутством Министарства просвете (бр.610-00-790/2010-01 од 16.9.2010.).
  • Статут ОШ „Коста Стаменковић“
  • услови рада у школи
  • образовне потребе ученика, родитеља и наставника
  • потребе локалне заједнице

 

1.2.СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

Сврха овог школског програма је омогућавање квалитетног образовања и васпитања, као и стицања потребних знања, вештина, ставова, навика и формирање система вредности ученика који обезбеђује успешно сналажење у животу, уз поштовање њихових интересовања, потреба и интереса, а све у складу са образовним стандардима.

Циљеви и задаци програма односе се на:

  • развој интелектуалних капацитета и знања деце,
  • подстицање и развој физичких и здравствених способности,
  • оспособљавање за даље образовање и самостално учење
  • развој система вредности који се заснива на општим социјалним и моралним начелима демократског, хуманог и толерантног друштва,
  • развијање и неговање другарства, поштовања људских права и подстицање индивидуалне одговорности

Циљ школског програма јесте да омогући учитељима, наставницима и професорима, базичне професионалне ослонце у планирању, реализацији и евалуацији целокупног школског живота од првог до осмог разреда обавезног образовања како би на најоптималнији начин кроз процес наставе остварили опште и посебне образовне стандарде.

Полазећи од члана 76. Закона о основном образовањуШколски програм је утемељен на начелима :

  • друштвена и образовно – васпитнафункција основне школе, карактеристике основне школе, структура образовно – васпитне делатности.
  • тенденција осавремењивања наставе и посебни облици извођења програма образовања и васпитања.
  • усмереност на процесе и исходе учења;
  • заснованост на стандардима, уз систематско праћење и процењивање квалитета програма;
  • уважавање узрасних карактеристика у процесу стицања знања и вештина, формирања ставова и усвајања вредности код ученика;
  • хоризонтална и вертикална повезаност у оквиру предмета и између различитих наставних предмета;
  • поштовање индивидуалних разлика међу ученицима у погледу начина учења и брзине напредовања, као и могућности личног избора у слободним активностима
  •  заснованост на партиципативним, кооперативним, активним и искуственим методама наставе и учења;
  • уважавања искуства, учења и знања која ученици стичу ван школе и њихово повезивање са садржајима наставе;
  • развијање позитивног односа ученика према школи и учењу, као и подстицања учениковог интересовања за учење и образовање у току целог живота
  • коришћење позитивне повратне информације, похвале и награде као средства за мотивисање ученика;
  • уважавање узрасних карактеристика у процесу психофизичког развоја обезбеђивањем услова за живот и рад у школи

 

 

 

 

 

2. НАСТАВНИ ПЛАН

 

2.1.Обавезни наставни предмети, недељни и годишњи фонд часова

 

Р.б. А. Обавезнипредмети Први разред Други разред Трећи разред Четврти разред
нед год нед год нед год нед год
1 Српски језик 5 180 5 180 5 180 5 180
2 Енглески језик 2 72 2 72 2 72 2 72
3 Математика 5 180 5 180 5 180 5 180
4 Свет око нас 2 72 2 72
5 Природа и друштво 2 72 2 72
6 Ликовна култура 1 36 2 72 2 72 2 72
7 Музичка култура 1 36 1 36 1 36 1 36
8 Физичко васпитање 3 108 3 108 3 108 3 108
УКУПНО А: 19 684 20 720 20 720 20 720
Р.Б. А. Обавезни предмети Пети разред Шести разред Седми разред Осми разред
нед год нед год нед год нед год
Српски језик 5 180 4 144 4 144 4 136
Енглески језик 2 72 2 72 2 72 2 68
Ликовна култура 2 72 1 36 1 36 1 34
Музичка култура 2 72 1 36 1 36 1 34
Историја 1 36 2 72 2 72 2 68
Географија 1 36 2 72 2 72 2 68
Физика 2 72 2 72 2 68
Математика 4 144 4 144 4 144 4 136
Биологија 2 72 2 72 2 72 2 68
Хемија 2 72 2 68
Техничко и инф. образ. 2 72 2 72 2 72 2 68
Физичко васпитање 2 72 2 72 2 72 2 68
УКУПНО А: 23 828 24 864 26 936 26 884

 

 

2.2. Изборни наставни предмети, недељни и годишњи фонд часова

 

РБ Б. Изборни наставни предмети Први разред Други разред Трећи разред Четврти разред
нед год нед год нед год нед год
1 Верска настава/

Грађанско васпитање

1 36 1 36 1 36 1 36
2 Чувари природе 1 36 1 36 1 36 1 36
3 Народна традиција 1 36 1 36
Укупно Б: 2 72 2 72 2 72 2 72
УКУПНО A+Б 21 756 22 792 22 792 22 792

 

РБ Б. обавезни изборни наставни предмети Пети разред Шести разред Седми разред Осми разред
нед год нед год нед год нед год
Верска настава

/Грађанско васпитање

1 36 1 36 1 36 1 34
Руски језик 2 72 2 72 2 72 2 68
Физичко васпитање/

изабрани спорт

1 36 1 36 1 36 1 34
УКУПНО: Б 4 144 4 144 4 144 4 136
УКУПНО А+Б 27 972 28 1008 30 1080 30 1020
РБ. В. Изборни наставни предмети
Чувари природе 1 36 1 36
2. Информатика и рачунарство 1 36 1 36 1 36 1 34
УКУПНО: В 1 36 1 36 1 36 1 34
УКУПНО: A+Б+В 28 1008 29 1044 31 1116 31 1054

 

Ученицима петих разреда из групе Б понуђен је руски језик, верска настава и грађанско васпитање, а као изборни спортови: рукомет, кошарка, фудбал и одбојка. Од изборних наставних предмета са листе В понуђени су: информатика и рачунарство ичувари природе.

Р.Б. Облик образовно-вапитног рада први разред други разред трећи разред четврти разред
нед год нед год нед год нед год
Допунска настава 1 36 1 36 1 36 1 36
Додатни рад 1 36

 

Р.Б. Облик образовно-вапитног рада пети разред шести разред седми разред осми разред
нед год нед год нед год нед год
Допунска настава 1 36 1 36 1 36 1 34
Додатни рад 1 36 1 36 1 36 1 34

 

Р.Б. Остали облици ОВ рада први разред други разред трећи разред четврти разред
нед год нед год нед год нед год
Обавезне ваннаставне активности
Час одељенског старешине 1 36 1 36 1 36 1 36
Слободне активности
Друштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 36-72
Екскурзија 1 дан 1 дан 1 дан 1 дан

 

Р.Б. Остали облици ОВ рада пети разред шести разред седми разред осми разред
нед год нед год нед год нед год
Обавезне ваннаставне активности
Час одељенског старешине 1 36 1 36 1 36 1 34
Слободне активности
Друштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 36-72
Екскурзија До 2 дана годишње До 2 дана годишње До 2 дана годишње До 3 дана годишње

 

 

 

  1. НАСТАВНИ ПРОГРАМ

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

1. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришне, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине. – усвајање правилног изговарања гласова, гласовних скупова, речи и реченица;

– савладавање технике читања и писања на ћириличком писму

– навикавање на употребу књижевног језика у говору и писању;

– формирање навике за читко, уредно и лепо писање;

– поступно увођење у доживљавање и разумевање књижевних текстова;

– уочавање врста књижевних дела према захтевима програма;

– усвајање основних књижевнотеоријских и функционалних појмова према захтевима програма;

– оспособљавање за усмено и писмено препричавање, причање и описивање према захтевима програма.

ОСНОВЕ ЧИТАЊА И ПИСАЊА – претходна испитивања

– припрема за читање и писање

– почетно читање и писање

– усавршавање читања и писања

ЈЕЗИК граматика:

– препознавање речи, гласа и слова

– уочавање улоге гласа у значењу речи

– разликовање врста реченица

– изговор и писање гласова ћ, ч, ђ, џ, х, р

правопис:

– употреба великог слова

– правилно потписивање

– употреба знакова интерпункције

КЊИЖЕВНОСТ – читање текста

– тумачење текста

– књижевни појмови (лирика, епика, драма)

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Основни облици усменог и писменог изражавања

– препричавање

– причање о догађајима и доживљајима

– описивање предмета

Усмена и писмена вежбања

– ортоепске вежбе

– ортографске вежбе

– диктат и аутодиктат

– лексичке вежбе

– синтаксичке вежбе

– израда и анализа домаћих писмених задатака

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

1. разред

ЦИЉ И ОПШТИ СТАНДАРДИ

ПОСЕБНИ СТАНДАРДИ

ТЕМАТИКА

Циљ наставе страног језика  у 1. разреду  је да оспособи ученика да на страном језику комуницира на основном нивоу у усменом облику о темама из непосредног окружења. У исто време, настава страних језика треба да:

– приближи ученицима идеју о постојању других језика као средстава за комуникацију;

– развије позитивна осећања према језику који учи;

– подстакне потребу за учењем страних језика;

– подстакне развијање свести о сопственом напредовању ради јачања мотивације за учење језика;

– олакша разумевање других и различитих култура и традиција;

– стимулише машту, креативност и радозналост.

Општи стандарди

Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима другог језика.

Разумевање говора

Ученик разуме и реагује на краћи усмени текст у вези са познатим темама.

Усмено изражавање

Ученик усмено изражава садржаје у вези са познатим темама, самостално или уз помоћ наставника.

Интеракција

Ученик остварује комуникацију и са саговорницима размењује кратке информације у вези са познатим темама.

Знање о језику

Ученик препознаје основне принципе граматичке и социолингвистичке компетенције, уочавајући значај личног залагања у процесу учења страног језика.

ШКОЛА
ЈА И МОЈИ ДРУГОВИ
ПОРОДИЦА И БЛИСКО ОКРУЖЕЊЕ
ПРАЗНИЦИ
МОЈ ДОМ
ИСХРАНА
ОДЕЋА
ОКРУЖЕЊЕ
ОСТАЛО

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАТЕМАТИКУ

1. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе математике у основној школи јесте:

– да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву;

– да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и самообразовање

– да допринесе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку ученика.

– препознавање, разликовање и исправно именовање облика предмета, површи и линија;

– посматрањем и цртањем упознавање тачке и дужи и стицање умешности у руковању лењиром;

– на једноставним примерима из околине уочавање односа предмета (облик, боја, величина);

– успешно одређивање положаја предмета према себи и према другом предмету;

– усвајање значења «скуп» и «елемент» на примерима из природног окружења;

– учење бројања, читања, записивања и поређења бројева до 100 и исправна употреба знака једнакости и неједнакости;

– овладавање сабирањем и одузимањем до 100 (без прелаза преко десетице);

– разумевање поступака у основи ових операција, схватање појма нуле и уочавање њеног својства у сабирању и одузимању, упознавање термина и знака сабирања и одузимања;

– учења правилног коришћења израза «за толико већи» и «за толико мањи»;

– упознавање комутативности и асоцијативности сабирања (без употребе назива);

– овладавање таблицом сабирања и до нивоа аутоматизма усвајање технике усменог сабирања и одузимања једноцифрених бројева;

– одређивање непознатог броја у једнакостима искључиво путем «погађања»;

– успешно решавање текстуалних задатака са једном и две операције до 100 и састављање математичког израза;

– упознавање метра, динара и паре.

ПРЕДМЕТИ У ПРОСТОРУ И ОДНОСИ МЕЂУ ЊИМА Главна одлика програма математике за млађе разреде је што су акцентовани опажајни појмови који се стварају кроз добро планирану активност

Скупови

Бројеви

Почеци формирања математичког језика

 

 

Идеја функције

 

 

 

Текстуални задаци

 

 

Геометријски садржаји

 

 

Мерење и мере

 

 

Домаћи задаци

ЛИНИЈА И ОБЛАСТ
КЛАСИФИКАЦИЈА ПРЕДМЕТА ПРЕМА СВОЈСТВИМА
ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ ДО 100 (ДЕСЕТИЦА, БРОЈЕВИ 11-20, БРОЈЕВИ 21-100)
МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА СВЕТ ОКО НАС

1. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Општи циљ интегрисаног наставног предмета «Свет око нас» јесте да деца упознају себе, своје окружење и развију способности за одговоран живот у њему.

Такође:

– развијање основних појмова о непосредном окружењу и њихово повезивање;

– развијање способности запажања својстава објеката и процеса у окружењу и уочавања њихове повезаности;

– развијање логичког мишљења;

– развијање радозналости, интересовања и активног упознавања окружења;

– оспособљавање за самостално учење и проналажење информације;

– интегрисање искуствених и научних сазнања;

– стицање елементарне научне писмености;

– усвајање цивилизацијских тековина;

– развијање еколошке свести.

– формирање елементарних научних појмова из природних и друштвених наука;

– овладавање почетним техникама сазнајног процеса: посматрање, уочавање, упоређивање, класификовање, именовање;

– подстицање дечијих интересовања, питања, идеја и одговора у вези са појавама, процесима и ситуацијама у окружењу;

– подстицање и развијање истраживачких активности деце;

– подстицање уочавања једноставних узрочно-последичних веза, појава и процеса, слободног исказивања својих запажања и предвиђања;

– решавање једноставних проблем-ситуација кроз огледе, самостално и у тиму;

– развијање одговорног односа према себи и окружењу и уважавање других.

ЈА И ДРУГИ Учитељ треба да оствари интегрисан приступ у формирању појмова користећи садржаје унутар предмета, као и оне на нивоу разреда, и на основу њих да примењује мултидисциплинарни приступ при изграђивању појмова.

Наставне методе и активности

– најбоље је користити методе које ученике стављају у адекватну активну позицију у процесу стицања знања:

партиципативне  методе

решавање  проблем-ситуација

кооперативне методе

интерактивне методе

амбијентално учење

игра

 

Активности ученика

Важно је бирати активности које ангажују како поједина чула тако и више чула паралелно. Синхронизација чулних утисака даје целовиту слику и омогућава интеграцију, а уважава различитости у склоностима деце.

У првом и другом разреду предност имају истраживачке активности засноване на чулном сазнању, стечене практиковањем кроз експерименте у осмишљеној образовној активности, у свакодневном животу и спонтаној игри:

посматрање, описивање, процењивање, груписање, праћење, бележење, практиковање, експериментисање, истраживање, сакупљање, стварање, играње, активности у оквиру мини-пројекта.

ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА
ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ
КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ЛИКОВНУ КУЛТУРУ

1. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развијаучениковостваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењм друштва и карактером овог наставног предмета.

Такође:

– да развија способност опажања облика, величина, светлина, боја, положаја облика у природи;

– да развија памћење, повезивање опажених садржаја у циљу увођења у визуелна мишљења;

– да ствара услове за разумевање природних законитости и друштвених појава;

– да развија способности препознавања традиционалне, модерне, савремене уметности;

– да развија ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности и самосталног изражавања коришћењем примерених техника и средстава;

– да развија љубав према вредностима израженим у уметничким делима;

– да ствара интересовање и потребу за посећивањем изложби, галерија, музеја и чувањем културних добара;

– да развија сензибилитет за лепо писање;

– да развија моторичке способности ученика;

– да оспособи ученике да ликовне и визуелне способности примењују у животу и раду.

– оспособљавање ученика да се служе средствима и техникама ликовно-визуелног изражавања који су доступни њиховом узрасту;

– стварање услова за креативно опажање и тумачење предвиђених садржаја (облика и њихових квалитета, односа у видном пољу, светла и сенке, тактилности, цртаног филма и стрипа, разликовања појединих средина, дизајна, перформанса, преобликовање материјала или предмета њиховим спајањем);

– мотивисање ученика да се слободно ликовно-визуелно изражавају, својствено узрасту и индивидуалној способности и да маштовито представљају свет око себе.

ОБЛИЦИ И ЊИХОВИ КВАЛИТЕТИ Наставник има слободу и могућност да испољи креативност у проналажењу одговарајућих облика, метода и средстава за реализацију

Приликом планирања треба водити рачуна да се предвиди око 60% обраде новог градива према 40% вежбања.

– визуелна (ликовна) припрема

у виду ликовног рада

– писмена припрема (реч, реченица. мали контекст, 5-10 информација за ученике)

бразовни стандарди

Предвиђене су четири димензије образовних стандарда:

–          опажање

–          примање

–          разумевање

–          поступање

 

На почетку наставе треба снимити ситуацију и од тада па надаље (до 4. разреда) водити евиденцију о развојној линији сваког ученика.

ОДНОСИ У ВИДНОМ ПОЉУ
ВРЕМЕНСКИ И ПРОСТОРНИ НИЗОВИ (ЦРТАНИ ФИЛМ И СТРИП)
СВЕТЛО И СЕНКА
ТАКТИЛНОСТ
ИЗГЛЕД УПОТРЕБНИХ ПРЕДМЕТА (ДИЗАЈН)
ОДРЕЂЕНИ ПРЕДМЕТ КАО ПОДСТИЦАЈ ЗА РАД – ПЕРФОРМАНС
ПРЕОБЛИКОВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА/ ПРЕДМЕТА ЊИХОВИМ СПАЈАЊЕМ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ

1. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ

– развијање интересовања, музичке осетљивости и креативности;

– оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;

– развијање осетљивости за музичке вредности упознавањем уметничке традиције и културе свога и других народа.

Задаци

– неговање способности извођења музике (певање/свирање);

– стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музичких порука;

– подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима;

– упознавање традиционалне и уметничке музике свога и других народа;

– развијање критичког мишљења (исказивање осећања о музици која се изводи и слуша);

– упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности.

– певање по слуху;

– слушање вредних дела уметничке и народне музике;

– извођење музичких игара;

– свирање на дечијим музичким инструментима.

ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

а) певање

б) свирање

Настава музичке културе остварује се међусобним прожимањем следећих музичких активности:

– слушање музике

певање песама по слуху и увођење у основе музичке писмености

свирање

У разредној настави певање и свирање остварује се по слуху, опонашањем демонстрације учитеља, или уз помоћ различитих звучних и визуелних помагала.

Пожељно је повезивање музичких садржаја са садржајима осталих наставних предмета.

Потребно је обезбедити наставна средства у складу са важећим нормативима.

Основни принцип рада је активно учеше ученика на часу, што захтева његово добро планирање и осмишљавање, као и коришћење различитих облика рада и техника и комбиновање различитих метода у настави.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
СТВАРАЊЕ МУЗИКЕ

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

1. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада. – задовољавање основних  дечијих потреба за кретањем и игром;

– развијање координације, гипкости, равнотеже и експлозивне снаге;

– стицање моторичких умења у свим природним (филогенетским) облицима кретања у различитим условима: елементарним играма, ритмици, плесним вежбама и вежбама на тлу; упознавање са кретним могућностима и ограничењима сопственог тела;

– стварање претпоставки за правилно држање тела, јачање здравља и развијање хигијенских навика;

– формирање и овладавање елементарним облицима кретања – «моторичко описмењавање»;

– стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективни живот и рад.

ХОДАЊЕ И ТРЧАЊЕ Програмска концепција физичког васпитања заснива се на јединству наставних, ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за остваривање циљева физичког и здравственог васпитања.

Програм се остварује кроз следеће етапе: утврђивање стања; одређивање радних задатака за појединце и групе; утврђивање средстава и метода за остваривање радних задатака; остваривање васпитних задатака; праћење и вредновање ефеката рада; оцењивање.

Програмски задаци остварују се, осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске организационе облике рада као што су излет, корективно-педагошки рад, дани спорта, приредбе и јавни наступи.

Наставник је дужан да сваког ученика усмерава на оне програмске садржаје рада који одговарају његовим индивидуалним могућностима и интересовањима.

СКАКАЊА И ПРЕСКАКАЊА
БАЦАЊА И ХВАТАЊА
ВИШЕЊА, УПОРИ И ПЕЊАЊА
ВЕЖБЕ НА ТЛУ
ВЕЖБЕ (СКАКАЊА И ПРЕСКАКАЊА) УПОРОМ РУКАМА
ВЕЖБЕ РАВНОТЕЖЕ
ВЕЖБЕ РЕКВИЗИТИМА
РИТМИЧКЕ ВЕЖБЕ И НАРОДНИ ПЛЕСОВИ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС (ВЕРОНАУКУ)

1. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки (будући) живот (димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринираној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се излагање хришћанског виђења живота и постојања света обавља у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижњичко искуство Православне Цркве) обухвата сва позитивна искуства људи без људи без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Ученици треба да:

– уоче да се кроз слободни однос љубави према некоме или нечему тај неко или нешто конкретизује, односно да постаје за нас јединствено и непоновљиво;

– уоче да љубав човека према другим људима и природи њима даје непоновљиву вредност и постојање;

– уоче да од онога кога заволимо, зависи и наше постојање;

– науче да је човек икона Божја, управо због тога што може да друга бића чини непоновљивим.

– Човек је икона Божја (човек има својство да љубављу чини нешто да постоји, слично као што то може Бог).

– Бог заједница личности Оца и Сина и Светог Духа (биће као заједница, као љубав).

– Човек као биће заједнице.

– Бог је из љубави створио свет заједно са Сином и Духом.

– Исус Христос је посредник између Бога и створене природе.

– Црква је заједница свих људи целе природе кроз Христа са Богом.

– Православна иконографија показује свет и човека у заједници с Богом.

У настави треба користити дечија искуства која указују на то да је постојање израз заједнице, односно да је личност заједница са другом личношћу. То се може остварити кроз приче и цртеже деце које ће увек представљати бића у односу. При томе увек треба истицати литургијско искуство заједнице и литургијску структуру која је утемељена на слободи, а не на природним нагонима.

Појмове као што су: Бог, личност, слобода, љубав, треба такође тумачити на основу искуства заједништва са другим човеком, односно литургијског искуства заједништва.

У току године, пре свих наилазећих великих празника, треба упознати ученике са историјом настанка празника и садржином догађаја који се слави. Посебну пажњу посветити Св. Сави, Св. Симеону, на празник Видовдан итд. Такође, пре почетка Васкршњег поста треба упознати ученике са његовом садржином и циљем, као и са богословском подлогом поста и његовом важношћу за човека.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ – САЗНАЊЕ О СЕБИ И ДРУГИМА

  1. разред
ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
– олакшавање процеса адаптације на школску средину и подстицање социјалне интеграције – успостављање и развијање односа другарства и сарадње са вршњацима и одраслима;

– подстицање развоја сазнања о себи, сопственим осећањима и потребама, свести о личном идентитету и особености, самопоштовања и самопоуздања;

– проширивање знања и умења за решавање индивидуалних проблема, учење техника за превладавање непријатних емоционалних стања; учење видова самопотврђивања без агресивности и уз уважавање других;

– подстицање социјалног сазнања, разумевања и прихватања међусобних разлика;

– подстицање групног рада, споразумевање и сарадња;

– развијање комуникативне способности и конструктивног разрешавања сукоба са вршњацима и одраслима;

– развијање креативног изражавања;

– упознавање ученика са дечијим правима;

– подстицање и оспособљавање за активну партиципацију у животу школе при чему је битно да све што ученици раде, раде из унутрашње, позитивне мотивације, а не због принуде и послушности засноване на страху.

Упознавање и олакшавање процеса адаптације Методску окосницу предмета чине интерактивне радионице са фокусом на симболичком изражавању и размени у круг јер дају могућност ученицима да постану свесни својих унутрашњих доживљаја.

Битне одреднице образовно-васпитног рада су:

– искуствено учење, тј. уобличавање и поимање личних, аутентичних доживљаја ученика кроз размену у групи, а не преношење готових знања, туђих увида. Наставник треба да нагласи да нема пожељних, очекиваних или тачних одговора, да је нагласак на процесу откривања и сазнавања о себи и другима кроз размену.

– Игровни контекст који помаже ученицима да се опусте и ослободе да пробају различите видове изражавања и симболизације унутрашњих искустава, и да кроз игру истражују разноврсна, дивергентна решења за проблеме са којима се суочавају.

Важни чиниоци:

1) Јасно артикулисање циља активности и договор о правилима рада

2) Распоред седења (круг)

3) Динамична смена игровних активности и размене

4) Оптималан број учесника (10-15)

5) Настава се изводи по редоследу који је дат у приручницима

Подстицање развоја сазнања о себи, о сопственим осећањима и потребама, свести о личном идентитету и особеностима, самопштовања и самопоуздања
Изражавање и комуникација осећања; проширивање знања и умења за решавање индивидуалних проблема, учење техника за превладавање непријатних емоционалних стања
Подстицање групног рада, договарања и сарадња
Подстицање социјалног сазнања, разумевање и прихватање међусобних разлика; учење видова самопотврђивања без агресивности и уз уважавање других
Развијање комуникативних способности, конструктивног разрешавања сукоба са вршњацима и одраслима
Упознавање ученика са дечијим правима и подстицање и оспособљавање ученика за активну партиципацију у животу школе
Евалуација

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ЧУВАРИ ПРИРОДЕ

1. разред

 

Циљ : Развијање свести о потреби и могућностима личног ангажовања у заштити животне средине, усвајање и примена принципа одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.

 

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
– упознавање појма и основних елемената животне средине;

– уочавање и описивање основних појава и промена у животној средини;

– уочавање и описивање појава које угрожавају животну средину;

– развијање одговорног односа према себи и према животној средини;

– развијање навика за рационално коришћење природних богатстава;

– развијање радозналости, креативности и истраживачких способности;

– развијање основних елемената логичног и критичког мишљења.

 

ЖИВОТНА СРЕДИНА – Вода, ваздух, земљиште (услови живота), биљке и животиње;

– творевине људског рада.

 

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И ПРОМЕНЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ – Сезонске промене на биљкама и животињама у току године (цветање,

листање, опадање лишћа, сеоба птица,…);

– односи исхране у животној средини – најближој околини (ко је коме храна);

– најчешће угрожене биљне и животињске врсте.

ЗАГАЂИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ – Загађивање воде и последице;

– загађивање ваздуха и последице;

– загађивање земљишта и последице;

– бука – штетне последице.

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА – Брига о биљкама и животињама у непосредној околини;

– најчешће угрожене биљне и животињске врсте у непосредној околини и

њихова заштита;

– рационално коришћење природних богатстава (раздвајање отпада за

рециклажу);

– разградиве и неразградиве материје;

– правилан однос према себи (предност здраве хране за раст и развој, ризично

понашање које може угрозити здравље).

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

2. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришне, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине. – уочавање и схватање реченице као основне језичке категорије, препознавање и разумевање главних реченичних делова;

– упознавање са фонетским и морфолошким појмовима према захтевима програма;

– савладавање нових програмских захтева из правописа;

– овладавање техником читања и писања латиницом;

– мотивисање, подстицање и усмерење на читање лектире;

– увежбавање читања наглас, усавршавање читања у себи;

– уочавање и тумачење битних чинилаца текста;

– симултано усвајање књижевних и функционалних појмова;

– овладавање основним облицима језичког изражавања и даље усавршавање и неговање језичке културе;

– систематско и доследно реализовање програмираних и њима сличних вежбања у говору и писању.

ЈЕЗИК граматика:

– реченица: обавештење, питање, заповест; потврдне и одричне  реченице, интонација, велико слово, тачка, упитник, узвичник;

– предикат и субјекат;

– именице (род и број) и глаголи (садашње, прошло и будуће време, потврдни и одрични глаголски облици);

– самогласници и сугласници, подела речи на слогове.

правопис:

– употреба великог слова у писању (једноставнија решења);

– писање адресе;

– речца ли и речца не;

– растављање речи  на крају реченице;

– скраћенице за мере;

– тачка, упитник, узвичник, две тачке, запета;

– латиница: читање и писање у другом полугодишту.

КЊИЖЕВНОСТ – читање текста (наглас и у себи с разумевањем прочитаног, интонација и темпо);

– тумачење текста (саопштавање утисака, хронологија и повезаност догађаја, детаљи, намере и осећања садржани у тексту, одређивање поднаслова, различита значења речи.

– књижевни појмови (лирика, епика, драма).

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА основни облици усменог и писменог изражавања (препричавање, причање, описивање)

усмена и писмена вежбања (ортоепске вежбе, ортографске вежбе, аутодиктат и контролни диктат, лексичке и семантичке вежбе, синтаксичке вежбе)

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

2. разред

ЦИЉ И ОПШТИ СТАНДАРДИ

ПОСЕБНИ СТАНДАРДИ

ТЕМАТИКА

Циљ наставе страног језика  у 1. разреду  је да оспособи ученика да на страном језику комуницира на основном нивоу у усменом облику о темама из непосредног окружења. У исто време, настава страних језика треба да:

– приближи ученицима идеју о постојању других језика као средстава за комуникацију;

– развије позитивна осећања према језику који учи;

– подстакне потребу за учењем страних језика;

– подстакне развијање свести о сопственом напредовању ради јачања мотивације за учење језика;

– олакша разумевање других и различитих култура и традиција;

– стимулише машту, креативност и радозналост.

Општи стандарди

Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима другог језика.

Разумевање говора

Ученик разуме и реагује на краћи усмени текст у вези са познатим темама.

Усмено изражавање

Ученик усмено изражава садржаје у вези са познатим темама, самостално или уз помоћ наставника.

Интеракција

Ученик остварује комуникацију и са саговорницима размењује кратке информације у вези са познатим темама.

Знање о језику

Ученик препознаје основне принципе граматичке и социолингвистичке компетенције, уочавајући значај личног залагања у процесу учења страног језика.

ШКОЛА
ЈА И МОЈИ ДРУГОВИ
ПОРОДИЦА И БЛИСКО ОКРУЖЕЊЕ
ПРАЗНИЦИ
МОЈ ДОМ
ИСХРАНА
ОДЕЋА
ОКРУЖЕЊЕ
ОСТАЛО

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАТЕМАТИКУ

2. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе математике у основној школи јесте:

– да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву;

– да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и самообразовање

– да допринесе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку ученика.

– савладавање сабирања и одузимања до 100;

– схватање множења као сабирање једнаких сабирака, упознавање и коришћење термина и знака множења;

– упознавање операције дељење, коришћење термина и знака дељења;

– упознавање (на примерима) комутативности и асоцијативности рачунских операција (без употребе назива);

– уочавање својства нуле као сабирка, чиниоца и дељеника, а јединице као чиниоца и делиоца;

– савладавање таблице множења и дељења једноцифрених бројева до аутоматизма;

– савладавање множења и дељења у оквиру 100, упознавање функције заграде и редоследа извођења рачунских операција;

– умеће читања и записивања збира, разлике, производа и количника помоћу слова и одређивање вредности израза са две операције;

– употреба слова као ознаке за непознати број (замене за број) у најједноставнијим примерима сабирања и одузимања;

– умеће решавања текстуалних задатака са једном или две рачунске операције, као и једначине с једном операцијом;

– схватање појма половине;

– уочавање и стицање спретности у цртању праве и дужи и разних кривих и изломљених линија;

– уочавање и цртање правоугаоника и квадрата на квадратној мрежи;

– упознавање и примењивање мера за дужину (m, dm, cm) и за време (час, минут, дан, седмица, месец).

ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ ДО 100 Главна одлика програма математике за млађе разреде је што су акцентовани опажајни појмови који се стварају кроз добро планирану активност

Скупови

 

 

Бројеви

Почеци формирања математичког језика

 

 

Идеја функције

 

 

Текстуални задаци

 

 

Геометријски садржаји

 

 

Мерење и мере

 

 

Домаћи задаци

ГЕОМЕТРИЈСКИ ОБЛИЦИ
МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА СВЕТ ОКО НАС

2. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Општи циљ интегрисаног наставног предмета «Свет око нас» јесте да деца упознају себе, своје окружење и развију способности за одговоран живот у њему.

Такође:

– развијање основних појмова о непосредном окружењу и њихово повезивање;

– развијање способности запажања својстава објеката и процеса у окружењу и уочавања њихове повезаности;

– развијање логичког мишљења;

– развијање радозналости, интересовања и активног упознавања окружења;

– оспособљавање за самостално учење и проналажење информације;

– интегрисање искуствених и научних сазнања;

– стицање елементарне научне писмености;

– усвајање цивилизацијских тековина;

– развијање еколошке свести.

– формирање елементарних научних појмова из природних и друштвених наука;

– овладавање почетним техникама сазнајног процеса: посматрање, уочавање, упоређивање, класификовање, именовање;

– подстицање дечијих интересовања, питања, идеја и одговора у вези са појавама, процесима и ситуацијама у окружењу;

– подстицање и развијање истраживачких активности деце;

– подстицање уочавања једноставних узрочно-последичних веза, појава и процеса, слободног исказивања својих запажања и предвиђања;

– описивање и симулирање неких појава и моделовање једноставних објеката у свом окружењу;

– слободно исказивање својих запажања и предвиђања и самостално решавање једноставних проблем-ситуација;

– развијање различитих социјалних вештина и прихватање основних људских вредности за критеријум понашања према другима;

– развијање одговорног односа према окружењу као и интересовања и спремности за његово очување.

ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА Учитељ треба да оствари интегрисан приступ у формирању појмова користећи садржаје унутар предмета, као и оне на нивоу разреда, и на основу њих да примењује мултидисциплинарни приступ при изграђивању појмова.

Наставне методе и активности

– најбоље је користити методе које ученике стављају у адекватну активну позицију у процесу стицања знања:

партиципативне  методе

решавање  проблем-ситуација

кооперативне методе

интерактивне методе

амбијентално учење

игра

Активности ученика

Важно је бирати активности које ангажују како поједина чула тако и више чула паралелно. Синхронизација чулних утисака даје целовиту слику и омогућава интеграцију, а уважава различитости у склоностима деце.

У првом и другом разреду предност имају истраживачке активности засноване на чулном сазнању, стечене практиковањем кроз експерименте у осмишљеној образовној активности, у свакодневном животу и спонтаној игри:

посматрање, описивање, процењивање, груписање, праћење, бележење, практиковање, експериментисање, истраживање, сакупљање, стварање, играње, активности у оквиру мини-пројекта.

 

 

ГДЕ ЧОВЕК ЖИВИ
ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ
КРЕТАЊЕ У

ПРОСТОРУ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ЛИКОВНУ КУЛТУРУ

2. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање ускладу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.

Такође:

– да развија способност опажања облика, величина, светлина, боја, положаја облика у природи;

– да развија памћење, повезивање опажених садржаја у циљу увођења у визуелна мишљења;

– да ствара услове за разумевање природних законитости и друштвених појава;

– да развија способности препознавања традиционалне, модерне, савремене уметности;

– да развија ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности и самосталног изражавања коришћењем примерених техника и средстава;

– да развија љубав према вредностима израженим у уметничким делима;

– да ствара интересовање и потребу за посећивањем изложби, галерија, музеја и чувањем културних добара;

– да развија сензибилитет за лепо писање;

– да развија моторичке способности ученика;

– да оспособи ученике да ликовне и визуелне способности примењују у животу и раду.

– схватање ликовно-визуелног рада као израза индивидуалног осећања, доживљаја и стваралачке имагинације;

– опажање, сећање, објашњавање и реконструкција појава или ситуација;

– стицање искуства о: оплемењивању животног и радног простора, контрасту облика, карактеру облика, коришћењу материјала за рад, визуелни знаковима, опажањима облика у кретању, компоновању, рекомпоновању, дејству светлости на карактер облика;

– развијање навике лепог писања;

– развијање осетљивости за лепо писање (ћириличка и латиничка палеографија).

КРЕТАЊЕ ОБЛИКА У ПРОСТОРУ Наставник има слободу и могућност да испољи креативност у проналажењу дговарајућих облика, метода и средстава за реализацију

Приликом планирања треба водити рачуна да се предвиди око 60% обраде новог градива према 40% вежбања.

– визуелна (ликовна) припремау виду ликовног рада

– писмена припрема (реч, реченица. мали контекст, 5-10 информација за ученике)

Стандарди

Предвиђене су четири димензије образовних стандарда:

–          опажање

–          примање

–          разумевање

–          поступање

 

На почетку наставе треба снимити ситуацију и од тада па надаље (до 4. разреда) водити евиденцију о развојној линији сваког ученика.

ДЕЈСТВО СВЕТЛОСТИ НА КАРАКТЕР ОБЛИКА (СВЕТЛОСТ)
АМБИЈЕНТ – СЦЕНСКИ ПРОСТОР
ЛЕПО ПИСАЊЕ СА КАЛИГРАФИЈОМ
КОНТРАСТ (КАО МОТИВАЦИЈА ЗА ОПАЖАЊЕ ОБЛИКА)
РАЗНЕ ВРСТЕ ЗНАКОВА И СИМБОЛА
ЈЕДНОБОЈНА КОМПОЗИЦИЈА УПОТРЕБНИХ ПРЕДМЕТА (КЛУАЖ)
ЗАМИШЉАЊА

ПРЕОБЛИКОВАЊ МАТЕРИЈАЛА ИЛИ ПРЕДМЕТА ЊИХОВИМ СПАЈАЊЕМ (ВЕЗИВАЊЕ)

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ

2. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ

– развијањ интересовања, музичке осетљивости и креативности;

– оспособљавање за ратзумевање мохућности музичког изражавања;

– развијање осетљивости за музичке вредности упознавањем уметничке традиције и културе свога и других

народа.

Задаци

– неговање способности извођења музике (певање/свирање);

– стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музичких порука;

– подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима;

– упознавање традиционалне и уметничке музике свога и других народа;

– развијање критичког мишљења (исказивање осећања о музици која се изводи и слуша);

– упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности.

– певање песама по слуху;

– слушање врдних дела уметниче и народне музике;

– свирање на дечијим музичким инструментима;

– извођење дечијих, народних и уметничких музичких игара.

ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

а) певање

б) свирање

Настава музичке културе остварује се међусобним прожимањем следећих музичких активности:

дечије песме и игре с певањем

– свирање

– слушање музике

– музичко стваралаштво

У разредној настави певање и свирање остварује се по слуху, опонашањем демонстрације учитеља, или уз помоћ различитих звучних и визуелних помагала.

Пожељно је повезивање музичких садржаја са садржајима осталих наставних предмета.

Потребно је обезбедити наставна средства у складу са важећим нормативима.

Основни принцип рада је активно учеше ученика на часу, што захтева његово добро планирање и осмишљавање, као и коришћење различитих облика рада и техника и комбиновање различитих метода у настави.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
СТВАРАЊЕ МУЗИКЕ

                                                                                       

 

 

 

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

2. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ физичког васпирања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада. – задовољавање основних дечијих потреба за кретањем и игром;

– развијање координације, гипкости, равнотеже и експлозивне снаге;

– стицање моторичких умења у свим природним (филогенетским) облицима кретања у различитим условима: елементарним играма, ритмици, плесним вежбама и вежбама на тлу; упознавање са кретним могућностима и ограничењима сопственог тела;

– стварање претпоставки за правилно држање тела, јачање здравља и развијање хигијенских навика;

– формирање и овладавање елементарним облицима кретања – «моторичко описмењавање»;

– стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективни живот и рад.

Оперативни задаци исти су као у 1. разреду, уз усавршавање кретања из 1. разреда, њихову комбинацију и примену у сложенијим условима извођења.

ХОДАЊЕ И ТРЧАЊЕ Програмска концепција физичког васпитања заснива се на јединству наставних, ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за остваривање циљева физичког и здравственог васпитања.

Програм се остварује кроз следеће етапе: утврђивање стања; одређивање радних задатака за појединце и групе; утврђивање средстава и метода за остваривање радних задатака; остваривање васпитних задатака; праћење и вредновање ефеката рада; оцењивање.

Програмски задаци остварују се, осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске организационе облике рада као што су излет, корективно-педагошки рад, дани спорта, приредбе и јавни наступи.

Наставник је дужан да сваког ученика усмерава на оне програмске садржаје рада који одговарају његовим индивидуалним могућностима и интересовањима.

СКАКАЊА И ПРЕСКАКАЊА
ВЕЖБЕ (СКАКАЊА И ПРЕСКАКАЊА) УПОРОМ РУКАМА
БАЦАЊА И ХВАТАЊА
ВИШЕЊА И ПЕЊАЊА
ВЕЖБЕ НА ТЛУ
ВЕЖБЕ РАВНОТЕЖЕ
ВЕЖБЕ РЕКВИЗИТИМА
РИТМИЧКЕ ВЕЖБЕ И НАРОДНИ ПЛЕСОВИ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА  ЗА ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС (ВЕРОНАУКУ)

2. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки (будући) живот (димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринираној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се излагање хришћанског виђења живота и постојања света обавља у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижњичко искуство Православне Цркве) обухвата сва позитивна искуства људи без људи без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Оперативни задаци наставе веронауке у 2.разреду  јесу да ученик:

– уочи да Литургија није обичан догађај;

– уочи да се на Литургији појављује Бог као заједница личности: Оца, Сина – Христа и Светог Духа;

– упозна структуру Литургије;

– разликује радње на Литургији;

– уочи да је Исус Христос, иако физички одсутан, присутан на Литургији као плод наше љубави према њему.

– Бог је заједница личности Оца, Сина и Светог Духа (биће као заједница, као љубав).

– Литургија као икона будућег века, Царства божјег.

– Литургија – откривање Бога (литургијско искуство Бога, личности, слободе, љубави. Бог као биће заједнице).

– Структура Литургије – цркве (епископ, свештеници, ђакони и народ).

– Литургија је и присуство  Христово и ишчекивање доласка Христовог (љубаљу према Христу чинимо да је Он присутан међу нама на Литургији иако је физички одсутан).

– Православна иконографија показује стање света и човека у будућем веку.

У настави треба користити дечија искуства која указују на то да је постојање израз заједнице, односно да је личност заједница са другом личношћу. То се може остварити кроз приче и цртеже деце које ће увек представљати бића у односу. При томе увек треба истицати литургијско искуство заједнице и литургијску структуру која је утемељена на слободи, а не на природним нагонима.

Појмове као што су: Бог, личност, слобода, љубав, треба такође тумачити на основу искуства заједништва са другим човеком, односно литургијског искуства заједништва.

У току године, пре свих наилазећих великих празника, треба упознати ученике са историјом настанка празника и садржином догађаја који се слави. Посебну пажњу посветити Св. Сави, Св. Симеону, на празник Видовдан итд. Такође, пре почетка Васкршњег поста треба упознати ученике са његовом садржином и циљем, као и са богословском подлогом поста и његовом важношћу за човека.

Треба наглашавати:

– да је Бог заједница конкретних личности: Оца, Сина и Св. Духа;

– да Бог није идеја и апстрактан појам, већ жива личност која је постала човек и зато се среће преко човека у Литургији;

– да богољубље истовремено значи човекољубље.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ – САЗНАЊЕ О СЕБИ И ДРУГИМА

2. разред

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
– подстицање групног рада, договарања и сарадње са вршњацима и одраслима;

– подстицање самосвести, самопоштовања и уважавања других;

– оспособљавање ученика да препознају и разумеју сопствена осећања и потребе и њихову међусобну повезаност, да штите и остварују своје потребе на начин који не угрожава друге;

– развијање комуникативне способности, невербалне и вербалне комуникације, вештина ненасилне комуникације;

– оспособљавање ученика за примену вештина ненасилне комуникације у решавању сукоба и вршњачком посредовању;

– развијање креативног изражавања;

– оспособљавање ученика да упознају непосредно друштвено окружење и сопствено место у њему и да активно доприносе развоју школе по мери детета;

– оспособљавање ученика да упознају и уважавају дечја права и да буду способни да активно учествују у њиховом остваривању;

– развијање и неговање основних људских вредности.

Подстицање групног рада, договарања и сарадње са вршњацима и одраслима Методску окосницу предмета чине интерактивне радионице са фокусом на симболичком изражавању и размени у круг јер дају могућност ученицима да постану свесни својих унутрашњих доживљаја.

Битне одреднице образовно-васпитног рада су:

– искуствено учење, тј. уобличавање и поимање личних, аутентичних доживљаја ученика кроз размену у групи, а не преношење готових знања, туђих увида. Наставник треба да нагласи да нема пожељних, очекиваних или тачних одговора, да је нагласак на процесу откривања и сазнавања о себи и другима кроз размену.

– Игровни контекст који помаже ученицима да се опусте и ослободе да пробају различите видове изражавања и симболизације унутрашњих искустава, и да кроз игру истражују разноврсна, дивергентна решења за проблеме са којима се суочавају.

Важни чиниоци:

1) Јасно артикулисање циља активности и договор о правилима рада

2) Распоред седења (круг)

3) Динамична смена игровних активности и размене

4) Оптималан број учесника (10-15)

5) Настава се изводи по редоследу који је дат у приручницима

Подстицање развоја самосвести, самопоштовања и уважавања других
Оспособљавање ученика да препознају и разумеју сопствена осећања и потребе, њихову међусобну повезаност и да штите и остварују своје потребе на начин који не угрожава друге
Развијање комуникативне способности, невербалне и вербалне комуникације, вештина ненасилне комуникације
Оспособљавање ученика за примену вештина ненасилне комуникације у решавању сукоба и вршњачком посредовању
Оспособљавање ученика да упознају непосредно друштвено окружење и сопствено место у њему и да активно доприносе развоју школе по мери детета
Оспособљавање ученика да упознају и уважавају дечја права и да буду способни да активно учествују у њиховом остваривању
Развијање и неговање основних људских вредности
Евалуација

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ЧУВАРИ ПРИРОДЕ

2. разред

Циљ: развијање свести о потреби и могућностима личног ангажовања у заштити животне средине, усвајање и примена принципа одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
– знати појам животне средине и њене елементе;

– препознавати и описивати најуочљивије појаве и промене у животној средини;

– стицати знања о појавама које угрожавају животну средину;

– формирати навике и развијати одговоран однос према себи и животној средини;

– развијати радозналост, креативност и истраживачке способности;

– развијати основне елементе логичког и критичког мишљења.

ЖИВОТНА СРЕДИНА Циљ и задаци овог предмета ослањају се и међусобно допуњују са већ стеченим знањем из обавезног предмета «Свет око нас».

Активности су креативне, истраживачког типа и развијају радозналост са елементима критичког и логичког мишљења.

Садржај програма и предложене активности нису строго дефинисани, ученици у сарадњи са наставником могу сами да их креирају.

Наставник различитим методама рада подстиче интересовање и креативност ученика у покушају да самостално објасне узрок и последице човековог дејства на природу.

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И ПРОМЕНЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ
ЗАГАЂИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА НАРОДНУ ТРАДИЦИЈУ

2. разред

Циљ: усвајање знања о фолклорним празницима, биљкама и хлебовима (ентеријер и екстеријер, облици становања и познавање структуре традиционалне куће)

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
– појам и елементи  животне средине;

– препознавање различитих облика стано-вања (пећина, кућа, село, варош, град )

– познавање разлике између настањивог и ненастањивог простора;

– формирати навике и развијати одговоран однос према себи и традиционалној култури

– развијати радозналост, креативност и истраживачке способности;

– развијати основне елементе логичког и критичког мишљења.

БИЉКЕ НАШЕ ОКОЛИНЕ Програмске основе овог предмета  ослањају се на већ стечена знања из обавезног предмета «Свет око нас».

Активности су креативне, истраживачког типа и развијају радозналост са елементима критичког и логичког мишљења.

Садржај програма и предложене активности нису строго дефинисани, ученици у сарадњи са наставником могу сами да их креирају.

Наставник различитим методама рада подстиче интересовање и креативност ученика у стицању и неговању елемената народне традиције

КУЋА – ОГЊИШТЕ, ВОДА, ОСВЕТЉЕЊЕ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

3 – разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришне, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине. – овладавање техником читања и писања на оба писма;

– савладавање просте реченице (појам, главни делови);

– стицање основних појмова о именицама, придевима и глаголима;

– постепено увођење у тумачење основне предметности књижевног дела (осећања, догађаји, радње, ликови, поруке, језичко-стилске карактеристике);

– овладавање усменим и писменим изражавањем према захтевима програма (препричавање, причање, описивање, извештавање);

– постепено упознавање методологије израде писменог састава.

ЈЕЗИК граматика:

– именице: заједничке и властите; род и број;

– глаголи: радња, стање, збивање; означавање садашњости, прошлости и будућности; лица и број; потврдни и одрични облик;

– придеви: описни и присвојни придеви; род и број;

– реченица: појам; врсте по значењу; главни делови реченице; прилошке одредбе; потврдни и одрични облик реченице;

– управни говор у тексту;

– синоними и хомоними; деминутиви и аугментативи;

правопис:

– велико слово у именима народа, вишечланих географских имена, празника, наслова књига, часописа и новина;

– писање датума, назива улица, бројева;

– писање речце НЕ уз глаголе, придеве и именице;

– писање речце ЛИ;

– азбука и абецеда;

– интерпункциски знак на крају обавештајних, упитних, узвичних и заповедних реченица;

– писање сугласника Ј између самогласника И –О и О-И;

– писање скраћеница.

Ортоепија

– правилно изговарање гласова Ч,Ћ,Џ,Ђ,Х;

– интонација реченице (тон и јачина гласа, реченични акценат, интонација гласа у изговарању разних врста реченица по значењу, значај брзине и паузе у говору).

КЊИЖЕВНОСТ – читање текста (навикавање на доживљајно читање текста, истраживачко читање у функцији продубљивања доживљаја текста, вежбање изражајног читања и казивања различитих врста текста, читање драмског текста по улогама);

– тумачење текста (слободно саопштавање личног доживљаја по тексту, запажање и образлагање основне предметности текста, тумачење ликова, откривање и образлагање порука текста, уочавање и доказивање повезаности композицијских делова текста, усвајање и употреба књижевних и функционалних појмова);

– књижевни појмови (лирика, епика, драма).

– функционални појмови (схватање и усвајање појмова: слично, различито, супротно, изражајно, запажање, понашање, поступак, убедљиво, неочекивано, сналажљивост, радозналост).

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА – основни облици усменог и писменог изражавања (препричавање, причање, описивање)

– извештавање (сажето информисање о себи);

– усмена и писмена вежбања (ортоепске вежбе, ортографске вежбе, диктати, лексичке и семантичке вежбе, синтаксичке и стилске вежбе)

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

3 – разред

ЦИЉ И ОПШТИ СТАНДАРДИ

ПОСЕБНИ СТАНДАРДИ

ТЕМАТИКА

Циљ наставе страног језика на млађем школском узрасту је да оспособи ученика да на страном језику комуницира на основном нивоу у усменом и писаном облику о темама из непосредног окружења. У исто време, настава страних језика треба да:

– подстакне развијање свести о сопственом напредовању ради јачања мотивације за учење језика;

– олакша разумевање других и различитих култура и традиција;

– стимулише машту, креативност и радозналост;

– подстиче употребу страног језика у личне сврхе и из задовољства.

Општи стандарди

Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима другог језика.

Разумевање говора

Ученик разуме и реагује на краћи усмени текст у вези са познатим темама.

Разумевање писаног текста

Ученик чита са разумевањем кратке писане и илустроване текстове у вези са познатим темама.

Усмено изражавање

Ученик усмено изражава садржаје у вези са познатим темама, самостално или уз помоћ наставника.

Писмено изражавање

Ученик у писаној форми изражава краће поруке према познатом узору, поштујући правила писаног кода.

Интеракција

Ученик остварује комуникацију и са саговорницима размењује кратке информације у вези са познатим темама.

Знање о језику

Ученик препознаје основне принципе граматичке и социолингвистичке компетенције, уочавајући значај личног залагања у процесу учења страног језика .

ШКОЛА
ЈА И МОЈИ ДРУГОВИ
ПОРОДИЦА И БЛИСКО ОКРУЖЕЊЕ
ПРАЗНИЦИ
МОЈ ДОМ
ИСХРАНА
ОДЕЋА
ОКРУЖЕЊЕ
ОСТАЛО

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАТЕМАТИКУ

3        – разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе математике у основној школи јесте:

– да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву;

– да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и самообразовање

– да допринесе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку ученика.

– савладати читање, писање и упоређивање природних бројева до 1000;

– упознати римске цифре I, V, X, L, C, D, M и принцип читања и писања бројева помоћу њих;

– успешно обављати све четири рачунске операције до 1000;

– упознати зависност резултата од компонената операција;

– израчунавати вредност бројевног израза са највише три операције;

– знати прочитати и записати помоћу слова својства рачунских операција;

– знати одредити вредност израза са словима из дате вредности слова;

– знати решавати једноставније једначине у скупу бројева до 1000;

– упознати и правилно записивати разломке чији је бројилац 1, а именилац мањи или једнак 10;

– решавати текстуалне задатке;

– формирати представе о правој и полуправој;

– уочавати и умети нацртати прав, оштар и туп угао;

– знати цртати паралелне и нормалне праве, квадрат, правоугаоник, троугао и кружницу помоћу геометријског прибора;

– стећи представу о подударности фигура (преко модела и цртања);

– знати одредити обим квадрата, правоугаоника и троугла;

– упознати мерење масе тела и запремине течности, као и нове јединице за време (година, век).

БЛОК БРОЈЕВА

ДО 1000

Главна одлика програма за млађе разреде јесте што су акцентовани опажајни појмови који се стварају кроз добро планирану активност.

Скупови (издвајање групе објеката према јасном кључу; коришћење речи скуп и елеменат; коришћење симбола за скуп и припадност елемента скупу; употреба Венових дијаграма; на визуелан начин и језички истицати својства релације);

Бројеви (упознавање својстава операција и објашњавање начина рачунања; дељење једноцифреним бројем са и без остатка; писмено рачунање (припремна вежбања, операције на одабраним примерима, формулисање својства операције, примена својства у одређивању вредности израза и начину рачунања); обрада бројевних израза упоредо са увежбавањем рачунских операција);

Почеци формирања математичког језика (поступно изграђивање представа о променљивој, увођење слова у својству симбола променљиве; упознавање сложенијих израза (једначине и неједначине);

Идеја функције (најзначајније је откривање идеје пресликавања у чему помаже увођење таблица и дијаграма; овладавање начина коришћења таблица за утврђивање зависности између одређених величина, вежбања с бројевним низовима);

Текстуални задаци (служе повезивању наставе математике са животом, изграђивању практичних умења и навика и упознавању наше друштвене стварности; вежбање у састављању израза према текстуалном задатку; провера тачности резултата);

Геометријски садржаји (инсистирање како на геометрији облика, тако и на геометрији мерења; почетна настава је експериментална);

Мерење и мере користити очигледна средства и вежбање у мерењу за упознавање метарског система мера; вежбање процењивања „одока“; при обради мера за површину обавезно користити моделе и цртеже основних јединица мере; вежбање претварања јединица у мање и веће на одговарајућим примерима);

ГЕОМЕТРИЈСКИ ОБЈЕКТИ И ЊИХОВИ МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ
МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ПРИРОДУ И ДРУШТВО

3        –  разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Општи циљ интегрисаног наставног предмета «Природа и друштво» јесте да деца упознају себе, своје окружење и развију способности за одговоран живот у њему.

Такође:

– развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу и њихово повезивање;

– развијање способности запажања својстава објеката и процеса у окружењу и уочавања њихове повезаности;

– развијање основних елемената логичког мишљења;

– развијање радозналости, интересовања и активног упознавања окружења;

– оспособљавање за самостално учење и проналажење информације;

– интегрисање искуствених и научних сазнања у контуре система појмова из области природе и друштва;

– стицање елементарне научне писмености и стварање основа за даље учење;

– усвајање цивилизацијских тековина и упознавање могућности њиховог рационалног коришћења и дограђивања;

– развијање еколошке свести.

– развијање основних научних појмова из природних и друштвених наука;

– развијање основних појмова о ширем природном и друштвеном окружењу – завичај;

– развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање окружења;

– развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности;

– развијање основних елемената логичког мишљења;

– стицање елементарне научне писмености, њена функционална применљивост и развој процеса учења;

– оспособљавање за сналажење у простору и времену;

– разумевање и уважавање сличности и разлика међу појединцима и групама;

– коришћење различитих социјалних вештина, знања и умења у непосредном окружењу;

– развијање одговорног односа према себи,окружењу и културном наслеђу.

ПРИРОДА – ЧОВЕК – ДРУШТВО Наставни предмет „Природа и друштво“ наставља развојну концепцију узлазних спиралних кругова у грађењу појмова, усвајању знања, умења, ставова и вредности из интегративних области природе и друштва. Поступно развија принцип завичајности започет у предмету „Свет око нас“.

У наставном процесу полази се од несистематизованих искуствених знања детета и иде се ка општим, научно заснованим, систематизованим знањима. При избору програмске грађе, примењена је концепција спиралних кругова у циљу формирања елементарних појмова и постављање мреже за систем појмова из области „Природе и друштва“ у складу са узрасним карактеристикама ученика.

Основна интенција наставе овог предмета није само усвајање програмских садржаја, већ подстицање развојних потенцијала детета. Наведени садржаји су усмерени на развој интелектуалних, психофизичких, когнитивно-конативних и социјално-афективних сфера личности детета, што се очитава у наведеним циљевима.

Значајне активности ученика су:

посматрање, описивање, процењивање, груписање, праћење, бележење, практиковање, експериментисање, истраживање, сакупљање, стварање, играње, активности у оквиру мини-пројекта.

Већина циљева и задатака овог наставног предмета постиже се кроз непосредну истраживачку активност деце и ненаметљив подстицај и подршку наставника.

Наставне методе и активности:

партиципативне методе учења, решавање проблем-ситуација, кооперативне методе учења, интерактивне методе учења и амбијентално учење.

КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ
НАШЕ НАСЛЕЂЕ
МАТЕРИЈАЛИ И ЊИХОВА УПОТРЕБА
ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ЛИКОВНУ КУЛТУРУ

3 – разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.

Такође:

– да развија способност опажања облика, величина, светлина, боја, положаја облика у природи;

– да развија памћење, повезивање опажених садржаја у циљу увођења у визуелна мишљења;

– да ствара услове за разумевање природних законитости и друштвених појава;

– да развија способности препознавања традиционалне, модерне, савремене уметности;

– да развија ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности и самосталног изражавања коришћењем примерених техника и средстава;

– да развија љубав према вредностима израженим у уметничким делима;

– да ствара интересовање и потребу за посећивањем изложби, галерија, музеја и чувањем културних добара;

– да развија сензибилитет за лепо писање;

– да развија моторичке способности ученика;

– да оспособи ученике да ликовне и визуелне способности примењују у животу и раду.

– ликовно изражавање ученика у функцији развијања мишљења и визуелног ликовног естетског сензибилитета за медијума, уз коришћење разних материјала за компоновање, покрет у композицији, орнаментику, простор, одабирање случајно добијених ликовних односа по личном избору, плакат и ликовне поруке као могућност споразумевања;

– увођење ученика у различите могућности комуникације;

– стварање услова за развијање свести о потреби чувања човекове природне и културне околине, те активног учествовања у квалитетном естетском и просторном уређењу животне средине.

КОРИШЋЕЊЕ РАЗНИХ МАТЕРИЈАЛА ЗА КОМПОНОВАЊЕ Наставник има слободу и могућност да испољи креативност у проналажењу одговарајућих облика, метода и средстава за реализацију

Приликом планирања треба водити рачуна да се предвиди око 60% обраде новог градива према 40% вежбања.

При планирању, наставник треба да утврди ниво захтева за ученике. У процесу мотивисања ученика за рад водећи разговор о предвиђеним садржајима, чиме ће створити услове да сваки ученик пронађе своју тему за рад. Наставник никад не треба да каже коју ће тему ученици цртати, сликати или вајати. Добро би било кад би ученици сами бирали врсту, облик и боју папира или неке друге подлоге, чиме почиње нека врста истраживачког рада у овој области.

Предвиђене су четири димензије образовних стандарда:

–          опажање

–          примање

–          разумевање

–          поступање

 

На почетку наставе треба снимити ситуацију и од тада па надаље (до 4. разреда) водити евиденцију о развојној линији сваког ученика.

КОМПОЗИЦИЈА И ПОКРЕТ У КОМПОЗИЦИЈИ
ОРНАМЕНТИКА
ПРОСТОР (ПОВЕЗИВАЊЕ РАЗНИХ ОБЛИКА У ЦЕЛИНУ)
ОДАБИРАЊЕ СЛУЧАЈНО ДОБИЈЕНИХ ЛИКОВНИХ ОДНОСА ПО ЛИЧНОМ ИЗБОРУ УЧЕНИКА
ПЛАКАТ, БИЛБОРД, РЕКЛАМА
ЛИКОВНЕ ПОРУКЕ КАО МОГУЋНОСТ СПОРАЗУМЕВАЊА
ЛИКОВНА ДЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ
ДЕЛА САВРЕМЕНИХ МЕДИЈУМА

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ

3-разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ

– развијање интересовања, музичке осетљивости и креативности;

– оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;

– развијање осетљивости за музичке вредности упознавањем уметничке традиције и културе свога и других народа.

Задаци

– неговање способности извођења музике (певање/свирање);

– стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музичких порука;

– подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима;

– упознавање традиционалне и уметничке музике свога и других народа;

– развијање критичког мишљења (исказивање осећања о музици која се изводи и слуша);

– упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности.

– певање песама по слуху;

– слушање вредних дела уметничке и народне музике;

– свирање на дечијим музичким инструментима;

– извођење дечијих, народних и уметничких музичких игара,

– усвајање основе музичке писмености.

ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

а) певање

б) свирање

Настава музичке културе остварује се међусобним прожимањем следећих музичких активности:

– певање и свирање,  уз поступно упознавање и усвајање ритмичких структура, музичког писма и интонације;

– слушање музике и усвајање основних појмова из опште музичке културе;

–  активности у музичком стваралаштву.

У 3. разреду певање и свирање остварује се по слуху и са нотног текста, опонашањем демонстрације учитеља, или уз помоћ различитих звучних помагала. За почиње се са упознавањем музичког писма. Усвајање најосновније вештине читања нота омогућава ученицима лакше и тачније певање једноставнијих мелодија, као и активно стицање информација о свирању на појединим инструментима.

Пожељно је повезивање музичких садржаја са садржајима осталих наставних предмета.

Потребно је обезбедити наставна средства у складу са важећим нормативима.

Основни принцип рада је активно учешће ученика на часу, што захтева његово добро планирање и осмишљавање, као и коришћење различитих облика рада и техника и комбиновање различитих метода у настави.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
СТВАРАЊЕ МУЗИКЕ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

3-разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада. – задовољавање основних дечијих потреба за кретањем и игром;

– развијање координације, гипкости, равнотеже и експлозивне снаге;

– стицање моторичких умења у свим природним (филогенетским) облицима кретања у различитим условима: елементарним играма, ритмици, плесним вежбама и вежбама на тлу; упознавање са кретним могућностима и ограничењима сопственог тела;

– стварање претпоставки за правилно држање тела, јачање здравља и развијање хигијенских навика;

– формирање и овладавање елементарним облицима кретања – «моторичко описмењавање»;

– стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективни живот и рад.

АТЛЕТИКА Програмска концепција физичког васпитања заснива се на јединству наставних, ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за остваривање циљева физичког и здравственог васпитања.

Програм се остварује кроз следеће етапе: утврђивање стања; одређивање радних задатака за појединце и групе; утврђивање средстава и метода за остваривање радних задатака; остваривање васпитних задатака; праћење и вредновање ефеката рада; оцењивање.

Програмски задаци остварују се,

осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске организационе облике рада као што су излет, крос, курсни облици, слободне активности, такмичења, корективно-педагошки рад, дани спорта, приредбе и јавни наступи.

Наставник је дужан да сваког ученика усмерава на оне програмске садржаје рада који одговарају његовим индивидуалним могућностима и интересовањима.

ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ
РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И НАРОДНИ ПЛЕСОВИ
ОСНОВИ ТИМСКИХ ИГАРА
СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ
АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИ – ОБАВЕЗНИ ПРОГРАМ
КУРСНИ ОБЛИЦИ И ОБАВЕЗАН СТРУЧНО-ПЕДАГОШКИ РАД
ШКОЛСКА И ДРУГА ТАКМИЧЕЊА

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС (ВЕРОНАУКУ)

3-разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки (будући) живот (димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринираној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се излагање хришћанског виђења живота и постојања света обавља у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижњичко искуство Православне Цркве) обухвата сва позитивна искуства људи без људи без обзира на њихову националну припадност и верско образовање.

Све ово спроводи се, како на информативно-сазнајном, тако и на доживљајно и делатном плану, уз настојање да се доктриниране поставке спроведу у свим сегментима живота (однос са Богом, са светом, са другим људима и са собом).

Оперативни задаци наставе веронауке у 3.разреду  јесу да ученик:

– уочи да конкретни људи, као и личности нису постојали пре него што су се родили;

– спозна да је Бог из љубави створио свет за вечност;

– уочи да је Бог створио свет као скуп конкретних врста;

– запази да је Бог на крају свега створио човека као личност;

– уочи разлику између природе и личности код човека;

– уочи да се структура створеног света огледа у Литургији.

– Бог је створио јединствени свет и то као многе конкретне врсте ни из чега (узрок постојања света јесте Божија слобода). Последице створености по природу и њено постојање (конкретност врста и бића значи и њихову међусобну раздељеност – индивидуалност, али и њихову потенцијалну пропадљивост, смрт, зато што су створени ни из чега).

Стварање човека на крају свега створеног по „икони и подобију Божијем“ (разлика између природе и личности код човека).

Евхаристија као свет у малом (Литургија као сједињење свих створења преко човека Исуса Христа с Богом Оцем).

Стварање света и човека у православној иконографији.

Програм који је овде дат има за циљ да врати стару литургиску катихизацију, која је била својствена источној хришћанско Цркви, а која значи увођење човека у Литургију као личну заједницу Бога и човека у Христу кроз Крштење, односно сједињење с Богом, који се појављује у свету кроз Литургију.  Литургијско сабрање представља основ постојања света и човека, а не његову надградњу.

Дакле, овај програм види основни циљ наставе Веронауке као увођење човека, а преко њега и читаве творевине у личну заједницу са Богом у Христу, односно у Литургију као  у нови начин постојања којим се превазилази смрт. Створена природа, па и људска, ограничена је и смртна и колико год се усавршавала на основу моралних закона, она неће моћи да превазиђе своју ограниченост, односно смрт. Да би превазишла смртност, потребно је да створена природа постоји на други начин, уипостазирана у Христову личност, што се постиже остварење личне заједнице човека са другим људима у Литургији. Да би се ово постигло, потребно је најпре код ученика изградити свест о бићу као заједници личности, односно о личности као заједници слободе са другом личношћу.

 

 

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ – САЗНАЊЕ О СЕБИ И ДРУГИМА

3-разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

ТЕМЕ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Сазнање о себи и другима је подстицање развоја личности и социјалног сазнања код ученика трећег разреда. Овај предмет треба да пружи могућност ученицима да постану активни учесници у процесу образовања и васпитања, и да изграде сазнања, умења, способности и вредности неопходне за формирање креативне личности, отворене за договор и сарадњу, која поштује и себе и друге. – подстицање групног рада, договарања и сарадње са вршњацима и одраслима;

– подстицање развоја самопоуздања и личне одговорности;

– оспособљавање ученика да препознају и разумеју сопствене и потребе и других,  да штите и остварују своје потребе на начин који не угрожава друге;

-развијање свести о потреби уважавања различитости и особености; уочавање и превазилажење стереотипа везаних за пол, узраст, изглед, понашање, порекло;

– оспособљавање ученика за ненасилно решавање сукоба;

– развијање појма пријатељства;

– оспособљавање ученика да разумеју неопходност правила која регулишу живот у заједници и да кроз договарање активно доприносе поштовању или мењању правила сагласно са потребама;

– оспособљавање ученика да упознају и уважавају дечја права и да буду способни да активно учествују у њиховом остваривању;

– развијање и неговање еколошке свести;

– развијање моралног расуђивања  и неговање основних људских вредности;

– оспособљавање ученика да активно доприносе развоју школе по мери детета.

Подстицање групног рада, договарања и сарадње са вршњацима и одраслима Методску окосницу предмета чине интерактивне радионице, структуриране активности које настају као резултат захтева који уводи водитељ радионице, а обједињене су око главне теме. Већина радионица у овом програму започиње причом блиском искуству детета, а садржи моралну дилему, сукоб потреба или вредности као повод за дискусију у малој групи и завршава разменом у целој групи. Циљ је да се пружи могућност детету да реструктуира своје мишљење и деловање због појаве конфликта између различитих тачака гледишта.

Битне одреднице образовно-васпитног рада су:

– искуствено учење, тј. Уобличавање и поимање личних, аутентичних доживљаја ученика кроз размену у групи, а не преношење готових знања, туђих увида. Наставник треба да нагласи да нема пожељних, очекиваних или тачних одговора, да је нагласак на процесу откривања и сазнавања о себи и другима кроз размену.

– Игровни контекст који помаже ученицима да се опусте и ослободе да пробају различите видове изражавања и симболизације унутрашњих искустава, и да кроз игру истражују разноврсна, дивергентна решења за проблеме са којима се суочавају.

Важни чиниоци:

1) Јасно артикулисање циља активности и договор о правилима рада

2) Распоред седења (круг)

3) Динамична смена игровних активности и размене

4) Оптималан број учесника (10-15)

5) Настава се изводи по редоследу који је дат у приручницима

Уважавање различитости и особености; уочавање и превазилажење стереотипа везаних за пол, узраст, изглед, понашање, порекло
Пријатељство и моралне дилеме у вези са тим; развијање појма пријатељства и моралног расуђивања (крађа, лаж)
Појединац и заједница; правила која регулишу живот у заједници; права и одговорности; договарање
Заштита од насиља: ненасилно решавање сукоба
Развијање моралног расуђивања
Развијање еколошке свести; брига о животињама и биљкама
Евалуација

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗАЧУВАРИ ПРИРОДЕ

3 – разред

Циљ: развијање свести о потреби и могућностима личног ангажовања у заштити животне средине, усвајање и примена принципа одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
– оспособљавање за активно упознавање стања животне средине;

– препознавање негативних појава у човековом односу према животној средини;

– испитивање узрочно-последичних веза у животној средини извођењем једноставних огледа;

– подстицање одговорног односа према живом свету;

– подстицање одговорног односа за рационално коришћење природних богатстава;

– уочавање различитости у живом свету као услова за опстанак;

– испитивање појава и промена у природи;

– подстицање одговорног, здравог односа према себи;

– оспособљавање за решавање проблемске ситуације самостално и тимски;

– оспособљавање за доношење правилног става и за критичко мишљење.

ЖИВОТНА СРЕДИНА Садржаји овог предмета имају за циљ подизање свести о здравој животној средини;

продубљивање знања, вештина и навика у вези са заштитом приоде; јачање сопствене иницијативе, способности и одговорног односа према животној средини.

Реализација садржаја поред наставног процеса на часу неопходна је и ван школског простора – у природи.

Овај озборни предмет пружа велике могућности за интеграцију и корелацију са другим наставним предметима (српски језик, математика, ликовна и музичка култура, пририда и друштво…) јер су му садржаји мултидисциплинарни.

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И ПРОМЕНЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА НАРОДНУ ТРАДИЦИЈУ

3. разред

Циљ: усвајање знања о фолклорним празницима, биљкама и хлебовима (ентеријер и екстеријер, облици становања и познавање структуре традиционалне куће)

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
-Упознавање различитих традиционалних заната у окружењу

-стицање елементарних знања о појединим традиционалним занатима

-упознавање са фолклорним веровањима

-упознавање карактеристичних обичајно- обредних облика понашања у руралној и урбаној средини

-схватање значаја о чувању и неговању традиционалних заната

-проширивање знања о фолклорним празницима, биљкама, хлебовима и кући

ТРАДИЦИОНАЛНИ ЗАНАТИ Програмске основе овог предмета  ослањају се на већ стечена знања из обавезног предмета «Свет око нас».

Активности су креативне, истраживачког типа и развијају радозналост са елементима критичког и логичког мишљења.

Садржај програма и предложене активности нису строго дефинисани, ученици у сарадњи са наставником могу сами да их креирају.

Наставник различитим методама рада подстиче интересовање и креативност ученика у стицању и неговању елемената народне традиције

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

4. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришне, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине. – проширивање знања о простој реченици и њеним деловима;

– савладавање основних појмова о променљивим и непроменљивим речима;

– оспособљавање за изражајно читање и казивање;

– поступно оспособљавање ученика за самостално тумачење основне предметности књижевног текста и сценских дела (осећања, фабула, радња, ликови, поруке, стилогеност сценског израза);

– навикавање на сажето и јасно усмено и писмено изражавање према захтевима програма;

– савладавање основа методологије израде писмених састава.

ЈЕЗИК:

Граматика

Правопис

Ортоепија

КЊИЖЕВНОСТ:

Лектира

Читање текста

Тумачење текста

Књижевни појмови

Функционални појмови

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА:

Препричавање

Причање

Описивање

Извештавање

Усмена и писмена вежбања

граматика: Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик представи и тумачи као систем. Ни једна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван контекста у којем се оставрује њена функција. Граматички садржаји треба да се изучавају поступно и селективно у складу са узрастом ученика.
правопис: Ученици морају, паралелно са усвајањем језичке грађе стицати навике примене принципа хронолошког правописа. За обраду правописне грађе издвојити 2-3 часа годишње, али предвиђено време је боље развити на 10-12 вежбања која ће се уклапати у друге часове граматике и писмених вежби.
лектира: Текстови из лектире (укинута је непотребна подела на домаћу и школску лектиру) представљају програмску окосницу. Учитељ има начелну могућност прилагођавања понуђених текстова конкретним наставним потребама.
читање и тумачење текстова:

Тумачење текста заснива се на његовом квалитетном читању, доживљавању и разумевању. Треба систематски неговати изражајно читање на лирским, епским и драмским текстовима у прози и стиху.

Такође систематски треба развијати способност читања у себи (брзо читање са разумевањем, флексибилно читање) као најпродуктивнијег облика стицања знања.

Тумачење књижевних дела у млађим разредима је предтеоријско и није условљено познавањем стручне терминологије. Зато је важно ученике систематски навикавати да слободно испољавају своје утиске , осећања, асоцијације и мисли изазване сликовитом и фигуративном применом књижевног језика. Ученик треба да има активну улогу у настави матерњег језика и књижевности, тј. да истраживачки, ставралачки и сатворачки учествује у проучавању књижевноуметничких остварења.

– књижевни појмови биће упознавани кроз одговарајуће текстове и освртом на претходно читалачко искуство. Језичко-стилским изражајним средствима прилази се с доживљајног становишта. Полазиће се од изазваних утисака и естетичке сугестије, па ће се потом истраживати нјихова језичко-стилска условљеност.

– функционални појмови се усвајају у непрекидном процесу у току васпитања и образовања. Ученике треба потстицати да наведене речи (узрок, услов, ситуација, порука, однос…) разумеју, схвате и примењују у одговарајућим ситуацијама. Треба настојати да ученици откривају што више особина, осећања и душевних стања појединих књижевних ликова и тако спонтано обогаћују речник функционалним појмовима.

језичка култура – ово предметно подручје преуређено је структурално тако да садржаји делују прегледно, систематично и препознатљиво, без непотребних понављања и конфузије. Постоје језички појмови које ученик треба поступно, систематично и трајно да усвоји. Пут до њиховог трајног и функционалног усвајања води преко: језичких игара, вежби, задатака и сл.

говорне и писмене вежбе – основни циљ јесте да ученици током школовања стекну способност и развију навику дужег излагања повезаних мисли.  У ту сврху користе се комуникативне, говорне и писмене вежбе.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

4. разред

ЦИЉ И ОПШТИ СТАНДАРДИ

ПОСЕБНИ СТАНДАРДИ

ТЕМАТИКА

Циљ наставе страног језика на млађем школском узрасту је да оспособи ученика да на страном језику комуницира на основном нивоу у усменом и писаном облику о темама из непосредног окружења. У исто време, настава страних језика треба да:

– подстакне развијање свести о сопственом напредовању ради јачања мотивације за учење језика;

– олакша разумевање других и различитих култура и традиција;

– стимулише машту, креативност и радозналост;

– подстиче употребу страног језика у личне сврхе и из задовољства.

Општи стандарди

Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима другог језика.

Разумевање говора

Ученик разуме и реагује на краћи усмени текст у вези са познатим темама.

Разумевање писаног текста

Ученик чита са разумевањем кратке писане и илустроване текстове у вези са познатим темама.

Усмено изражавање

Ученик усмено изражава садржаје у вези са познатим темама, самостално или уз помоћ наставника.

Писмено изражавање

Ученик у писаној форми изражава краће поруке према познатом узору, поштујући правила писаног кода.

Интеракција

Ученик остварује комуникацију и са саговорницима размењује кратке информације у вези са познатим темама.

Знање о језику

Ученик препознаје основне принципе граматичке и социолингвистичке компетенције, уочавајући значај личног залагања у процесу учења страног језика .

ШКОЛА
ЈА И МОЈИ ДРУГОВИ
ПОРОДИЦА И БЛИСКО ОКРУЖЕЊЕ
ПРАЗНИЦИ
МОЈ ДОМ
ИСХРАНА
ОДЕЋА
ОКРУЖЕЊЕ
ОСТАЛО

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАТЕМАТИКУ

4. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе математике у основној школи јесте:

– да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву;

– да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и самообразовање

– да допринесе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку ученика.

– успешно савладавање читања и писања прирпдних бројева у декадном бројевном систему;

– упознавање скупа природних бројева;

– да ученици науче да природне бројеве показују тачакма бројевне полуправе;

– читање и записивање основних својстава рачунских операција помоћу слова;

– упознавање и уочавање зависности између резултата и компонената операције (на примерима);

– примењивање упознатих својстава рачунских операција при трансформисању израза и у случају рачунских олакшица;

– читање, састављање и израчунавање вредности израза са више операција;

– решавање једноставнијих једначина и неједначина (упознатих облика) у скупу природних бројева;

– успешно решавање задатака у текстуалној форми;

– упознавање разломака (наведених у програму) њихово читање, писање и значење, уз коришћење одговарајућих термина;

– цртање мреже и прављење модела коцке и квадра;

– упознавање јединаица за површину и њихова примена при израчунавању површине квадрата, парвоугаоника, квадра и коцке.

СКУП ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА

(132 часа; 50 часова за обраду новог градива и 82 часа за утврђивање)

Главна одлика програма за млађе разреде јесте што су акцентовани опажајни појмови који се стварају кроз добро планирану активност.

Скупови (издвајање групе објеката према јасном кључу; коришћење речи скуп и елеменат; коришћење симбола за скуп и припадност елемента скупу; употреба Венових дијаграма; на визуелан начин и језички истицати својства релације);

Бројеви поступно упознавање бројева природног низа и броја 0;   вежбање операција с бројевима кроз природне и дидактички припремљене ситуације које бројевима и операцијама дају значење уз истицање непроменљивости резултата; дељење једноцифреним бројем са и без остатка; упознавање својстава операције и објашњавање начина рачунања; усмено и писмено рачунање (припремна вежбања, операције на одабраним примерима, формулисање својства операције, примена својства у одређивању вредности израза и начину рачунања); обрада бројевних израза упоредо са увежбавањем рачунских операција;

Почеци формирања математичког језика (поступно изграђивање представа о променљивој, увођење слова у својству симбола променљиве; упознавање сложенијих израза (једначине и неједначине);

Идеја функције (најзначајније је откривање идеје пресликавања у чему помаже увођење таблица и дијаграма; овладавање начина коришћења таблица за утврђивање зависности између одређених величина, вежбања с бројевним низовима);

Текстуални задаци (служе повезивању наставе математике са животом, изграђивању практичних умења и навика и упознавању наше друштвене стварности; вежбање у састављању израза према текстуалном задатку; провера тачности резултата);

Геометријски садржаји (инсистирање како на геометрији облика, тако и на геометрији мерења; почетна настава је експериментална);

Мерење и мере користити очигледна средства и вежбање у мерењу за упознавање метарског система мера; вежбање процењивања „одока“; при обради мера за површину обавезно користити моделе и цртеже основних јединица мере; вежбање претварања јединица у мање и веће на одговарајућим примерима);

МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

(10 часова; 4 часа за обраду новог градива и 6 часова за утврђивање)

ПОВРШИНА

(30 часова; 12 часова за обраду новог градива и 18 часова за утврђивање)

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ПРИРОДУ И ДРУШТВО

4. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Општи циљ интегрисаног наставног предмета «Природа и друштво» јесте да деца упознају себе, своје природно и друштвено окружење и развију способности за одговоран живот у њему.

Такође:

– развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу и њихово повезивање;

– развијање способности запажања својстава објеката и процеса у окружењу и уочавања њихове повезаности;

– развијање основних елемената логичког мишљења;

– развијање радозналости, интересовања и активног упознавања окружења;

– оспособљавање за самостално учење и проналажење информације;

– интегрисање искуствених и научних сазнања у контуре система појмова из области природе и друштва;

– стицање елементарне научне писмености и стварање основа за даље учење;

– усвајање цивилизацијских тековина и упознавање могућности њиховог рационалног коришћења и дограђивања;

– развијање еколошке свести.

– развијање основних научних појмова из природних и друштвених наука;

– развијање основних појмова о ширем природном и друштвеном окружењу – завичај и домовина;

– развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање окружења;

– развијање способности запажања основних својстава материјала, објеката, појава и процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности;

– развијање основних елемената логичког мишљења;

– стицање елементарне научне писмености, њена функционална применљивост и развој процеса учења;

– оспособљавање за сналажење у простору и времену;

– разумевање и уважавање сличности и разлика међу појединцима и групама;

– коришћење различитих социјалних вештина, знања и умења у комуникацији и другим интеракцијским односима;

– развијање одговорног односа према себи и другима,окружењу и културном наслеђу;

– очување националног идентитета и уграђивање у светску културну баштину:

МОЈА ДОМОВИНА ДЕО СВЕТА Наставни предмет „Природа и друштво“ у 4. разреду наставља развојну концепцију узлазних спиралних кругова у грађењу појмова, усвајању знања, умења, ставова и вредности из интегративних области природе и друштва. Структура програма јасно указује на континуитет у појачаном развијању знања из природних наука. Такође се јасно  наглашава и нов приступ у изучавању прошлости, ослобођен садржаја из шире политичке историје. У наставном процесу полази се од несистематизованих искуствених знања детета и иде се ка општим, научно заснованим, систематизованим знањима. При избору програмске грађе, примењена је концепција спиралних кругова у циљу формирања елементарних појмова и постављање мреже за систем појмова из области „Природе и друштва“ у складу са узрасним карактеристикама ученика.

Основна интенција наставе овог предмета није само усвајање програмских садржаја, већ подстицање развојних потенцијала детета. Наведени садржаји су усмерени на развој интелектуалних, психофизичких, когнитивно-конативних и социјално-афективних сфера личности детета, што се очитава у наведеним циљевима и задацима.

Значајне активности ученика су:

посматрање, описивање, процењивање, груписање, праћење, бележење, практиковање, експериментисање, истраживање, сакупљање, стварање, играње, активности у оквиру мини-пројекта.

Већина циљева и задатака овог наставног предмета постиже се кроз непосредну истраживачку активност деце и ненаметљив подстицај и подршку наставника.

Наставне методе и активности:

партиципативне методе учења, решавање проблем-ситуација, кооперативне методе учења, интерактивне методе учења и амбијентално учење.

СУСРЕТ СА ПРИРОДОМ
ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ
РАД, ЕНЕРГИЈА, ПРОИЗВОДЊА И ПОТРОШЊА
ОСВРТ УНАЗАД – ПРОШЛОСТ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ЛИКОВНУ КУЛТУРУ

4. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.

Такође:

– да развија способност опажања облика, величина, светлина, боја, положаја облика у природи;

– да развија памћење, повезивање опажених садржаја у циљу увођења у визуелна мишљења;

– да ствара услове за разумевање природних законитости и друштвених појава;

– да развија способности препознавања традиционалне, модерне, савремене уметности;

– да развија ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности и самосталног изражавања коришћењем примерених техника и средстава;

– да развија љубав према вредностима израженим у уметничким делима;

– да ствара интересовање и потребу за посећивањем изложби, галерија, музеја и чувањем културних добара;

– да развија сензибилитет за лепо писање;

– да развија моторичке способности ученика;

– да оспособи ученике да ликовне и визуелне способности примењују у животу и раду.

Ученици треба да:

– разликују и повезују дводимензионалне и тродимензионалне облике;

– граде искуства и критеријуме према захтевима програма, ликовних уметности и ликовних појава у животу;

– усвоје знања о боји, ликовним техникама и креативно практично раде са односима боја;

– ускладе ликовни рад са другим медијима (звуком, покретом, литерарним изразом и сценским амбијентима);

– препознају ликовне технике.

КОЛАЖ, ФРОТАЖ, ДЕКОЛАЖ И АСАМБЛАЖ (површински и тродимензионални колаж) (6+4) Имајући у виду наставу ликовне културе у целини и савремени приступ медијима, сматра се да је ова целина најпримеренија за увођење ученика у нова искуства. Без обзира на вештачке или природне облике које ученици уграђују у свој рад, потребно је да наставник ограничи број материјала исте врсте да би ученици лакше дошли до својих смисаоних решења. То је уједно и прилика за препознавање савремене уметности у музејима и галеријама.
ВЕЗИВАЊЕ ОБЛИКА У ТРОДИМЕНЗИО-НАЛНОМ ПРОСТОРУ И У РАВНИ (6+4) Овде се може почети са радом полазећи од апстрактних облика неког предмета, а касније се ти нефигуративни облици могу супротставити фигуративним облицима. најпримеренији је тродимензионални рад глином, али су посебно захвални вештачки материјали (делови дечјих играчака) од којих ученици могу сачинити нови облик у складу са својом маштом.
СЛИКАРСКИ МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНИКЕ (6+4) Како су ученици до 4. разреда користили темпере, сматра се да је посебно важно да науче које су карактеристике акварела, темпера и гваша. Сматра се да са овим знањима ученик касније може успешно пратити наставу ликовне културе.
ОСНОВНЕ И ИЗВЕДЕНЕ

БОЈЕ (6+4)

У овој целини ученици би требало да добију елементарна знања о основним и изведеним бојама, теоријски и практично. После тих искустава могу се урадити и неке вежбе по перцепцији или аперцепцији користећи основне и изведене боје.
ЛИНИЈА, ПОВРШИНА, ВОЛУМЕН, БОЈА, ПРОСТОР (16+8) Изузетно је важно да ученици раде по перцепцији, посматрајући пре свега природне облике и боје. Наставник треба да их упућује да  сами откривају богатство природе, врше анализу и сопственим техникама да изразе шта осећају. Најпримереније је да свако дете има свој модел који ће посматрати. Препоручује се и рад у глини која је најзахвалнија за развој моторике.
АМБИЈЕНТ – СЦЕНСКИ ПРОСТОР

(6+4)

На наставнику је да, заједно са ученицима, извуче посебне детаље по којима су неки препознатљиви амбијенти карактеристични. Ученици могу урадити сценске маске, костим, определити се за музику, али је најважније да се тај процес одвија кроз игру. кроз игру ће ученици доћи до сазнања о искуствима цивилизације, што омогућује повезивање са другим областима: књижевношћу, музичком културом, позориштем…

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ

4. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ

– развијање интересовања, музичке осетљивости и креативности;

– оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;

– развијање осетљивости за музичке вредности упознавањем уметничке традиције и културе свога и других народа.

Задаци

– неговање способности извођења музике (певање/свирање);

– стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музичких порука;

– подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима;

– упознавање традиционалне и уметничке музике свога и других народа;

– развијање критичког мишљења (исказивање осећања о музици која се изводи и слуша);

– упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности.

– певање песама по слуху;

– певање песама солмизацијом;

– обрађивање простих и сложених тактова;

– упознавање звукова разних инструмената;

– слушање вредних дела уметничке и народне музике;

– свирање на дечијим музичким инструментима;

– извођење дечијих, народних и уметничких музичких игара,

– усвајање основе музичке писмености.

ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

а) певање

б) свирање

Свесно музичко описмењавање почиње крајем 3., односно у 4. разреду. Настава музичке културе остварује се међусобним прожимањем следећих музичких активности:

– певање и свирање,  уз поступно упознавање и усвајање ритмичких структура, музичког писма и интонације;

– слушање музике и усвајање основних појмова из опште музичке културе;

–  активности у музичком стваралаштву.

У 3. разреду певање и свирање остварује се по слуху и са нотног текста, опонашањем демонстрације учитеља, или уз помоћ различитих звучних помагала. И даље се ради на  упознавању музичког писма. Усвајање најосновније вештине читања нота омогућава ученицима лакше и тачније певање једноставнијих мелодија, као и активно стицање информација о свирању на појединим инструментима.

Пожељно је повезивање музичких садржаја са садржајима осталих наставних предмета.

Потребно је обезбедити наставна средства у складу са важећим нормативима.

Основни принцип рада је активно учешће ученика на часу, што захтева његово добро планирање и осмишљавање, као и коришћење различитих облика рада и техника и комбиновање различитих метода у настави.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ
СТВАРАЊЕ МУЗИКЕ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

4. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада. – подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела;

– развој и усавршавање моторичких способности;

– стицање моторичких умења која су као садржај утврђена програмом физичког васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање;

– усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања;

– формирање морално-вољних квалитета личности;

– оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневном животу;

– стицање и развијање свести о потреби здравља, чување здравља и заштити човекове средине.

АТЛЕТИКА Програмска концепција физичког васпитања заснива се на јединству наставних, ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за остваривање циљева физичког и здравственог васпитања.

Програм се остварује кроз следеће етапе: утврђивање стања; одређивање радних задатака за појединце и групе; утврђивање средстава и метода за остваривање радних задатака; остваривање васпитних задатака; праћење и вредновање ефеката рада; оцењивање.

Програмски задаци остварују се,

осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске организационе облике рада као што су излет, крос, курсни облици, слободне активности, такмичења, корективно-педагошки рад, дани спорта, приредбе и јавни наступи.

Наставник је дужан да сваког ученика усмерава на оне програмске садржаје рада који одговарају његовим индивидуалним могућностима и интересовањима.

Обавезни програм – изборне спортске гране, остварује се са по једним часом недељно од 4. до 8. разреда (обавезно). Ученицима се пружа прилика да, својим избором уз савет наставника, задовоље своје жеље и интересовање. За спортске гране ученици се опредељују на почетку школске године. Једна изабрана спортска грана обрађује се током школске године. Настава је обавезна за све ученике у одељењу и припада редовном распореду часова.

ВЕЖБЕ НА ТЛУ И СПРАВАМА
РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И НАРОДНИ ПЛЕСОВИ
ОСНОВИ СПОРТСКИХ ИГАРА
СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ
АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИ – ОБАВЕЗНИ ПРОГРАМ
КУРСНИ ОБЛИЦИ И ОБАВЕЗАН СТРУЧНО-ПЕДАГОШКИ РАД
ШКОЛСКА И ДРУГА ТАКМИЧЕЊА
КОРЕКТИВНО – ПЕДАГОШКИ РАД
ОБАВЕЗНИ ПРОГРАМ ИЗАБРАНЕ СПОРТСКЕ ГРАНЕ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС (ВЕРОНАУКУ)

4. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ САДРЖАЈИ НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Циљ наставе православног катихизиса у 4. разреду јесте да ученици стекну знања о томе да постојање света има свој циљ. Тај циљ је есхатолошка као литургијска заједница: јединство свих створених бића међу собом и на крају с Богом, преко Богочовека Исуса Христа. Циљ због којег је све створено и зашто је створено на овај начин, откривен нам је као Црква, односно као конкретна литургијска заједница. Задаци православног катихизиса су да ученик:

– изгради свест о томе да Бог општи са светом кроз човека Исуса Христа;

– уочи да је Христос кооперативна личност;

– запази да у Цркви нико не може да постоји сам за себе, без заједнице са свима;

– стекне појам о бићу као заједници;

– схвати да је извор сваког греха егоизам, индивидуализам…

ЦИЉ ЗБОГ КОГА ЈЕ БОГ СТВОРИО СВЕТ (ДА СВЕТ ПОСТАНЕ ЦРКВА)

– Црква је конкретна литургијска заједница.

Циљ наставе православног катихизиса у 4. разреду јесте да ученици стекну знања о томе да постојање света има свој циљ. Тај циљ је есхатолошка као литургијска заједница: јединство свих створених бића међу собом и на крају с Богом, преко Богочовека Исуса Христа. Циљ због којег је све створено и зашто је створено на овај начин, откривен нам је као Црква, односно као конкретна литургијска заједница.

Овим се постижу врло важна знања:

– да се истина света смешта у есхатон као заједницу свих створених бића с Богом Оцем преко Христа и да је она мерило свих историјских догађаја у којима суделује Бог а Бог суделује у оним историјским догађајима који воде ка овом циљу;

– да је Литургија икона Царства Божијег кое ће се тек у будућности створити;

– да је човек одоговран за историју и постојање природе и да одговорност истински остбварује једино ако живи таквим начином живота који је утемељен на будућем Царству Божијем и његовој структури;

– да су Бог и човек у Христу, односно у Литургији, неодвојиви, јер Бог преко Христа суделује у остварењу будућег Царства Божијег, односно Бог преко људи, који су члавови Цркве као Литургијске заједнице, чини присутним то Царство у историји, јер Литургија констуише Дух Свети.

ЛИТУРГИЈА ЈЕ ЗАЈЕДНИЦА МНОГИХ ЉУДИ И ПРИРОДЕ С БОГОМ ОЦЕМ ПРЕКО ЈЕДНОГ ЧОВЕКА – ХРИСТА

– Структура Литургије (епископ, свештеници, ђакони и народ)

ЦРКВА КАО ИКОНА БУДУЋЕГ ЦАРСТВА

– Одбијање првог човека Адама да сједини створену природу с Богом, односно да сарађује на остварењу Божијег плана о свету (човеков пад и последице тога – првородни грех);

– Црква у хришћанској архитектури (православни храм и литургијска структура).

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ – САЗНАЊЕ О СЕБИ И ДРУГИМА

4. разред

ЦИЉ ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

ТЕМЕ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
Сазнање о себи и другима је подстицање развоја личности и социјалног сазнања код ученика четвртог разреда. Овај предмет треба да пружи могућност ученицима да постану активни учесници у процесу образовања и васпитања, и да изграде сазнања, умења, способности и вредности неопходне за формирање креативне личности, отворене за договор и сарадњу, која поштује и себе и друге. У образовно-васпитном раду на реализацији овог предмета разликујемо неколико основних група задатака:

– задаци који се односе на разумевање, усвајање следећих најважнијих појмова: дечија људска права и слободе, идентитет, друштвена одговорност, различитост култура, једнакост, право и правда, мир, сигурност и стабилност, демократија.

– задаци који се односе на вештине и способности: примена појмова, критичко мишљење, јасно и разговетно исказивање личних ставова, самостално доношење одлука и извођење закључака, саосећајна комуникација, истраживање, тимски рад, ненасилно решавање сукоба, руковођење, учешће.

– задаци који се односе на ставове и вредности: приврженост демократским начелима и поступцима, приврженост мирољубивом партиципативном и конструктивном решавању проблема, спремност на заступање и заштиту својих и туђих права, спремност на преузимање јавне одговорности за своје поступке, заинтересованост за свет око себе и отвореност према разликама, спремност на саосећање са другима и помоћ онима који су у невољи, спремност на супротстављање предрасудама, дискриминацији и неправди на свим нивоима.

ПОДСТИЦАЊЕ ГРУПНОГ РАДА, ДОГОВАРАЊА И САРАДЊЕ СА ВРШЊАЦИМА И ОДРАСЛИМА Овај предмет је утемељен на интеракционој теорији развоја по којој је социјална интеракција основни конструктивни чинилац развоја ученика.

Одлучујућу улогу у разовју има сарадња одраслог и ученика у зони наредног развоја.

Битне методичке одреднице су:

– искуствено учење;

– игровни контекст;

– метода партиципације и интеракције;

– метода рефлексије.

Ове методе комбинују се са следећим методама и техникама рада:

– истраживачке методе;

– интерактивне методе;

– симулацијске методе;

– игровне методе;

– стваралачке методе.

Програмом су предвиђени следећи облици образовно-васпитног рада:

– рад у пару;

– рад у групи;

– размена у великој групи;

– рад целе групе;

– индивидуални рад.

Најважнији задатак одраслог у процесу васпитања и  образовања је:

– да помогне ученицима да формирају позитивну слику о себи, да стекну самопоуздање, да осете да кроз процес размене с другима могу да обогате своју личност и сазнање;

– да подстиче код ученика развој оних стилова понашања којима се штите дечја/људска права и јачају демократски односи у школи.

ДЕЧЈА ПРАВА СУ УНИВЕРЗАЛНА, ЈЕДНАКА ЗА СВЕ
ЗАЈЕДНО СТВАРАМО ДЕМОКРАТСКУ АТМОСФЕРУ У НАШЕМ РАЗРЕДУ, ШКОЛИ
ЖИВИМ ДЕМОКРАТИЈУ, ДЕМОКРАТСКА АКЦИЈА
ЉУДСКО БИЋЕ ЈЕ ДЕО ЦЕЛОГ СВЕТА, РАЗВИЈАЊЕ ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ
ЕВАЛУАЦИЈА

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ РАДА ЗА «ЧУВАРИ ПРИРОДЕ»

4. разред

Циљ: развијање свести о потреби и могућностима личног ангажовања у заштити животне средине, усвајање и примена принципа одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

САДРЖАЈИ

НАЧИНИ ОСТВАРИВАЊА
– оспособљавање за активно упознавање стања животне средине;

– препознавање негативних појава у човековом односу према животној средини;

– испитивање узрочно-последичних веза у животној средини извођењем једноставних огледа;

– подстицање одговорног односа према живом свету;

– подстицање одговорног односа за рационално коришћење природних богатстава;

– уочавање различитости у живом свету као услова за опстанак;

– испитивање појава и промена у природи;

– подстицање одговорног, здравог односа према себи;

– оспособљавање за решавање проблемске ситуације самостално и тимски;

– оспособљавање за доношење правилног става и за критичко мишљење.

ЖИВОТНА СРЕДИНА Садржаји овог предмета имају за циљ подизање свести о здравој животној средини;

продубљивање знања, вештина и навика у вези са заштитом приоде; јачање сопствене иницијативе, способности и одговорног односа према животној средини.

Реализација садржаја поред наставног процеса на часу неопходна је и ван школског простора – у природи.

Овај озборни предмет пружа велике могућности за интеграцију и корелацију са другим наставним предметима (српски језик, математика, ликовна и музичка култура, пририда и друштво…) јер су му садржаји мултидисциплинарни.

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И ПРОМЕНЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ
ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

 

ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ  ЈЕЗИКПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.

 

-развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

-поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;

-оспособљавање за успешно служење књижевним језиком

-развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;

-поступно  оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);

-развијање поштовања према културној баштини

ЈЕЗИК

Граматика

Правопис

Ортоепија

 

КЊИЖЕВНОСТ

Тумачење текста

Усмена и писмена вежбања

 

 

 

 

Лирика

Епика

Драма

 

 

 

 

Функционални појмови

Читање

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавања

 

 

 

Књижевно

теоријски појмови

 

 граматика: Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик представи и тумачи као систем. Ни једна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван контекста у којем се оставрује њена функција. Граматички садржаји треба да се изучавају поступно и селективно у складу са узрастом ученика.

правопис: Ученици морају, паралелно са усвајањем језичке грађе стицати навике примене принципа хронолошког правописа. За обраду правописне грађе издвојити 2-3 часа годишње, али предвиђено време је боље развити на 10-12 вежбања која ће се уклапати у друге часове граматике и писмених вежби.

лектира: Текстови из лектире (укинута је непотребна подела на домаћу и школску лектиру) представљају програмску окосницу. Учитељ има начелну могућност прилагођавања понуђених текстова конкретним наставним потребама.

читање и тумачење текстова:

Тумачење текста заснива се на његовом квалитетном читању, доживљавању и разумевању. Треба систематски неговати изражајно читање на лирским, епским и драмским текстовима у прози и стиху.

Такође систематски треба развијати способност читања у себи (брзо читање са разумевањем, флексибилно читање) као најпродуктивнијег облика стицања знања.

Тумачење књижевних дела у млађим разредима је предтеоријско и није условљено познавањем стручне терминологије. Зато је важно ученике систематски навикавати да слободно испољавају своје утиске , осећања, асоцијације и мисли изазване сликовитом и фигуративном применом књижевног језика. Ученик треба да има активну улогу у настави матерњег језика и књижевности, тј. да истраживачки, ставралачки и сатворачки учествује у проучавању књижевноуметничких остварења.

– књижевни појмови биће упознавани кроз одговарајуће текстове и освртом на претходно читалачко искуство. Језичко-стилским изражајним средствима прилази се с доживљајног становишта. Полазиће се од изазваних утисака и естетичке сугестије, па ће се потом истраживати нјихова језичко-стилска условљеност.

– функционални појмови се усвајају у непрекидном процесу у току васпитања и образовања. Ученике треба потстицати да наведене речи (узрок, услов, ситуација, порука, однос…) разумеју, схвате и примењују у одговарајућим ситуацијама. Треба настојати да ученици откривају што више особина, осећања и душевних стања појединих књижевних ликова и тако спонтано обогаћују речник функционалним појмовима.

језичка култура – ово предметно подручје преуређено је структурално тако да садржаји делују прегледно, систематично и препознатљиво, без непотребних понављања и конфузије. Постоје језички појмови које ученик треба поступно, систематично и трајно да усвоји. Пут до њиховог трајног и функционалног усвајања води преко: језичких игара, вежби, задатака и сл.

говорне и писмене вежбе – основни циљ јесте да ученици током школовања стекну способност и развију навику дужег излагања повезаних мисли.  У ту сврху користе се комуникативне, говорне и писмене вежбе.

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК ПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе страног језика у основном образовању  је:развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији Ученик треба да:

-разуме краће дијалоге

-разуме краће текстове

-разуме и адекватно интерпретира садржај илустрованих текстова

-описује у неколико реченица познату радњу

у садашњости, прошлости и будућности,

-уочава сличности и разлике између матерњег и страног језика и страног језика који учи;

-пише реченице и краће текстове

учествује у комуникацији

 

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

-Представљање себе и других

-Поздрављање

-Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја,

бројева, итд. (у вези са темама)

-Разумевање и давање једноставних упутстава и команди

-Постављање и одговарање на питања

-Молбе и изрази захвалности

-Примање и  давање позива за учешће у игри/групној активности

-Изражавање допадања/недопадања

-Изражавање физичких сензација и потреба

-Именовање активности (у вези са темама)

– Исказивање просторних односа и величина (Идем, долазим из…, Лево, десно, горе, доле…)

– Давање и тражење информација о себи и другима

-Тражење и давање обавештења

– Описивање лица и предмета

– Изрицање забране и реаговање на забрану

– Изражавање припадања и поседовања

– Тражење и давање обавештења о времену на часовнику

– Скретање пажње

– Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагањ

-Исказивање извињења и оправдања

 

ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ

Именице, чланови,

Придеви Заменице

Предлози Везници

Прилози и прилошке одредбе Упитне реченице

Бројеви

Глаголи

-циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима

-говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика

-наставник ученицима  скреће пажњу и упућује их на значај граматичке прецизности исказа;

-уџбеници постају извори активности и морају бити праћени употребом аутентичних материјала;

-настава се заснива и на социјалној интеракцији

-сви граматички садржаји уводе се без детаљних граматичких објашњења, осим, уколико ученици на њима не инсистирају

-знања ученика мере се јасно одређеним релативним  критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ЛИКОВНУ КУЛТУРУПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и   развија учениково стваралачко   мишљењеи деловање у складу са демократским опредељњем друштва и карактером овог наставног предмета.

 

Оспособљавање ученика за визуелно памћење и предочавање;

-оспособљавање ученика за артикулисано ликовно изражавање

-проширивање сазнања и искуства ученика у коришћењу различитих                        материјала и  средстава   за   рад у процесу ликовног изражавања;

-мотивисање  ученика  на активан однос према актуелним питањима које се односе на заштиту и унапређивање човекове природне и културне средине.

СЛОБОДНО РИТМИЧКО КОМПОНОВАЊЕ

ЛИНИЈА

ОБЛИК

ОРНАМЕНТ

СВЕТЛИНСКИ ОБЈЕКТИ И КОЛАЖ

ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУМЕВАЊЕ

ОБЛИКОВАЊЕ И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ УПОТРЕБНИХ ПРЕДМЕТА

 

-смањити укупну оптерећеност ученика тако што ће се нагласити нове технике и материјале  у складу са савременим кретањима уметности;

-растеретити важећи програм непримерених садржаја и увећати број часова вежбања.

Садржаје програма ликовне културе треба остварити:

1. примањем (учењем), тако што ће ученицима бити омогућено да стичу знања из области ликовне културе, савладавају технолошке поступке ликовног рада у оквиру одређених средстава и медијума и да упознају законитости и елементе ликовног језика;

2.давањем (стварањем) путем подстицања ученика да се изражавају у оквиру ликовних активности и остварују резултате (увек на вишем нивоу култивисање и јачање ликовне осетљивости).

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ- ПЕТИ РАЗРЕД                                

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Општи циљ наставе музичке културе је развијање интересовања за музичку уметност и упознавање музичке традиције и културе свога и других народа.

Остали циљеви и задаци наставе музичке културе су:

–          оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;

–          развијање осетљивости за музичке вредности;

–          неговање способности извођења музике (певање/свирање);

–          стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за      разумевање музичких порука;

–          подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима (извођење, слушање, истраживање и стварање музике);

–          развијање критичког мишљења;

–          упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности;

Ученици треба да:

–    певају песме по слуху;

–    обраде просте и сложене тактове;

–    усвајају нове елементе музичке писмености;

–    свирају на дечјим музичким инструментима;

–    изводе дечје, народне и уметничке игре;

–    импровизују мелодије на задани текст;

–    упознају звуке нових инструмената;

–    слушају вредна дела уметничке и народне музике.

 

ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

СТВАРАЊЕ МУЗИКЕ

 

Основни принцип у остваривању  циљева и задатака треба да буде активно учешће ученика на часу, а наставна јединица је увек уметничко дело.

Настава музичке културе остварује се кроз:

–          певање, свирање и основе музичке писмености;

–          слушање музике;

–          дечје музичко стваралаштво.

Групним и појединачним певањем или свирањем развија се способност ученика да активно учествују у музичком животу своје средине.

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ИСТОРИЈУПЕТИ РАЗРЕД                                                                                                                                              

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ изучавања наставног предмета историја је културни напредак и хуманистички развој ученика. Циљ наставе историје је и да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног, европског и светског идентитета и духа толеранције код ученика.

 

–          разумевање појма прошлости;

–          упознавање начина и значаја проучавања прошлости;

–          разумевање основних одлика праисторије и старог века;

–          разумевање основних временских одредница (деценија, век, миленијум);

–          оспособљавање за коришћење историјске карте;

–          стицање знања о догађајима и личностима који су обележили епоху старог века;

–          упознавање са основним одликама античке културе.

 

УВОД

ПРАИСТОРИЈА

СТАРИ ВЕК

 

У остваривању циља наставе историје припрема за часове је од изузетне важности, као и планирање наставе на годишњем и месечном нивоу.

-неопходно је да се обезбеди корелација са сродним предметима, као што су

географија, српски језик, ликовна и музичка култура, верска настава и грађанско васпитање.

У настави историје требало би што чешће користити следећа наставна средства:

–          историјске карте (зидне, из атласа, уџбеника и друге литературе);

–          илустрације (слике, дијапозитиви, шеме, графикони);

–          документарне и игране видео и дигиталне материјале;

–          музејске експонате;

–          културно-историјске споменике

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ГЕОГРАФИЈУПЕТИ РАЗРЕД                                                                                                                                          

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе географије је усвајање знања о природногеографским и друштвенoгеографским објектима, појавама и процесима и њиховим међусобним  везама и односима у геопростору. Настава географије треба да допринесе стварању реалне и исправне слике о свету као целини и месту и улози наше државе у свету. Ученицитребада:

-упознају  предметпроучавања, поделу  изначајгеографијекаонаставногпредметаинаукеуопште;

-стекну најосновнија знања о васиони и васионским телима и њиховим  основним својствима;

-стекну основна знања о Сунчевом систему;

-стекну основна знања о Земљи-планети, њеном постанку, облику и величини;

-стекну основна знања о Земљиним кретањимаи њиховим  последицама;

-стекну основна знања и вештине из картографије и да се оспособе за коришћење географске карте као извора информација  и оријентације;

-схвате унутрашњу грађу Земље и да  разумеју данашњи распореда копна и мора и изглед рељефа;

-разумеју  антропогене утицаје на рељеф;

-стекну основна знања о структури и саставу атмосфере;

-стекну основна знања о времену и метеоролошким елементима, клими,  климатским факторима и основним типовима  климе на Земљи;

-разумеју  потребу очувања и заштите атмосфере;

-се оспособе за коришћење географске литературе, Интернета и различитог илустративног материјала у сврху лакшег савлађивања наставног градива;

-развијају способности за активно стицање и примену знања из географије кроз самостално учење и истраживање.

 

 УВОД

ВАСИОНА И  ЗЕМЉА

 

ГЕОГРАФСКА КАРТА

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА

 

Упознавање са садржајем предмета и давање упутстава за рад ;

Информисање ученика о основним особинама васионе и васионских тела кроз демонстративно илустративне методе и методе експеримента уз употребу глобуса;

Обрада картографских садржаја кроз посматрање, мерење, бележење, цртање, вежбање у учионици или на терену;

Примена очигледних наставних средстава и мтоде експеримента у циљу постизања високог степена разумевања и прихватања садржаја о земљиној ротацији ревочуцији и њиховим последицама;

Указати на ток географских процеса и веза на основу појединих примера ради упознавања објеката појава и процеса у литосфери и атмосфери

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА МАТЕМАТИКУПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика. Ученике треба оспособити да:– умеју да формирају и графички приказују скупове и њихове подскупове;

-изводе скуповне операције и правилно употребљавају одговарајуће ознаке;

-схватају смисао речи „и“, „или“, „не“, „сваки“, „неки“;

-схвате познате геометријске фигуре (права, дуж, полуправа, раван, кружница, круг, угао и др.) и као скупове тачака, уз њихово адекватније описивање, примењујући при томе скуповне операције и ознаке;

-упознају углове уз трансверзалу паралелних правих, углове с паралелним крацима и њихова својства, као и да умеју да цртају праву паралелну датој правој;

-упознају дељивост природних бројева и основна правила дељивости;

-умеју да одређују најмањи заједнички садржалац и највећи заједнички делилац;

-схвате појам разломка, умеју да га записују на разне начине и врше прелаз с једног начина на други;

-умеју да упоређују разломке и да их представљају на бројевној правој;

-стекну довољну увежбаност у извођењу основних рачунских операција с разломцима (у оба записа);

-могу да читају, састављају и рачунају једноставније бројевне изразе;

-умеју да реше једноставније једначине и неједначине с разломцима;

-увиђају математички садржај у текстуалним задацима и изражавају га математичким језиком;

упознају осну симетрију и њена својства, као и да умеју да конструјишу симетрале дужи, симетрале угла и нормале на дату праву кроз дату тачку.

 

 

 

 

Скупови

(16)

 

 

Скупови тачака (12)

 

 

Дељивост бројева

(12)

 

 

Угао

(20)

 

 

Разломци

(62)

 

 

Осна симетрија (14)

 

 

 

 

 

Опособити ученике да формиране појмове  графички приказују ;

Упознати се са начинима заокругљивања бројева.

Илустровање операција на бројевној правој (полуправој) повећава степен разумевања и свесног усвајања ове сложене материје за ученике петог разреда.

Одговарајућим једначинама и неједначинама треба посветити довољну пажњу.

Реализација свих садржаја  треба у највећој мери да буде повезана с решавањем разних практичних проблема.

Користити се дијаграмима и табелама (табела вредностиизраза, табела резултата неког пребројавања или мерења и др.).

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА БИОЛОГИЈУПЕТИ РАЗРЕД                                                                                                           

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
      Циљ наставе биологије у основној школи је да ученици усвајањем образовно-васпитних садржаја упознају основне појмове о живом свету, његовом историјском развоју, природним појавама и законитостима које у њему владају.

Изучавањем биологије код ученика треба развијати основну научну писменост, логичко расуђивање,  способност критичког мишљења,  свест о властитом положају у природи, објективност и логичко расуђивање, љубав према природи и осећање дужности да чувају и заштите природу, да развијају хигијенске навике и здравствену културу

Ученици треба да:

-схвате појам биологије као науке значајне за напредак човечанства и одрживог развоја;

-буду оспособљени за руковање једноставним лабораторијским прибором, лупом или микроскопом, као и да умеју да израде једноставне привремене препарате;

-упознају основну јединицу грађе живих бића;

-упознају разноврсност живих бића;

-схвате појам ботанике као научне области биологије;

-упознају и знају да објасне основну спољашњу грађу вегетативних биљних органа;

-знају да објасне грађу и улогу цвета, плода и семена;

-схвате процесеиначине опрашивања и оплођења;

-упознају царство биљака и најзначајније групе;

-упознају основне елементе заштите и степен угрожености биљака делатностима човека у природи;

-развију интересовање за проширивање знања у одговарајућим институцијама (ботаничка башта, природњачки музеј, библиотеке);

-упознају царство гљива и њихове основне карактеристике.

 

УВОД  (6)

ОСОБИНЕЖИВИХБИЋАИРАЗНОВРСНОСТЖИВОГСВЕТА (12)

ЦАРСТВОБИЉАКА – ГРАЂАИЖИВОТНИПРОЦЕСИБИЉАКА (31)

 

РАЗНОВРСНОСТБИЉАКА, ЗНАЧАЈИЗАШТИТА (17)

ЦАРСТВО ГЉИВА (6)

 

 

 

Наставне теме су логички распоређене, а обрађују садржаје из биологије – ботанике и пружају ученицима основна знања за брже и лакше разумевање градива

Избор облика рада препуштен је наставнику

Приликом израде планова рада (глобалног и оперативног) треба предвидети око 60% часова за обраду новог градива и око 40% за друге типове часова, укључујући и излазак у природу.

Излазак у природу подразумева, поред посматрања и праћења природних појава и процеса и прикупљање биљака за „заједнички хербар“ (по десетак најтипичнијих представника биљака из окружења).

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

ПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
 

 

Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се ученици упознају са техничко-технолошким развијеним окружењем, кроз стицање основне техничке и информатичке писмености, развојем техничког мишљења, техничке културе, радних вештина и културе рада.

 

Ученици треба да:

-се упознају са техником, техничким достигнућима и значајем техничког и информатичког образовања,

-се упознају са програмом техничког и информатичког образовања,

-се упознају са организацијом рада у кабинету за техничко и информатичко образовање и мерама заштите,

-упознају пут од идеје до реализације,

-стекну представу о четири основна вида саобраћаја: друмски, железнички, водени и ваздушни,

-стекну знање о начинима регулисања друмског саобраћаја,

-упознају основна правила и прописе кретања пешака и бицикла у јавном саобраћају,

-упознају хоризонталну, вертикалну и светлосну сигнализацију у саобраћају

-науче приказивање своје идеје помоћу скице и техничког цртежа,

науче да нацртају једноставан технички цртеж помоћу рачунара

науче како се врши избор материјала за реализацију своје идеје

науче да израде једноставније статичке и динамичке моделе и макет

-знају називе и функцију основних и допунских уређаја рачунара,

науче да укључе рачунар и знају функцију тастатуре

-науче да користе рачунар за исписивање текста и за једноставније техничке цртеже без програмирања,

-упознају врсте и карактеристична својства лако обрадивих материјала: дрво, папир, текстил, кожа, пластичне масе,

-упознају прибор за техничко цртање

УВОД (4)

ГРАФИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ (8)

ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (16)

ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ (8)

МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНОЛОГИЈЕ (12 )

ЕНЕРГЕТИКА (4)

КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ – МОДУЛИ (12)

САОБРАЋАЈ (8)

 

   Програм се реализује у форми предавања (теоретска настава) и вежби.

Настава се реализују коришћењем превасходно метода визуелног и практичног приказа, коришћењем савремених наставних средстава. Програм вежби реализују се у форми  заокружених програмских целина (модула) које омогућују ученицима креативну слободу.

Овакав приступ омогућује индивидуализацију наставе, према надарености, способностима, мотивима и интересовањима ученика

Повезаност теорије и праксе постиже се кроз јединство теоријских садржаја и вежби које у реализацији треба да се преплићу и допуњују.   Програмски садржаји функционално обезбеђују корелацију са сродним садржајима из наставе физике, математике, биологије, хемије

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању,усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада. -усмерени развој основних моторичких способности, првенствено брзине  и координације

-усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања;

-примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру,  такмичења и сл.);

-задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним   поистовећивањем  и др;

– естетско изражавање кретњом и доживљавање естетских вредности;

-усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина  ученика.

АТЛЕТИКА

ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

РУКОМЕТ

РИТМИЧКА

ГИМНАСТИКА И  НАРОДНИ  ПЛЕСОВИ

 

-Програмска концепција физичког васпитања у основној школи  заснива се на јединству часовних, ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за оставривање циља физичког вапитања.

-програм се оставрује кроз следеће фазе: утврђивање стања; одређивање радних задатака за појединце и групе ученика; утврђивање средстава и метода за оставривање радних задатака; остваривање васпитних задатака; праћење и вредновање ефеката рада; оцењивање.

-Ученицима, који услед ослабљеног здравља, самањених физичких  или функционалних способности и лошег држања тела  и телесних деформитета, не могу да прате обавезни програм, обезбеђен је корективно-педагошки рад који се реализује у сарадњи за одговарајућом здравстеном установом

-Програмски задаци оставрују се, осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске организационе облике рада као што су:  крос, зимовање, курсни облици, слободне активности, такмичења, корективно-педагошки рад и приредбе и јавни наступи.

ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ВЕРСКУ НАСТАВУ-ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

ПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету Да код ученика:

-развије

способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања човекове слободе;

-развије способност уочавања да Бог поштује човекову слободу али да не одустаје да свет доведе у вечно постојање;

-изгради свест о томе да Бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни живот зависи и од слободе човека и његове заједнице с Богом;

-развије способност спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно;

-развије способност уочавања сличности у структури старозаветне и новозаветне цркве.

 

 

 

1. Припрема света за долазак Сина Божјег у свет

 

2. Стари завет између Бога и света кроз изабрани народ

 

 3. Аврам, родоначелник јеврејског народа, праслика Христа као главе цркве

 

4.Мојсијев закон као припрема и водич ка Христу

 

  1. Старозаветни мотиви у православној иконографији

 

 

Теметреба реализовати препричавањем библијске историје .

Упоредо с библијском историјом, глобална светска историја показује да људи, будући да су иконе Божје, не престају да теже бесмртности.

То треба искористити и покренути у настави дијалог између хришћанског виђења истинског постојања.

Нагласак треба ставити на литургијско искуство превазилажења смрти, с назнаком да хришћанство остварење ове тежње види у слободи Бога и слободи човека и њиховом личном јединству, док нехришћанске теорије нуде решење утемељено или на свемогућству Божјем и нужности, или на створеној природи, односно на тражењу лека против смрти у природи.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

ПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
 

 

 

Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе и локалне заједнице, проширивањем знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз практично деловање.

-подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу школе развијањем вештина за унапређивање услова школског живота кроз праксу;

-упознавање школских правила и процедура;

-разумевање функционисања органа управљања школе и стручних тела;

-упознавање права и одговорности свих актера на нивоу школе;

-развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање, аргументовање ставова и изражавање мишљења;

-обучавање техникама групног рада;

-развијање способности критичког просуђивања и одговорног одлучивања и делања.

УПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА (6)

САГЛЕДАВАЊЕ УСЛОВА ШКОЛСКОГ ЖИВОТА (4)

ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕ ЋЕ СЕ РАДИТИ (1)

САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ (8)

АКТИВИЗАМ И ПАРТИЦИПАЦИЈА – ПЛАН АКЦИЈЕ (12)

 

ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА АКЦИЈЕ (1)

ОСВРТ НА НАУЧЕНО – ЕВАЛУАЦИЈА (4)

Програмскесадржајебитребалореализоватитакодасеученицимаомогуће: слободаизражавањамишљењаиставоваоотворенимпитањимаипроблемимакојесусамиидентификоваликаозначајне; разумевањеиразматрањеразличитихмеракојесеушколи / локалнојзаједниципредузимајууциљурешавањапроблема; унапређењевештинакомуникацијеуразличитимсоцијалнимситуацијама (ушколи, нанивоувршњачкегрупеисанаставницима, каоиваншколе,

Реализацијапрограмасезасниванакоришћењуинтерактивнихиистраживачкихметодарада.

Симулација и играње улога су веома корисне технике за припремање ученика за различите ситуације са којима раније нису имали прилику да се суоче

Основна теза које би наставници све време требало да се придржавају је да ученике учимо не шта да мисле, него како да мисле

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА  РУСКИ ЈЕЗИКПРВА ГОДИНА УЧЕЊАПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе страног језика у основном образовању заснива се на потребама ученика које се остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног језика.

Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика

На крају петог разреда, ученик треба да:

 

Разумевање говора

– препознаје страни језик који учи међу другим страним језицима;

– препознаје гласове у говорном ланцу, нарочито оне којих у матерњем језику

нема;

– разуме оне изразе које наставник употребљава током часа да би дао упутства

за рад и друго;

– разуме кратке дијалоге и монолошка излагања до пет реченица, које исказује

природним темпом наставник, други ученици или их чује преко звучног материјала,

а који садрже искључиво језичку грађу обрађену током петог разреда;

– разуме једноставне дечје песме и бројалице у вези са обрађеном тематиком.

Разумевање писаног текста

– упозна и, када је у питању позната језичка грађа, савлада технике читања у себи и гласног читања;

– упозна основна правила графије и ортографије;

– разуме упутства за израду вежбања у уџбенику и радним листовима;

– разуме смисао кратких писаних порука и илустрованих текстова о познатим

темама (око 50 речи) .

Усмено изражавање

– разговетно изговара гласове, посебно оне које наш језик не познаје, акцентује речи, поштује ритам и интонацију при спонтаном говору и читању;

– ступи у дијалог и у оквиру четири-пет реплика, постављањем и одговарањем

на питања, води разговор у оквирима комуникативних функција и лексике обрађених

током петог разреда;

– монолошки, без претходне припреме али уз наставников подстицај, у три до пет реченица представи себе или другога, уз помоћ питања саопшти садржај дијалога или наративног текста, или опише ситуацију, слику и лице, предмет,

односно животињу;

– интерпретира кратке, тематски прилагођене песме и рецитације.

 

Интеракција

– реагује вербално или невербално на упутства и постављена питања;

– поставља једноставна питања;

– изражава допадање или недопадање;

– учествује у заједничким активностима на часу (у пару, у групи, итд.);

– тражи разјашњења када нешто не разуме.

 

Писмено изражавање

– упозна основна правила графије, ортографије и интерпункције у оквиру

усмено стечених језичких знања;

– допуњава и пише речи и кратке реченице на основу датог модела, слике или

другог визуелног подстицаја;

– допуњава честитку;

– пише личне податке (име, презиме и адресу);

– кратко одговори на једноставна питања (ко, шта, где) која се односе на

обрађене теме, ситуације у разреду или њега лично.

Знања о језику

– препознаје шта је ново научио;

– схвата значај познавања језика;

– увиђа могућности позитивног трансфера знања и стратегија стечених учењем првог страног језика;

– користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације

(нпр. форме учтивости);

– разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким

активностима.

ТЕМЕ И СИТУАЦИЈЕ:

Школа:

– школски простор и прибор, активности и обавезе, излети

Ја и моји другови:

– дружење

– спорт

 Породица и блиско окружење:

– ужа и шира породица, суседи и пријатељи

– кућни љубимци и обавезе према њима

Празници:

– Божић, Нова година, Ускрс и други важни празници

Мој дом:

– просторије у кући, обавезе у кући

Исхрана:

– оброци, омиљена храна, здрава храна

– навике у исхрани у земљи чији се језик учи

Одећа:

– одевни предмети

– прикладно одевање

Окружење:

– место и улица где станујем

– важне установе у окружењу (биоскоп, школа, позориште, пошта, музеј, банка, болница)

Остало:

– годишња доба, месеци, дани у недељи и делови дана,

– исказивање времена (метеоролошко и хронолошко – пуни сати и пола сата)

– бројеви до 100

– основни подаци о земљи/земљама чији се језик учи

ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ

–   Уочавање релације слово-глас и разликовање гласова и слова у руском језику.

–   Основна обележја сугласничког и самогласничког система руског језика: изговор гласова који се бележе словима ж, ш, ч, щ, л; изговор и бележење  парних тврдих и меких, звучних и безвучних сугласника; изговор и бележење акцентованих и редукованих самогласника (рецептивно).

–   Основни типови изјавне и упитне интонационе конструкције (рецептивно).

–   Слагање субјекта (именица) и простог глаголског предиката (лични глаголски облик)

–   Глагол у функцији простог глаголског предиката – презент глагола прве и друге коњугације, перфекат

–   Именице у функцији именског дела предиката

–   Слагање именица и придевских речи

–   Облици личних заменица у функцији субјекта

–   Идентификација

–   Исказивање питања

–   Исказивање посесивности

–   Исказивање просторних (правац и место) и временских односа

–   Исказивање императивности

–        Конструкције с основним глаголима кретања

-циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери;

говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

-почев од петог разреда очекује се да наставник ученицима  скреће пажњу и упућује их на значај граматичке прецизности исказа;

-знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

-настава се заснива и на социјалној интеракцији;

-рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора

-учионица постаје простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

-наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја;

-Вежбе слушања

-Рад у паровима, малим и великим групама

-Мануалне активности

-уџбеници постају извори активности

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕИЗАБРАНИ СПОРТ

ПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
 

Да се разноврсним и систематским спортским обучавањем и вежбањем допринесе остваривању циља физичког васпитања као интегралног дела васпитно-образовног система у целини, а да се, при том, задовоље индивидуалне потребе ученика, његова радозналост и жеља за достигнућима у изабраном спорту.

-задовољење примарних мотива ученика, посебно потребе закретањем, игром и такмичењем;

-усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика  предвиђених програмом изабране спортске гране;

-усвајање етичких вредности

– поштовање партнера – противника, правила такмичења и фер плеја.

-примена стеченог знања у процесу школских спортских такмичења;

-развој и усавршавање моторичких способности;

-фомрмирање морално-вољних квалитета личности.

Програмски садржаји усмерени су на:

-развијање специфичних физичких спсобности;

-усвајање моторних знања, умења и навика;

-теоретско образовање.

Програмски садржајодноси се на изабрани спорт:

-атлетика,

-спортска гимнастика,

-кошарка,

-одбојка,

-рукомет,

-фудбал,

-стони тенис,

-борилачки спортови,

-пливање,

-ритмичка  гимнастика и др.

Физичко васпитање – изабрани спорт остварује се са по једним часом седмично у сваком одељењу од петог до осмог разреда (обавезно)

За изабрани спорт ученици се опредељују на почетку школске године.

Наставник физичког васпитања у истом одељењу обавезно остварује 2 редовна часа физичког васпитања и један час  физичко васпитање – изабрани спорт.

У сваком разреду ученици могу да наставе изабрани спорт од прошле школске године или да изаберу другу спортску грану.

Изабрана спортска грана обрађује се током целе школске године.

 

ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ ЧУВАРИ ПРИРОДЕ ПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе изборног предмета чувари природе јесте развијање функционалне

писмености из области заштите животне средине, усвајање и примена концепта

одрживог развоја и остваривање образовања о квалитету живота.

Задаци наставе предмета чувари природе су да ученици:

-развијају образовање за заштиту животне средине;

-развијају вредности, ставове, вештине и понашање у складу са одрживим развојем;

-развијају здрав однос према себи и другима;

-умеју да на основу стечених знања изаберу квалитетне и здраве стилове живота;

-примењују рационално коришћење природних ресурса;

-препознају изворе загађивања и уочавају последице;

-стичу способност за уочавање, формулисање, анализирање и решавање проблема;

-развијају радозналост, активно учествовање и одговорност;

-поседују развијену свест о личном ангажовању у заштити и очувању животне

средине, природе и биодиверзитета.

ПОЛОЖАЈ И УЛОГА ЧОВЕКА У ПРИРОДИ

Основни појмови из области животне средине.

Утицаји човека на животну средину.

Концепт одрживог развоја.

Природна равнотежа.

Спровођење акција у заштити и очувању животне средине (мали пројекти).

Вођење сопствене економије и економије природе (мали пројекти).

Квалитетан и здрав стил живота (мали пројекти).

ПРИРОДНА БОГАТСТВА (РЕСУРСИ) И ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ

Природни ресурси (богатства) – дефиниција подела и значај.

Обновљиви и необновљиви природни ресурси.

Жива бића као природни ресурс.

Одрживо коришћење ресурса.

ИЗВОРИ И ПОСЛЕДИЦЕ ЗАГАЂИВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Појам, извори и врсте загађивања.

Глобалне промене и глобалне последице.

Глобално загревање и последице.

Озонске рупе и последице.

Смањење загађења од отпада. Рециклажа.

БИОДИВЕРЗИТЕТ – БИОЛОШКА РАЗНОВРСНОСТ

Дефиниција и појам биодиверзитета.

Угрожавање биодиверзитета.

Нестајање врста и заштита.

Садржаји програма изборног предмета чувари природе имају тенденцију појачаног развијања знања у односу на први циклус, програмски континуитет и даљу

развојну концепцију заштите животне средине и одрживог развоја.

Наведени садржаји програма поред основног теоријског приступа поседују и

активан приступ који је усмерен ка практичној реализацији ван учионице и ка изради малих пројеката. Овако конципиран програм даје велике могућности наставницима и ученицима да га на креативан начин реализују сходно условима, могућностима и

времену.

Улога наставника је да уз примену различитих метода рада подстичу и усмеравају интересовање и креативност ученика у покушају да самостално објасне узроке и последице човековог дејства на животну средину.

Оперативна разрада програмских садржаја препуштена је наставницима који

сами креирају време, место извођења и број часова за одређене теме.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ИНФОРМАТИКУ И РАЧУНАРСТВОПЕТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљобразовно-васпитног рада изборног предмета је да се ученици оспособе за самостално коришћење рачунара. –   упознавање ученика саграфичким радним окружењем оперативног система;

–   упознавање ученика са организацијом дискова,датотека и директоријума;

–   упознавање ученика са подешавањем околине за рад на српском језику;

–   упознавање ученика са инсталацијом додатних уређаја и програма;

–   упознавање ученика са радом у програму за обраду текста;

–   упознавање ученика са основним програмима за рад у мултимедији;

–   оспособљавање ученика за самостално коришћење рачунарских програма.

ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ (14)

УВОД У МУЛТИМЕДИЈУ(8)

РАД СА ТЕКСТОМ (14)

Потребно је на самом почетку упознати ученике са графичким радним окружењем, са посебним нагласком на радну површину – Desktop и његове делове

Инсталацију нових додатних уређаја ученицима објаснити на практичном примеру.

Посебну пажњу обратити на радни простор као и на главни мени и траку са алатима

Кроз практичан рад ученици треба да савладају технику промене изгледа карактера (промена величине, боје, врсте фонта).

 

 

ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ – 6. РАЗРЕД

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ  ЈЕЗИК – ШЕСТИ РАЗРЕД                                                                                                                                                   

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.

 

-развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

-поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;

-оспособљавање за успешно служење књижевним језиком

-развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;

-поступно  оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);

-развијање поштовања према културној баштини

ЈЕЗИК

Граматика

Правопис

Ортоепија

КЊИЖЕВНОСТ

Лектира

Тумачење текста

Књижевнотеоријски појмови (Лирика,Епика, Драма)

Функционални појмови

Читање

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавања

Усмена и писмена вежбања

Граматика: Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик представи и тумачи као систем. Ни једна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван контекста у којем се оставрује њена функција. Граматички садржаји треба да се изучавају поступно и селективно у складу са узрастом ученика.

Правопис: Ученици морају, паралелно са усвајањем језичке грађе стицати навике примене принципа хронолошког правописа. За обраду правописне грађе издвојити 2-3 часа годишње, али предвиђено време је боље развити на 10-12 вежбања која ће се уклапати у друге часове граматике и писмених вежби.

Лектира: Текстови из лектире (укинута је непотребна подела на домаћу и школску лектиру) представљају програмску окосницу. Учитељ има начелну могућност прилагођавања понуђених текстова конкретним наставним потребама.

Читање и тумачење текстова:

Тумачење текста заснива се на његовом квалитетном читању, доживљавању и разумевању. Треба систематски неговати изражајно читање на лирским, епским и драмским текстовима у прози и стиху. Такође систематски треба развијати способност читања у себи (брзо читање са разумевањем, флексибилно читање) као најпродуктивнијег облика стицања знања.

Тумачење књижевних дела у млађим разредима је предтеоријско и није условљено познавањем стручне терминологије. Зато је важно ученике систематски навикавати да слободно испољавају своје утиске , осећања, асоцијације и мисли изазване сликовитом и фигуративном применом књижевног језика. Ученик треба да има активну улогу у настави матерњег језика и књижевности, тј. да истраживачки, ставралачки и сатворачки учествује у проучавању књижевноуметничких остварења.

Књижевни појмови биће упознавани кроз одговарајуће текстове и освртом на претходно читалачко искуство. Језичко-стилским изражајним средствима прилази се с доживљајног становишта. Полазиће се од изазваних утисака и естетичке сугестије, па ће се потом истраживати нјихова језичко-стилска условљеност.

Функционални појмови се усвајају у непрекидном процесу у току васпитања и образовања. Ученике треба потстицати да наведене речи (узрок, услов, ситуација, порука, однос…) разумеју, схвате и примењују у одговарајућим ситуацијама. Треба настојати да ученици откривају што више особина, осећања и душевних стања појединих књижевних ликова и тако спонтано обогаћују речник функционалним појмовима.

Језичка култура – ово предметно подручје преуређено је структурално тако да садржаји делују прегледно, систематично и препознатљиво, без непотребних понављања и конфузије. Постоје језички појмови које ученик треба поступно, систематично и трајно да усвоји. Пут до њиховог трајног и функционалног усвајања води преко: језичких игара, вежби, задатака и сл.

Говорне и писмене вежбе – основни циљ јесте да ученици током школовања стекну способност и развију навику дужег излагања повезаних мисли.  У ту сврху користе се комуникативне, говорне и писмене вежбе.

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК  – ШЕСТИ РАЗРЕД 

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе страног језика у основном образовању  је:развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији -разуме и реагује у односу на усмени текст

-усмено и писмено се изражава у вези са предвиђеним темама

( до 70 речи)

-чита текст са разумевањем

( до 150 речи)

-преноси и преводи кратке поруке

-користи граматичке садржаје предвиђене програмом

 

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

Представљање себе и других

-Поздрављање

-Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја,

бројева, итд. (у вези са темама)

-Разумевање и давање једноставних упутстава и команди

-Постављање и одговарање на питања

-Молбе и изрази захвалности

-Примање и  давање позива за учешће у игри/групној активности

-Изражавање допадања/недопадања

-Изражавање физичких сензација и потреба

-Именовање активности (у вези са темама)

– Исказивање просторних односа и величина (Идем, долазим из…, Лево, десно,                 

      горе, доле…)

– Давање и тражење информација о себи и другима

-Тражење и давање обавештења

– Описивање лица и предмета

– Изрицање забране и реаговање на забрану

– Изражавање припадања и поседовања

– Тражење и давање обавештења о времену на часовнику

– Скретање пажње

– Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагањ

-Исказивање извињења и оправдања

 

ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ

Именице

Члан

Придеви

Заменице

Детерминатори

Предлози

Глаголи

Бројеви

Упитне реченице

Везници

-циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима

-говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика

-наставник ученицима  скреће пажњу и упућује их на значај граматичке прецизности исказа;

-уџбеници постају извори активности и морају бити праћени употребом аутентичних материјала;

-настава се заснива и на социјалној интеракцији

-сви граматички садржаји уводе се без детаљних граматичких објашњења, осим, уколико ученици на њима не инсистирају

-знања ученика мере се јасно одређеним релативним  критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА  ЛИКОВНУ КУЛТУРУШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и   развија учениково стваралачко   мишљењеи деловање у складу са демократским опредељњем друштва и карактером овог наставног предмета.

 

Оспособљавање ученика за визуелно памћење и предочавање;

-оспособљавање ученика за артикулисано ликовно изражавање

-проширивање сазнања и искуства ученика у коришћењу различитих                        материјала и  средстава   за   рад у процесу ликовног изражавања;

-мотивисање  ученика  на активан однос према актуелним питањима које се односе на заштиту и унапређивање човекове природне и културне средине.

-развијање моторичких способности и навике за лепо писање

-подстицање потребе за посећивање музеја,изложби и за чување културних добара

-развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне и модерне уметности

СЛОБОДНО РИТМИЧКО ИЗРАЖАВАЊЕ БОЈЕНИМ МРЉАМА (4)

ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУМЕВАЊЕ (3)

ТЕКСТУРА (6)

СВЕТЛИНА (8)

БОЈА (12)

СВЕТ УОБРАЗИЉЕ У ДЕЛИМА УМЕТНОСТИ (3)

Посебна важност је у наставнику који усаглашава образовне задатке (ликовне проблеме) са интересовањима ученика

 

Садржаје програма ликовне културе треба остварити:

1. примањем (учењем), тако што ће ученицима бити омогућено да стичу знања из области ликовне културе, савладавају технолошке поступке ликовног рада у оквиру одређених средстава и медијума и да упознају законитости и елементе ликовног језика;

2.давањем (стварањем) путем подстицања ученика да се изражавају у оквиру ликовних активности и остварују резултате (увек на вишем нивоу култивисање и јачање ликовне осетљивости).

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУШЕСТИ РАЗРЕД

    

                          

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Општи циљ наставе музичке културе је развијање интересовања за музичку уметност и упознавање музичке традиције и културе свога и других народа, развијање музикалности и креативности, неговање смисла за заједничко музицирање. -неговање способности извођења музике (певање, свирање)

 

-стицање навике слушања музике

-упознавање основа музичке писмености

-упознавање са делима и композиторима

-певање по слуху нотног текста

ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

СТВАРАЊЕ МУЗИКЕ

 

Основни принцип у остваривању  циљева и задатака треба да буде активно учешће ученика на часу, а наставна јединица је увек уметничко дело.

Настава музичке културе остварује се кроз:

–          певање, свирање и стицање основне музичке писмености;

–          слушање музике;

–          дечје музичко стваралаштво.

Групним и појединачним певањем или свирањем развија се способност ученика да активно учествују у музичком животу своје средине.

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ИСТОРИЈУШЕСТИ РАЗРЕД

                                                                                                                                           

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ изучавања наставног предмета историја је културни напредак и хуманистички развој ученика. Циљ наставе историје је и да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног, европског и светског идентитета и духа толеранције код ученика.

 

-разумевање појма средњи век  и основних одлика тог историјског периода

-разумевање одлика феудалног друштва

-стицање знања о државама средњовековне Европе

-стицање знања о српским средњовњковним државама

-разумевање улоге религије у средњем веку

-коришћење историјских карата

УВОД

ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ  СРЕДЊЕМ ВЕКУ

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

ЕВРОПА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У ДОБА

ОСМАНЛИЈСКИХ ОСВАЈАЊА

У остваривању циља наставе историје припрема за часове је од изузетне важности, као и планирање наставе на годишњем и месечном нивоу.

-неопходно је да се обезбеди корелација са сродним предметима, као што су

географија, српски језик, ликовна и музичка култура, верска настава и грађанско васпитање.

У настави историје требало би што чешће користити следећа наставна средства:

–          историјске карте (зидне, из атласа, уџбеника и друге литературе);

–          илустрације (слике, дијапозитиви, шеме, графикони);

–          документарне и игране видео и дигиталне материјале;

–          музејске експонате;

–          културно-историјске споменике (обилазак споменика).

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ГЕОГРАФИЈУШЕСТИ РАЗРЕД                                                                                                                                          

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе географије је усвајање знања о

природно

географским и друштвенo

географским објектима, појавама и процесима и њиховим међусобним  везама и односима у геопростору. Настава географије треба да допринесе стварању реалне и исправне слике о свету као целини и месту и улози наше државе у свету.

 

-стицање знања о основним појавама, процесима и објектима у васиони

-картографско описмењавање

-разумевање повезаности појава у географском омотачу

-стицање знања о основним географским одликама Републике Србије

-стицање знања о основним географским одликама Републике Европе

-упознавање интеграцијских процеса у Европи

-упознавање најважнијих природних и друштвених одлика Европе

УВОД  (1) Упознавање са садржајем предмета и давање упутстава за рад ;

 

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА (8) Истаћи облике појављивања, основне одлике и распрострањеност вода на земљи као и њихов значај, одлике биљног и животињског света, њихову хоризонталну и вертикалну распрострањеност;истицсње значаја превенције и заштите природе
СТАНОВНИ-

ШТВО И НАСЕЉА НА ЗЕМЉИ (5)

Указати на најважније демографске и демогеогтрафске проблеме човечанства
ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ (3) Указати на различитост природне и географске средине и нагласити утицај природних и друштвених фактора на развој привреде
РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ (52) Истаћи битне физичко географске одлике Европе и њихов утицај на производњу и размештај становништва. Указати на постојеће разлике у степену развијености привреде у државама Европе и неопходност сарадње. Употребом и практичном применом географске карте проширивати знања

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ФИЗИКУ ШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе физике  је да ученици упознају природне појаве и основне природне законе, да стекну основну научну писменост, да се оспособе за уочавање физичких појава и за активно стицање знања кроз истраживање. -развијање функционалне писмености

-упознавање основних начина расуђивања у физици

-разумевање појава процеса и односа у природи

-схватање метода експеримента

-развијање логичког мишљења

-схватање да је материјални свет погодан за експериментално истраживање

-оспособљавање за руковање инструментима за мерење

-упознавање појма грешке и значаја релативне грешке

-усвајање основних представа о механичком кретању

-усвајање појма масе и тежине

УВОД

(2)

Задаци наставе физике остварују се кроз следеће облике:

-излагање садржаја уз демонстрационе огледе

-решавање задатака (квалитативних и квантитативних)

-лабораторијске вежбе

Важно је да наставник наглашава обједињеност облика у циљу откривања , формулисања и примене закона (посматра се појава и прати се ток, ученик на основу сопственог расуђивања описује посматрану појаву, након тога наставник језиком физике дефинише нове појмове и речима формулише закон појаве).

Ученицима ОШ најприступачнији је индуктивни метод закључивања(од појединачног ка општем).

КРЕТАЊЕ

(14)

СИЛА

(14)

МЕРЕЊЕ

(15)

МАСА И ГУСТИНА

(15)

ПРИТИСАК

(12)

 

 

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА МАТЕМАТИКУШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
 

Циљ наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у природи и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.

 

Ученике треба оспособити да:

 

-схвате потребу увођења негативних бројева, упознају структуре скупова целих и рационалних бројева, појмове супротног броја, реципрочног броја и апсолутну вредност броја

-умеју да решавају једноставније једначине и неједначине у скупу рационалних бројева

-разумеју процентни начин изражавања

-упознају класификацију троуглова и четвороуглова

-схвате једнакост површина геометријских фигура

-примењују правила за израчунавање површине троугла

ЦЕЛИ БРОЈЕВИ

(24)

Поређење целих бројева ослања се на њихово представљање тачкама на бројевној правој и прати представу о распореду тих тачака.

Наративно изражавање дефиниција је дидактички оправдано, али оно мора да следи иза математичких прецизних формулација.

Проценат треба представити као начин изражавања количинских односа, без памћења посебних правила и образаца.

Једначење површина геометријских фигура осмишљава се на класични начин, ослањајући се на појмове допунске и разложиве једнакости.

РАЦИОНАЛНИ БРОЈЕВИ

(45)

 

ТРОУГАО

(30)

 

ЧЕТВОРОУГАО

(20)

 

ПОВРШИНА ЧЕТВОРОУГЛА И ТРОУГЛА

(17)

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА БИОЛОГИЈУ –  ШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе биологије у основној школи је да ученици усвајањем образовно-васпитних садржаја упознају основне појмове о живом свету, његовом историјском развоју, природним појавама и законитостима које у њему владају.

Изучавањем биологије код ученика треба развијати основну научну писменост, логичко расуђивање,  способност критичког мишљења,  свест о властитом положају у природи, објективност и логичко расуђивање, љубав према природи и осећање дужности да чувају и заштите природу, да развијају хигијенске навике и здравствену културу

 

 

Ученици треба да:

 

-уоче потребу за класификовањем живог света због разноврсности

-уочавају сличности и разлике у грађи и начину живота биљака и животиња

-упознају основне појмове о природном систему животиња

-схвате улогу инсеката у природи

-схвате значај одговорног односа према животињама

-схвате значај фосилних остатака

-упознају животни простор , грађу, начин живота риба, водоземаца,гмизаваца, птица и сисара

-упознају животни простор , грађу, начин живота сунђера, дупљара, мекушаца, зглавкара и бодљокожаца

УВОД  (3)  

 

Наставне теме су логички распоређене, а обрађују садржаје из биологије –зоологије.

Ради лакшег разумевања наставник не треба да инсистира на детаљној грађи, већ да стави акценат на животни простор, разноврсност, значај и грађу појединих група у оквиру царства животиња.

Приликом израде планова рада (глобалног и оперативног) треба предвидети око 50% часова за обраду новог градива и око 50% за друге типове часова, укључујући и излазак у природу.

Вербално-текстуалне методе треба да буду мање заступљене, а предност треба дати практичном раду,активностима ван учионице и демонстративно – илустративним методама.

ПРАЖИВОТИЊЕ (9)
ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА

(48)

УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА

(6)

УВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ СВЕТА

(6)

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
 

 

Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се ученици упознају са техничко-технолошким развијеним окружењем, кроз стицање основне техничке и информатичке писмености, развојем техничког мишљења, техничке културе, радних вештина и културе рада.

 

Ученици треба да:

 

упознају врсте грађевинских објеката

-упознају технике грађења

-упознају карактеристике грађевинског цртања и симболе

-науче да читају једноставније грађевинске цртеже

-користе једноставне софтверске алате за цртање

-науче како се користи флеш меморија, цд ром, штампач

-упознају

функционалне кућне инсталације

УВОД У АРХИТЕКТУРУ И ГРАЂЕВИНАРСТВО

(4)

Потребно је сликом показати репрезентативне објекте из сваког периода градње.

Потребно је јасно дефинисати основне фате у реализацији једног грађевинског објекта.

На нивоу обавештености проширити знања о материјалима који се користе у грађевинарству.Не улазити у детање о производњи и преради материјала.

Културу становања  почети посматрањем ианализом сопствених станова.

Реализација модула омогућава диференцијацију у настави јер се ученици могу опредељивати за област за коју имају највише афинитета.

ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

(8)

ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

(16)

ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ

(4)

ЕНЕРГЕТИКА

(4)

ТЕЗХНИЧКА СРЕДСТВА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

(4)

САОБРАЋАЈНИ СИСТЕМИ

(2)

КУЛТУРА СТАНОВАЊА

(4)

МОДУЛИ

(22)

ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ПОЉОПРИВРЕДИ

(4)

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању,усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада. -усмерени развој основних моторичких способности, првенствено брзине  и координације

-усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања;

-примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру,  такмичења и сл.);

-задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним   поистовећивањем  и др;

-естетско изражавање кретњом и доживљавање естетских вредности;

-усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина  ученика.

АТЛЕТИКА -Програмска концепција физичког васпитања у основној школи  заснива се на јединству часовних, ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за оставривање циља физичког вапитања.

-програм се оставрује кроз следеће фазе: утврђивање стања; одређивање радних задатака за појединце и групе ученика; утврђивање средстава и метода за оставривање радних задатака; остваривање васпитних задатака; праћење и вредновање ефеката рада; оцењивање.

-Ученицима, који услед ослабљеног здравља, самањених физичких  или функционалних способности и лошег држања тела  и телесних деформитета, не могу да прате обавезни програм, обезбеђен је корективно-педагошки рад који се реализује у сарадњи за одговарајућом здравстеном установом

-Програмски задаци оставрују се, осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске организационе облике рада као што су:  крос, зимовање, курсни облици, слободне активности, такмичења, корективно-педагошки рад и приредбе и јавни наступи.

ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ
КОШАРКА
РИТМИЧКА

ГИМНАСТИКА, НАРОДНЕ ИГРЕ ПЛЕС

 

ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС– ШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету.  

Да код ученика:

-развије отвореност према Богу, савршенијем од нас

-развије способност за постављање питања о смислу живота, о људској слободи, о смрти , оодносу са природом

Ученици треба да:

-уоче да је слобода кључни елемент у разумевању Тајне Христове

-науче да се слобода поистовећује са личношћу

-запазе разлику у приказивању Христа у православној иконографији и ренесансној уметности

УВОД Теме треба реализовати на основу сведочанстава забележених у Новом завету. А затим и на основу светоотачких тумачења, уз наглашавање да је кључни елеменат у Тајни Христовој слобода Бога и човека која се изражава као љубав према ближњем.

На примерима иконографије указати да је Христос и Бог ичовек.

Указати на сличност и разлике између старог Адама и Христа као новог Адама.

ЛИТУРГИЈА КАО ТАЈНА ХРИСТОВА
РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО
ХРИСТОС ЈЕ СИН БОЖЈИ
УЛОГА БОГА У СПАСЕЊУ СВЕТА
УЛОГА ЧОВЕКА У СПАСЕЊУ СВЕТА
ХРИСТОВО СТРАДАЊЕ И ВАСКРСЕЊЕ
ХРИСТОВ ЖИВОТ У ИКОНОГРАФИЈИ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ- ШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
 

 

 

Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе и локалне заједнице, проширивањем знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз практично деловање.

-подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу локалне заједнице

-разумевање нивоа и органа власти

-упознавање мера власти

-упознавање права и одговорности грађана

-развијање комуникацијских вештина

-обучавање за тимски начин рада

-развијање способности критичког расуђивања

УПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА (6) Програмскесадржајебитребалореализоватитакодасеученицимаомогуће: слободаизражавањамишљењаиставоваоотворенимпитањимаипроблемимакојесусамиидентификоваликаозначајне; разумевањеиразматрањеразличитихмеракојесеушколи / локалнојзаједниципредузимајууциљурешавањапроблема; унапређењевештинакомуникацијеуразличитимсоцијалнимситуацијама (ушколи, нанивоувршњачкегрупеисанаставницима, каоиваншколе,

Реализацијапрограмасезасниванакоришћењуинтерактивнихиистраживачкихметодарада.

Симулација и играње улога су веома корисне технике за припремање ученика за различите ситуације са којима раније нису имали прилику да се суоче

Основна теза које би наставници све време требало да се придржавају је да ученике учимо не шта да мисле, него како да мисле

УОЧАВАЊЕ ПРОБЛЕМА У ЗАЈЕДНИЦИ

(4)

ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕ ЋЕ СЕ РАДИТИ

(1)

САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ

(8)

ИЗРАДА СТУДИЈЕ

(12)

ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА СТУДИЈЕ

(1)

ОСВРТ НА НАУЧЕНО – ЕВАЛУАЦИЈА (4)

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА РУСКИ ЈЕЗИК –  ДРУГА ГОДИНА УЧЕЊА

– ШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Заснива се на потребама ученика које се остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног језика.

Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика.

Током основног образовања, ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са

специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовања и

самостално, учење истог или других страних језика на различите начине и у свим

околностима које живот створи.

Учење другог страног језика, ослањајући се на искуства и знања стечена учењем првог

страног језика, поспешује стицање вишјезичке и вишекултурне компетенције и развијање свести о језичком богатству ужег и ширег окружења.

Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о

значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик

развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима

других језика. Поред тога, ученик уочава значај личног залагања у процесу учења страног језика

На крају шестог разреда, ученик треба да:

-разуме изразе које наставник употребљава током часа да би дао упутства за рад и друго;

– разуме кратке дијалоге и монолошка излагања до осам реченица, које наставник

исказује природним темпом, други ученици или их чује преко звучног материјала, а који

садрже искључиво језичку грађу обрађену током петог и шестог разреда;

– разуме једноставне песме у вези са обрађеном тематиком;

– разуме и реагује на одговарајући начин на кратке усмене поруке у вези са личним

искуством и са активностима на часу.

Разумевање писаног текста

Ученик треба да:

– упозна и, када је у питању позната језичка грађа, савлада технике читања у себи и

гласног читања;

– даље упознаје правила графије и ортографије;

– разуме упутства за израду вежбања у уџбенику и радним листовима;

– разуме смисао краћих писаних порука и илустрованих текстова о познатим темама (око 70 речи);

– издваја основне информације из краћег прилагођеног текста у вези са неком особом или догађајем (ко, шта, где, када…).

Усмено изражавање

Ученик треба да:

– разговетно изговара гласове, посебно оне које наш језик не познаје, акцентује речи,

поштује ритам и интонацију при спонтаном говору и читању;

– ступи у дијалог и у оквиру шест – седам реплика, постављањем и одговарањем на питања, води разговор у оквирима комуникативних функција и лексике обрађених током петог и шестог разреда;

– монолошки, без претходне припреме, али уз наставников подстицај, у десетак реченица представи себе или другога, уз помоћ питања саопшти садржај дијалога или наративног текста, или опише слику, лице, предмет, животињу и ситуацију;

– интерпретира кратке, тематски прилагођене песме и рецитације.

Интеракција

Ученик треба да:

– реагује вербално или невербално на упутства и постављена питања у вези са

конкретном ситуацијом;

– поставља једноставна питања и одговара на њих;

– изражава допадање или недопадање;

– учествује у комуникацији на часу (у пару, у групи, итд.);

– тражи разјашњења када нешто не разуме.

Писмено изражавање

Ученик треба да:

– даље упознаје правила графије, ортографије и интерпункције;

– допуњава и пише речи и кратке реченице на основу датог модела, слике или другог

визуелног подстицаја;

– пише пригодне честитке, поруке и електронска писма користећи модел;

– пише своје личне податке и податке других особа (име, презиме и адресу);

– одговори на једноставна питања (ко, шта, где) која се односе на обрађене теме,

ситуације у разреду или њега лично;

– прави спискове с различитим наменама (куповина, прославе рођендана, обавезе у току

дана…).

Знања о језику

– препознаје шта је ново научио;

– схвата значај познавања језика;

– увиђа могућности позитивног трансфера знања и стратегија стечених учењем првог

страног језика;

– користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације (нпр. форме

учтивости);

– разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима.

Теме и ситуације по доменима употребе језика

 

Приватно

– заједничке активности и

интересовања у школи и ван ње

– спортски дан, обавезе у

школи током дана

– дневне обавезе(устајање,

оброци)

– обавезе у кући, уређење

простора у којем живи

(куповина животних

намирница, подела посла)

 

Јавно

– развијање позитивног односа према животној средини и другим живим бићима (кућни љубимци, незбринуте животиње)

– празници и обичаји у

културама земаља чији се језик учи

– оброци (код куће и ван куће)

– становање (блок, насеље,

кућа, град, село)

– куповина (обраћање и учтиве форме обраћања)

Образовно

– предмети, распоред часова, недељна

оптерећеност

– слободне активности

Теме обрађене у петом разреду даље се проширују:

– школски простор и прибор, активности и обавезе, излети

– дружење

– спорт

– ужа и шира породица, суседи и пријатељи

– кућни љубимци и обавезе према њима

– Божић, Нова година, Ускрс и други важни празници

 

Мој дом:

– просторије у кући,

-обавезе у кући

 

Исхрана:

– оброци, омиљена храна, здрава храна

– навике у исхрани у земљи чији се језик учи

– одевни предмети

– прикладно одевање

– место и улица где станујем

– важне установе у окружењу (биоскоп, школа, позориште, пошта, музеј, банка, болница)

– годишња доба, месеци, дани у недељи и делови дана,

– исказивање времена (метеоролошко и хронолошко – пуни сати и пола сата)

– основни подаци о земљи/земљама чији се језик учи

Ученици треба да разумеју и користе:

1. Обележја сугласничког и самогласничког система руског језика: изговор гласова који

се бележе словима ж, ш, ч, щ, л; писање самогласничких слова после сугласника к, г, х, ж,

ш, ч, щ; изговор и бележење парних тврдих и меких, звучних и безвучних сугласника;

изговор гласова у групама чт, чн; сч, зч; сш, зш; тся, ться; стн, здн, вств. Начини бележења

гласа ј (Сва наведена обележја требало би усвојити рецептивно).

Типови упитне интонационе конструкције (рецептивно и продуктивно).

2. Слагање субјекта (именица, заменица) и сложеног глаголског предиката: Олег начинает рисовать. Я умею играть на гитаре. (рецептивно и продуктивно)

3. Основни појмови о употреби глаголског вида: Мальчик всю ночь читал книгу, и

наконец ее прочитал. (рецептивно)

4. Употреба облика простог и сложеног будућег времена: Я напишу тебе. Что ты

сегодня будешь делать? (рецептивно)

5. Употреба садашњег и прошлог времена глагола петь, пить, мыть, у функцији

предиката: Аня прекрасно поет. Миша пил сок. Ты моешь руки перед едой? (рецептивно и

продуктивно)

6. Слагање броја и именице: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна

парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет

(рецептивно).

7. Исказивање посесивности: мой (твой, наш, ваш) дом, моя (твоя, наша, ваша) мама

(рецептивно и продуктивно); тетрадь Ани, мамина блузка (рецептивно); его (ее, их) дом

(рецептивно).

8. Исказивање временских односа: Который час? Ровно час; пять минут второго;

половина второго; без пяти два. (рецептивно).

9. Исказивање допадања и недопадања: я люблю… я не люблю…; мне нравится… мне не

нравится… (рецептивно).

10. Исказивање просторних односа: на столе, над столом, под столом, за столом.

(рецептивно).

11. Конструкције са основним глаголима кретања: Я иду домой. Вова каждый день

ходит в школу. Мы едем на машине за город. Мы часто ездим на море. (рецептивно)

Комуникативна настава језик сматра средством комуникације. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери;

– говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујући њене културолошке, васпитне и социјализирајуће елементе;

– битно је значење језичке поруке;

– наставник и даље ученицима скреће пажњу и упућује их на значај граматичке прецизности исказа;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато

узор није изворни говорник;

– са циљем да унапреди квалитет и количину језичког материјала, настава се заснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и аудио материјал) као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

– наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобног односа.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће:

-усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање у друштвеном

чину;

– поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и прилагођене

листе задатака и активности;

– наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја;

– ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

– уџбеници постају извори активности и морају бити праћени употребом аутентичних

материјала;

– учионица постаје простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

– рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче ученике на студиозни и истраживачки рад;

– за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и

обрнуто;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ-ИЗАБРАНИ СПОРТ

ШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
 

 

 

Циљ физичког васпитања – изабрани спорт

је да се разноврсним и систематским спортским обучавањем и вежбањем допринесе остваривању циља физичког васпитања као интегралног дела васпитно-образовног система у целини, а да се, при том, задовоље индивидуалне потребе ученика, његова радозналост и жеља за достигнућима у изабраном спорту.

-задовољење примарних мотива ученика, посебно потребе закретањем, игром и такмичењем;

-усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика  предвиђених програмом изабране спортске гране;

-усвајање етичких вредности

– поштовање партнера – противника, правила такмичења и фер плеја.

-примена стеченог знања у процесу школских спортских такмичења;

-развој и усавршавање моторичких способности;

-фомрмирање морално-вољних квалитета личности.

 

 

Развијање моторичких способности

Обучавање и усавршавање технике

Индивидуална и колективна тактика изабраног спорта

Теоријско образовање

Правила изабраног спорта

Одељенска имеђуодељенска такмичења

Предлог спортова:

-атлетика

-спортска гимнастика

-ритмичка гимнастика

-рукомет

-кошарка

-одбојка

-мали фудбал

-плес

Физичко васпитање – изабрани спорт остварује се са по једним часом седмично у сваком одељењу од петог до осмог разреда (обавезно)

За изабрани спорт ученици се опредељују на почетку школске године.

Наставник физичког васпитања у истом одељењу обавезно остварује 2 редовна часа физичког васпитања и један час  физичко васпитање – изабрани спорт.

У сваком разреду ученици могу да наставе изабрани спорт од прошле школске године или да изаберу другу спортску грану.

Изабрана спортска грана обрађује се током целе школске године.

ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО- ШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљобразовно-васпитног рада изборног предмета је да се ученици оспособе за самостално коришћење рачунара. –          упознавање ученика сарадом са тебелама у програму за обраду текста

–          упознавање ученика са применом рачунара у области информација и комуникација;

–          упознавање ученика са основним елементима програма за фитику и анимацију

–          упознавање ученика са основним елементима програмирања

–          упознавање ученика са различитим образовним софтверима

РАД СА ТЕКСТОМ

(10 )

Рад са табелама

Прелом стране

Позадина стране

Подешавање формата папира и маргина

Штампање

ИНТЕРНЕТ ( 4 ) Појам мреже

Рад са услугама Интернета

Преузимањеслика и текста с Интернета

Штампање

ГРАФИКА ( 10 ) Извори дигиталних слика

Обрада слика

Припрема слика за штампу

АНИМАЦИЈА

( 3 )

Израда анимације
ИЗБОРНИ МОДУЛИ

( 9 )

Одабрана поглавља из програмирања

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ ЧУВАРИ ПРИРОДЕ – ШЕСТИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе изборног предмета чувари природе јесте развијање пожељног понашања у

складу са принципима одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану

животну средину, природу и биодиверзитет.

Задаци наставе предмета чувари природе су да ученици:

– примењују образовање за заштиту и одрживост животне средине,

– развијају вредности, ставове, вештине и понашање у складу са одрживим развојем,

– знају да на основу стечених знања препознају и изаберу квалитетан и здрав стил

живота,

– примењују рационално коришћење природних ресурса,

– препознају изворе загађивања и уочавају последице,

– развијају способност за уочавање, формулисање, анализирање и решавање проблема,

– поседују иницијативу за активно учествовање и одговорност,

– поседују потребу за личним ангажовањем у заштити и одрживости животне средине,

природе и биодиверзитета.

ОДРЖИВОСТ, ЖИВОТНА СРЕДИНА И УТИЦАЈ ЧОВЕКА

-Узајамна повезаност живог света.

-Утицај човека на одрживост животне средине.

-Спровођење акција – заштита и одрживост животне средине.

Наведени садржаји програма изборног предмета чувари природе, поред основног теоријског приступа, поседују и активан приступ који је усмерен ка практичној реализацији

заштите животне средине ван учионице, акцијама и изради малих пројеката. Овако конципиран програм даје велику креативну слободу наставницима и ученицима да га сходно условима, могућностима и времену реализују.

Улога наставника је да уз примену различитих метода рада подстичу одговоран однос према животној средини, усмеравају интересовање ученика у покушају да самостално

организују активности и реализују пројекте чувара природе.

Оперативна разрада програмских садржаја препуштена је наставницима који одређују

време и место реализације наставних садржаја изборног предмета чувари природе.

ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ОДРЖИВОСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

-Понашања која не нарушавају одрживост животне средине.

-Глобалне промене у животној средини и њихове последице.

-Смањење емисије штетних гасова (пројекат).

-Заштита од буке.

-Комунална хигијена (акција).

-Рециклажа (акција).

-Спровођење акција – одговоран однос према одрживости животне средине.

ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ЗДРАВЉУ

-Правила понашања која доприносе очувању здравља.

-Потрошачка култура (пројекат).

-Органска храна. Брза храна.

-Спровођење акција – здравствена култура.

ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА ЖИВОТИЊАМА

-Права животиња – опстанак који зависи од човека.

-Животиње за друштво – кућни љубимци.

-Угроженост домаћих животиња, огледних животиња и крзнашица.

-Спровођење акција – брига о животињама.

 ОДГОВОРАН ОДНОС ПРЕМА РАЗНОВРСНОСТИ ЖИВОГ СВЕТА

-Заштићене биљке Србије.

-Заштићене животиње Србије.

-Теренска вежба: посета резервату природе.

-Спровођење акција – обележавања Дана планете и Светског дана заштите животне

средине.

 

ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ – СЕДМИ  РАЗРЕД

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ  ЈЕЗИКСЕДМИ РАЗРЕД                                                                                                                                                  

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе српског језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати.

.

 

– развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује

– описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика

– поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика

– упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика

– оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца)

— оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова.

ЈЕЗИК

Граматика

Правопис

Ортоепија

КЊИЖЕВНОСТ

Лектира

Тумачење текста

Књижевнотеоријски појмови (Лирика,Епика, Драма)

Функционални појмови

Читање

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавања

Усмена и писмена вежбања

граматика: Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик представи и тумачи као систем. Ни једна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван контекста у којем се оставрује њена функција. Граматички садржаји треба да се изучавају поступно и селективно у складу са узрастом ученика.

правопис: Ученици морају, паралелно са усвајањем језичке грађе стицати навике примене принципа хронолошког правописа. За обраду правописне грађе издвојити 2-3 часа годишње, али предвиђено време је боље развити на 10-12 вежбања која ће се уклапати у друге часове граматике и писмених вежби.

лектира: Текстови из лектире (укинута је непотребна подела на домаћу и школску лектиру) представљају програмску окосницу. Учитељ има начелну могућност прилагођавања понуђених текстова конкретним наставним потребама.

читање и тумачење текстова:

Тумачење текста заснива се на његовом квалитетном читању, доживљавању и разумевању. Треба систематски неговати изражајно читање на лирским, епским и драмским текстовима у прози и стиху. Такође систематски треба развијати способност читања у себи (брзо читање са разумевањем, флексибилно читање) као најпродуктивнијег облика стицања знања.

Тумачење књижевних дела у млађим разредима је предтеоријско и није условљено познавањем стручне терминологије. Зато је важно ученике систематски навикавати да слободно испољавају своје утиске , осећања, асоцијације и мисли изазване сликовитом и фигуративном применом књижевног језика. Ученик треба да има активну улогу у настави матерњег језика и књижевности, тј. да истраживачки, ставралачки и сатворачки учествује у проучавању књижевноуметничких остварења.

– књижевни појмови биће упознавани кроз одговарајуће текстове и освртом на претходно читалачко искуство. Језичко-стилским изражајним средствима прилази се с доживљајног становишта. Полазиће се од изазваних утисака и естетичке сугестије, па ће се потом истраживати нјихова језичко-стилска условљеност.

– функционални појмови се усвајају у непрекидном процесу у току васпитања и образовања. Ученике треба потстицати да наведене речи (узрок, услов, ситуација, порука, однос…) разумеју, схвате и примењују у одговарајућим ситуацијама. Треба настојати да ученици откривају што више особина, осећања и душевних стања појединих књижевних ликова и тако спонтано обогаћују речник функционалним појмовима.

језичка култура – ово предметно подручје преуређено је структурално тако да садржаји делују прегледно, систематично и препознатљиво, без непотребних понављања и конфузије. Постоје језички појмови које ученик треба поступно, систематично и трајно да усвоји. Пут до њиховог трајног и функционалног усвајања води преко: језичких игара, вежби, задатака и сл.

говорне и писмене вежбе – основни циљ јесте да ученици током школовања стекну способност и развију навику дужег излагања повезаних мисли.  У ту сврху користе се комуникативне, говорне и писмене вежбе.

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК  – СЕДМИ РАЗРЕД                                                                                                                                                         

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају комуникативним вештинама и развију способности и методе учења страног језика. Задаци наставе страног језика у основном образовању стога јесу:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током

наставе страног језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе страног

језика буду у пуној мери реализовани

– развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких,

моралних и естетских ставова,

– стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према

сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на

отвореност у комуникацији,

– стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика.

– ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља,

– ученик треба да усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са

специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовања и

самостално, учење истог или другог страног језика.

Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о

значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик

развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима

других језика.

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

Представљање себе и других

-Поздрављање

-Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја,

бројева, итд. (у вези са темама)

-Разумевање и давање једноставних упутстава и команди

-Постављање и одговарање на питања

-Молбе и изрази захвалности

-Примање и  давање позива за учешће у игри/групној активности

-Изражавање допадања/недопадања

-Изражавање физичких сензација и потреба

-Именовање активности (у вези са темама)

– Исказивање просторних односа и величина (Идем, долазим из…, Лево, десно,                 

      горе, доле…)

– Давање и тражење информација о себи и другима

-Тражење и давање обавештења

– Описивање лица и предмета

– Изрицање забране и реаговање на забрану

– Изражавање припадања и поседовања

– Тражење и давање обавештења о времену на часовнику

– Скретање пажње

– Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагањ

-Исказивање извињења и оправдања

 

ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ

Ученици треба да разумеју и користе:

1. Именице

2. Члан

3. Придеви

4. Заменице

5. Детерминатори

6. Предлози

7. Глаголи

8. Прилози и прилошке одредбе

9. Бројеви

10. Упитне реченице

11. Везници

Комуникативна настава за циљ има језик као средство комуникације. Примена овог

приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери;

– говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујући њене културолошке, васпитне и социјализирајуће елементе;

– битно је значење језичке поруке;

– наставник и даље ученицима скреће пажњу и упућује их на значај граматичке прецизности исказа;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато

узор није изворни говорник;

– са циљем да унапреди квалитет и количину језичког материјала, настава се заснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или

индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и аудио материјал) као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом,

поступком и циљем;

– наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобног односа.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће:

– усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање у друштвеном

чину;

– поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и прилагођене

листе задатака и активности;

– наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја;

– ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном

чину;

– уџбеници постају извори активности и морају бити праћени употребом аутентичних

материјала;

– учионица постаје простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у

дан;

– рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и

подстиче ученике на студиозни и истраживачки рад;

– за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и

обрнуто;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА  ЛИКОВНУ КУЛТУРУСЕДМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе ликовне културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.

 

Задаци образовно-васпитног рада у настави ликовне културе састојe се у стварању

разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе ликовне

културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе предмета ликовна култура

буду у пуној мери реализовани развијању ученикове способности за:

– коришћење свих ликовних елемената

– ликовни стваралачки рад

– коришћење различитих материјала и медијума

– усвајање естетских критеријума за креативно мишљење

– доживљавање ликовних уметничких дела

– визуелну перцепцију и аперцепцију

– критичко мишљење

– оплемењивање животног радног простора

– активно стваралачко деловање у културном и уметничком животу

– активно естетско унапређивање своје околине и очување природе и баштине завичаја и домовине

АРАБЕСКА (1+3) Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.

У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.

Различитим примереним методама у раду с ученицима треба тумачити садржаје програма како би ученици поступно и спонтано усвајали нова сазнања.

Наставник треба да нуди адекватни методички приступ.

Уметничка дела ученике уводе у тајне различитости јер разумевање различитости култура, као и вечитих промена у природи, условљава адекватан однос према властитом уметничком наслеђу, што је основни разлог за увођење целине арабеска

ПРОПОРЦИЈЕ (1+3)
КОМПОЗИЦИЈА И ПРОСТОР (17+2+1)
ОБЈЕДИЊАВАЊЕ ПОКРЕТА, ИГРЕ И ЗВУКА (2+4)
ФОТОГРАФИЈА (2)

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУСЕДМИ РАЗРЕД

                               

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе музичке културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да

– упознавају музичке културе кроз обраду тема повезаних са музиком различитих епоха

– развију музикалност и креативност

– негују смисао за заједничко и индивидуално музицирање у свим облицима васпитно-

образовног рада са ученицима.

Задаци наставе музичке културе јесу:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током

наставе музичке културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе музичке

културе буду у пуној мери реализовани

– стицање знања о музици различитих епоха

– развијање способности извођења музике (певање/свирање)

– развијање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за

разумевање музике

– подстицање креативности у свим музичким активностима (извођење, слушање,

истраживање и стварање музике)

– даље упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке

уметности;

– стварање одељенских ансамбала.

Оперативни задаци су:

– певање и свирање, по слуху и из нотног текста; песме и теме из познатих композиција

– упознавање музикe праисторије, античке епохе, средњег века, ренесансе, барока и класицизма кроз сагледавање друштвене функције музике, видова музицирања,

карактеристичних жанрова, облика и инструмената епохе, као и најистакнутијих

стваралачких личности

– утврђивање појмова из основа музичке писмености

– обрада мелодијског мола, обрада акорада на главним ступњевима, појам каденце

– обрада мешовитих тактова (7/8, 5/8 – на примерима народних песама)

– утврђивање и обрада појмова мелодија, ритам, метар, темпо, динамика, хармонија,

полифонија, хомофонија, фактура.

Праисторија У програму музичке културе за седми разред истакнуто место има стицање знања о музици кроз различите епохе. Циљ није увођење садржаја наставе историје музике, већ обрада тема значајних за разумевање улоге музике у друштву, упознавање музичких изражајних средстава, инструмената, жанрова и облика, као и истакнутих стваралаца и извођача. Ови циљеви се остварују кроз слушање музичких дела и активно музицирање (певање и свирање). Основе музичке писмености и музичко-теоријски појмови у оваквом приступу планирани су у функцији бољег разумевања музике и музичког дела.

Основни принцип у остваривању циља и задатака треба да буде активно учешће

ученика на часу. При томе на једном часу треба обухватити различита подручја предвиђена за тај разред и комбиновати разне методе у настави. Час посвећен само једном подручју и извођен само једном методом не може бити ни користан ни занимљив за ученике, што води ка осиромашивању садржаја и смисла предмета.

Настава музичке културе остварује се кроз:

– стицање знања о музици

– певање, свирање и стицање основа музичке писмености;

– слушање музике

– дечје музичко стваралаштво.

Групним и појединачним певањем или свирањем развија се интересовање ученика да

активно учествују у музичком животу своје средине.

Античка епоха
Средњи век
Ренесанса
Барок
Класицизам
Музика на тлу Србије
Основе музичке писмености
Стварање музике

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ИСТОРИЈУСЕДМИ РАЗРЕД

                                                                                                                                           

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и развијање историјске свести и хуманистичко образовање ученика. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.

 

Задаци наставе историје су:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током

наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје буду у

пуној мери реализовани

– да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности

у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку,

економску, друштвену, културну…).

Оперативни задаци

Ученици треба да:

– усвоје појам нови век и стекну знања о основним одликама тог историјског периода

– стекну знања о историји најзначајнијих европских држава у новом веку

– стекну знања о положају српског народа под турском, хабзбуршком и млетачком влашћу

– стекну знања о настанку и развоју модерних српских држава до међународног признања независности 1878. године

– упознају културна и научно-технолошка достигнућа Европе и света у новом веку

– упознају културна и научно-технолошка достигнућа Срба у новом веку

– стекну знања о знаменитим личностима новог века

УСПОН ЕВРОПЕ У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства и Завода,

Дужина и значај периода који се изучава у седмом разреду основног образовања и васпитања, а обухвата четири века људске историје, захтевају велику пажњу у избору наставних садржаја. Кључни садржаји у оквиру наставних тема дати су у заградама које се налазе иза назива наставних јединица. Пожељно је овако осмишљен програм допунити садржајима из локалне прошлости, чиме се код ученика постиже јаснија слика о томе шта од историјске и културне баштине њиховог краја потиче из овог периода (положај под турском или хабзбуршком влашћу, учешће у устанцима, револуцији 1848-49. или ослободилачким ратовима 1876-1878…).

У школама на наставном језику неке од националних мањина могу се обрадити и проширени наставни садржаји из прошлости тог народа.

 

СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД XVI ДО XVIII ВЕКА
ДОБА РЕВОЛУЦИЈА
НОВОВЕКОВНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА
СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД КРАЈА XВИИИ ВЕКА ДО СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА XИX ВЕКА

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ГЕОГРАФИЈУ– СЕДМИ РАЗРЕД

                                                                                                                                       

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе географије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да упознају и разумеју географске објекте, појаве, процесе и законитости у простору, њихове узрочно-последичне везе и односе, развију географску писменост и географски начин мишљења, свести и одговорног односа према свом завичају, држави, континенту и свету као целини и толерантног става према различитим народима, њиховим културама и начину живота.

 

Задаци наставе географије су:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током

наставе географије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе географије буду у пуној мери реализовани

– упознавање и разумевање појава и процеса у географском омотачу Земље и у

непосредном окружењу

– картографско описмењавање за употребу географских карата у стицању знања и у

свакодневном животу

– упознавање основних географских одлика Европе, осталих континената и развијених држава света

– упознавање основних географских одлика своје државе и држава у непосредном

окружењу, њихових асоцијација и интеграција

– упознавање комплементарности и регионалних разлика савременог света

– развијање естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и

других феномена у геопростору

– изграђивање и развијање ставова о превентиви, заштити и унапређивању животне

средине

– развијање националног, европског и светског идентитета

– развијање толеранције, постојања и припадности мултиетничком, мултијезичком,

мултикултурном … свету

– развијање опште културе и образовања

– оспособљавање за самостално учење и проналажење информација.

Оперативни задаци

Ученици треба да:

– стекну знања о битним природногеографским одликама ваневропских континената,

– стекну знања о друштвеногеографским одликама ваневропских континената,

– се оспособе за праћење и разумевање економских и друштвених активности и промена у савременом

– упознају регионалне разлике и комплементарност савременог света;

– разумеју проблеме у савременом свету

– развијају национални идентитет и упознају значај толеранције

– упознају различите културе континената,

УВОД (1) Кроз прву наставну тему потребно је ученике упознати са сврхом, циљем, задацима и наставним садржајима географије за седми разред, са планом рада, начином рада, начином коришћења дидактичког материјала, стручне и научнопопуларне литературе.

У оквиру регионалне географије ваневропских континената предвиђена је обрада континената у целини, што треба да пружи могућност сагледавања општих одлика континената да би се на основу њих могле јасније уочите особености њихових регија и појединих држава.

Приликом обраде регија и појединих држава света потребно је истицати разноврсност природногеографских одлика

При обради ових географских садржаја посебну пажњу треба посветити проблемима заштите и унапређивања животне средине.

Потребно је такође истицати битне карактеристике становништва

У раду са ученицима препоручује се наставнику да користи различите наставне методе, облике и средства рада да би наставне садржаје учинио приступачнијим ученицима, њиховом узрасту и способностима.

Уз помоћ наставника, групно или у пару, ученици могу вршити мала истраживања, а потом презентацију географских одлика неког дела света, У настави географије неопходно је коришћење географских карата на свим типовима часова и у свим облицима наставног рада.

ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АЗИЈЕ (21)
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АФРИКЕ (14)
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ (12)
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕ АМЕРИКЕ (3)
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ (9)
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АУСТРАЛИЈЕ И ОКЕАНИЈЕ (6)
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АРКТИКА (2)
ОПШТЕ ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ АНТАРКТИКА (2)
СВЕТ КАО ЦЕЛИНА (2)

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ФИЗИКУСЕДМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе физике јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и

научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних

постигнућа,да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим

ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију

мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да упознају

природне појаве и основне природне законе, да се оспособе за уочавање и распознавање

физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама

кроз истраживање, да оформе основу научног метода и да се усмере према примени

физичких закона у свакодневном животу и раду

Задаци наставе физике су:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе физике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе физике буду у пуној мери реализовани

– развијање функционалне писмености

– упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици

– разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона

– развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживање

– развијање радозналости, способности рационалног расуђивања, самосталности у мишљењу и вештине јасног и прецизног изражавања

– развијање логичког и апстрактног мишљења

– схватање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења

– решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја

– развијање способности за примену знања из физике

– схватање повезаности физичких појава и екологије и развијање свести о потреби

заштите, обнове и унапређивања животне средине

– развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи

– развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој професионалној оријентацији.

Оперативни задаци

Ученик треба да:

– разликује физичке величине које су одређене само бројном вредношћу од оних које су

дефинисане интензитетом, правцем и смером (време, маса, температура, рад, брзина,

убрзање, сила…)

– користи, на нивоу примене, основне законе механике – Њутнове законе

– стекне појам о гравитацији и разликује силу теже од тежине тела (безтежинско стање)

– упозна силу трења

– разуме да је рад силе једнак промени енергије и на нивоу примене користи

– трансформацију енергије у рад и обрнуто

– на нивоу примене користи законе одржања (масе, енергије)

– прави разлику између температуре и топлоте

– уме да рукује мерним инструментима

– користи јединице Међународног система (SI) за одговарајуће физичке величине.

СИЛА И КРЕТАЊЕ (9+14+2)

КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ СИЛЕ ТЕЖЕ. СИЛЕ ТРЕЊА (4+6+2)

РАВНОТЕЖА ТЕЛА (5+5+1)

МЕХАНИЧКИ РАД И ЕНЕРГИЈА. СНАГА (6+7+2)

ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ (3+5+1)

Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону

вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све

програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.

У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од

стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици

информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.

Програм предвиђа да се унутар сваке веће тематске целине, после поступног и аналитичног излагања појединачних наставних садржаја, кроз систематизацију и обнављање изложеног градива, изврши синтеза битних чињеница и закључака и да се кроз њихово

обнављање омогући да их ученици у потпуности разумеју и трајно усвоје. Поред тога,

програм предвиђа да свака тематска целина, на пример, у седмом разреду, почиње

обнављањем дела градива из шестог разреда које се односи на… Тиме се постиже и

вертикално повезивање наставних садржаја. Веома је важно да се кроз рад у разреду

испоштује овај захтев Програма јер се тиме наглашава чињеница да су у физици све области

међусобно повезане и омогућује се да ученик сагледа физику као кохерентну научну  дисциплину у којој се почетак проучавања нове појаве наслања на резултате проучавања неких претходних.

                                                                                                                                 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА МАТЕМАТИКУСЕДМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у природи и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика. Задаци наставе математике јесу: 

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе математике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе математике

буду у пуној мери реализовани

– стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа и законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу

– стицање основне математичке културе потребне за сагледавање улоге и примене математике у различитим подручјима човекове делатности (математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање у рад

– развијање ученикових способности посматрања, опажања и логичког, критичког, аналитичког и апстрактног мишљења

– развијање културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као и побуђивање математичке радозналости

– стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност изражавања у писменом и усменом облику

– усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и пресликавањима

– савлађивање основних операција с природним, целим, рационалним и реалним бројевима, као и усвајање основних својстава тих операција

– упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела, и разумевање

њихових узајамних односа

– оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама

– припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких наука

– изграђивање позитивних особина ученикове личности, као што су: систематичност, упорност, тачност, уредност, објективност, самоконтрола и смисао за самостални рад

– стицање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања.

Оперативни задаци

Ученике треба оспособити да:

– схвате појам квадрата рационалног броја и квадратног корена

– умеју да одреде приближну вредност броја √a (a ε Q, a > 0) на бројевној правој одређене дужима које представљају такву меру

– упознају појам степена и операције са степенима (изложилац степена природан број)

– умеју да изводе основне рачунске операције с полиномима, као и друге идентичне трансформације ових израза (назначене у програму)

– упознају правоугли координатни систем и његову примену

– добро упознају директну и обрнуту пропорционалност и практичне примене

– знају Питагорину теорему и умеју да је примене код свих изучаваних геометријских фигура у којима се може уочити правоугли троугао

– познају најважнија својства многоугла и круга; умеју да конструишу поједине

правилне многоуглове (са 3, 4, 6, 8 и 12 страница) и да цртају друге правилне многоуглове рачунајући централни угао и преносећи га угломером

– знају најважније обрасце у вези с многоуглом и кругом и да умеју да их примене у одговарајућим задацима

– схвате појам размере дужи и својства пропорције

– умеју да преведу на математички језик и реше једноставније текстуалне задатке

– користе елементе дедуктивног закључивања (и изводе једноставније доказе у оквиру

изучаваних садржаја).

РЕАЛНИ БРОЈЕВИ

-Квадрат рационалног броја.

-Решавање једначине x²=a, a>0;

-постојање ирационалних бројева

-Реални бројеви и бројевна права.

-Квадратни корен,

-једнакост √a²=|a|.

-Децимални запис реалног броја;

-приближна вредност реалног броја.

-Основна својства

операција с реалним бројевима.

У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.

.

ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА

-Питагорина теорема. -Важније примене Питагорине теореме.

-Конструкције тачака на бројевној правој које одговарају бројевима √2, √3, √5

ЦЕЛИ И РАЦИОНАЛНИ АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ

-Степен чији је изложилац природан број;

-операције са степенима;

-степен производа,

количника и степена.

-Алгебарски изрази.

-Полиноми и операције

-Операције с полиномима

-Квадрат бинома и разлика квадрата и примене.

-Растављање полинома на чиниоце.

МНОГОУГАО

-Многоугао – појам и врсте.

– Збир углова многоугла.

-Број дијагонала многоугла.

-Правилни многоуглови (појам, својства, конструкције).

-Обим и површина многоугла.

ЗАВИСНЕ ВЕЛИЧИНЕ И ЊИХОВО ГРАФИЧКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ

-Правоугли координатни систем у равни.

-Пропорција.

-Примери практичне примене директне и обрнуте пропорционалности

КРУГ

-Централни и периферијски угао у кругу.

-Обим круга, број π.

-Дужина кружног лука.

-Површина круга, кружног исечка и кружног прстена.

СЛИЧНОСТ

-Пропорционалне величине.

Троуглови са једнаким угловима – слични троуглови – и

пропорционалност њихових страница.

-Примене сличности.

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА БИОЛОГИЈУ –  СЕДМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе биологије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и

научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних

постигнућа,да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим

ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију

мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да усвајањем

образовно-васпитних садржаја стекну основна знања о грађи и функционисању човечијег

организма, развијају здравствену културу, хигијенске навике и схвате значај репродуктивног

здравља.

Изучавањем биологије код ученика треба развијати одговарајуће квалитете живота,

навике, запажања, способности критичког мишљења, објективно и логичко расуђивање као и хумане односе међу половима.

Задаци наставе биологије су:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе биологије. сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе биологије буду у пуној мери реализовани

– разумевање улоге и значаја биологије за развој и напредак човечанства

– развијање свести о властитом пореклу и положају у природи

– разумевање еволутивног положаја човека

– упознавање грађе и функционисања организма, усвајање одређених хигијенских

навика, стицање одговорности за лично здравље и здравље других људи

– схватање да је полност саставни део живота и да човекова полност подразумева поштовање норми понашања које обезбеђују хумане односе међу људима

– стицање радних навика и способности за самостално посматрање и истраживање.

Оперативни задаци

Ученици треба да:

– науче основне податке о развоју људске врсте, етапе у развоју савременог човека и еволутивни положај човека данас

– стекну знања о грађи ћелија и ткива и повезаности органа и органских система у организам као целину

– упознају основну грађу и улогу коже

– упознају облик и грађу костију и мишића

– упознају грађу и функцију нервног система и чула

– упознају грађу и функцију жлезда са унутрашњим лучењем и њихову повезаност са нервним системом

– упознају грађу и функцију система органа за варење

– упознају грађу и функцију система органа за дисање

– упознају грађу и функцију система органа за циркулацију

– упознају грађу и функцију система органа за излучивање и њихов значај за промет материја

– упознају грађу и функцију система органа за размножавање, фазе у полном сазревању човека и биолошку регулацију процеса везаних за пол

– упознају најчешћа обољења и повреде органских система човека

– науче основна правила пружања прве помоћи

– развијају неопходне хигијенске навике

– схвате значај здравствене културе и репродуктивног здравља

– схвате значај и улогу породице у развоју, опстанку, напретку људског друштва као и последице њеног нарушавања

ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ ЉУДСКЕ ВРСТЕ (4)

Наука о човеку – антропологија.

Порекло и историјски развој човека.

Преци данашњег човека.

Људи данас.

Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону

вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.

У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од

стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици

информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.

Избор и систематизација програмских садржаја биологије резултат су захтева времена

и најновијих достигнућа у биологији, а примерени су узрасту ученика и њиховом психо-физичком развоју.

Наставне теме су логички распоређене, а обухватају садржаје науке о човеку,

здравственој култури и репродуктивном здрављу.

Овако конципиран програм пружа ученицима основна знања, а ради лакшег

разумевања и усвајања градива, наставник не треба да инсистира на детаљном опису грађе и функције, већ на обољењима и повредама појединих органа, пружању прве помоћи и стицању неопходних хигијенских навика, очувању личног здравља и здравља других људи,

као и одговорном односу према репродуктивном здрављу.

Приликом израде планова рада (глобалног и оперативног) треба предвидети 60% часова

за обраду новог градива и 40% за друге типове часова.

ГРАЂА ЧОВЕЧИЈЕГ ТЕЛА (59)

Нивои организације биолошких система.

Човек – органски системи.

Ћелија: величина, облик, основна грађа

Деоба ћелија.

Кожни систем човека

Скелетни систем човека

Мишићни систем човека

Нервни систем човека

Систем жлезда са унутрашњим лучењем

Систем чулних органа Систем органа за варење Систем органа за дисање Систем органа за циркулацију

Систем органа за излучивање

Систем органа за размножавање

РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ (9)

Дефиниција здравља.

Пубертет и адолесценција.

Проблеми везани за период одрастања (делинквенција, болести зависности).

Почетак полног живота. Хумани односи међу половима. Контрацепција.

Ризично понашање и сексуално преносиве болести – превенција и лечење.

Значај и планирање породице. Наталитет.

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ХЕМИЈУСЕДМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе хемије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних

постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим

ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и

– развијање функционалне хемијске писмености

– разумевање промена и појава у природи на основу знања хемијских појмова, теорија, модела и закона

– развијање способности комуницирања коришћењем хемијских термина, хемијских

симбола, формула и једначина

– развијање способности за извођење једноставних хемијских истраживања

– развијање способности за решавање теоријских и експерименталних проблема

– развијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у мишљењу

– развијање способности за тражење и коришћење релевантних информација у различитим изворима

– развијање свести о важности одговорног односа према животној средини, одговарајућег и рационалног коришћења и одлагања различитих супстанци у свакодневном

животу

– развијање радозналости, потребе за сазнавањем о својствима супстанци у окружењу и позитивног става према учењу хемије

– развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној

оријентацији.

Задаци наставе хемије јесу:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током

наставе хемије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе хемије буду у пуној

мери реализовани

– омогућавање ученицима да разумеју предмет изучавања хемије и научни метод којим

се у хемији долази до сазнања

– омогућавање ученицима да сагледају значај хемије у свакодневном животу, за развој

различитих технологија и развој друштва уопште

– оспособљавање ученика да се користе хемијским језиком: да знају хемијску терминологију и да разумеју квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола, формула и једначина

– стварање наставних ситуација у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци и њиховим променама долазити на основу демонстрационих огледа или огледа које самостално изводе, развијати при том аналитичко мишљење и критички став у мишљењу

– стварање наставних ситуација у којима ће ученици развијати експерименталне вештине, правилно и безбедно, по себе и друге, руковати лабораторијским прибором, посуђем и супстанцама

– оспособљавање ученика за извођење једноставних истраживања

– стварање ситуација у којима ће ученици примењивати теоријско знање и експериментално искуство за решавање теоријских и експерименталних проблема

– стварање ситуација у којима ће ученици примењивати знање хемије за тумачење појава и промена у реалном окружењу

– омогућавање ученицима да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни

аспект хемијских промена и његову практичну примену.

ХЕМИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ (3)

ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ (14)

СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ (31)

ХОМОГЕНЕ СМЕШЕ – РАСТВОРИ (9)

ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ИЗРАЧУНАВАЊА (17)

Формирање хемијских појмова требало би да буде резултат истраживачког приступа који обухвата: прикупљање података посматрањем или мерењем, представљање података на структуриран начин (табеларно), уочавање правилности међу подацима, формулисање објашњења и извођење закључака. Формирање хемијских појмова требало би да започне увек позивањем на примере из свакодневног живота и повезивањем с претходним знањем и искуством ученика. Такође, због апстрактне природе хемијских појмова, неопходно је да се њихово формирање заснује на огледима које демонстрира наставник или их ученици самостално изводе. Ако у школи не постоје супстанце предложене у програму за извођење демонстрационих огледа и лабораторијских вежби ученика, оне се могу заменити супстанцама доступним у продавницама и апотекама. За многе вежбе ученици могу донети различите материјале од куће. Да би ученици разумели својства супстанци, условљеност својстава структуром супстанце, промене којима супстанце подлежу и законе према којима се промене одвијају, њихове активности на часовима би требало да буду различите. Активности би требало планирати према оперативним задацима, наведеним уз сваку тему, имајући у виду која знања и способности ученици треба да развију.

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

СЕДМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се ученици упознају са техничко-технолошким развијеним окружењем, кроз стицање основне техничке и информатичке писмености, развојем техничког мишљења, техничке културе, радних вештина и културе рада.

 

Задаци наставе техничког и информатичког образовања су

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе техничког и информатичког образовања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе техничког и информатичког образовања буду у пуној мери реализовани

– стицање основног техничког и информатичког образовања и васпитања

– стицање основних техничко-технолошких знања, умења, вештина и оспособљавање

ученика за њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу

– схватање законитости природних и техничких наука

– сазнавање основног концепта информационо-комуникационих технологија (ICT), улоге ICT у различитим струкама и сферама живота,

– као и оспособљавање ученика да

– раде на једном од оперативних система и неколико најчешће коришћених корисничких програма и стицање навике да их ученик користи у свакодневним активностима

– науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке приказе, интерфејс и интернет

– развијају стваралачко и критичко мишљење

– развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје према сопстевеном плану рада и афирмишу креативност и оригиналност

– развијају психомоторне способности

– усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима друштвено корисног рада

– савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима технике и управљања технолошким процесима

– развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака

– стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад

– комуницирају на језику технике (техничка терминологија, цртеж)

– стекну знања за коришћење мерних инструмената

– на основу физичких, хемијских, механичких и технолошких својстава одаберу одговарајући материјал за модел, макету или средство

– препознају елементе (компоненте) из области грађевинарства, машинства, електротехнике, електронике и да их компонују у једноставније функционалне целине

– разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија

– препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу

– прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском извору

– одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе)

– израде или примене једноставнији програм за управљање преко рачунара

– упознају економске, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и производње и њихов значај на развој друштва

– примењују мере и средства за личну заштиту при раду

– знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења

– на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања правилно одаберу своју будућу професију и др.

Оперативни задаци  

Ученици треба да:

– комуницирају на језику технике (користе стручну терминологију и израђују технички цртеж – основним прибором и рачунаром)

– користе рачунар у прикупљању информација као и у њиховој обради и презентацији

– служе мерним инструментима за мерење дужине, углова, масе, силе;

– на основу физичких, хемијских и технолошких својстава одаберу одговарајући материјал (метал, легуру, неметал и погонски материјал) за модел или употребно средство

– препознају елементе (компоненте) из области машинства и да их компонују у једноставније функционалне целине (графички и кроз моделе или употребне предмете)

– примењују одговарајуће поступке обраде материјала кроз алгоритам

– разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија

– правилно употребљавају стандардни прибор, алат и машине при обликовању елемената за моделе и употребна средства

– одређују адекватне везе између елемената (завртањ, закивак, …)

– препознају природне ресурсе, њихову ограниченост у коришћењу

– прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском претварачу

– одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе)

– одаберу једноставнији програм за управљање рачунаром

– примењују мере и средства за личну заштиту при раду

– знају мере заштите и потребе за обнову и унапређивање животног окружења

– на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања и знања,

правилно одаберу своју будућу професију.

УВОД У МАШИНСКУ ТЕХНИКУ (2)

ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У МАШИНСТВУ (8)

ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (14)

МАТЕРИЈАЛИ (2)

МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА (2)

ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ МАТЕРИЈАЛА (4)

МАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ (16)

РОБОТИКА (2)

ЕНЕРГЕТИКА (6)

КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ-МОДУЛИ (16)

За успешно остваривање садржаја програма, односно циља и задатака наставе, неопходно је организовати наставу у складу са следећим захтевима:

уводити ученике у свет технике и савремене технологи­је на занимљив и атрактиван начин, чиме се подстиче њихово интересовање за техничко стваралаштво

– омогућити ученицима да исказују властите креативне способности, да траже и налазе сопствена техничка решења и да се доказују у раду

– наставне садржаје треба остваривати на спојеним часовима, блок – с обзиром да је настава техничког образовања (техничког и информатичког образовања) теоријско – практичног карактера, часове треба остваривати са одељењем подељеним на две групе, односно са највише 20 ученика

– ученицима треба обезбедити да на најефикаснији начин стичу трајна и применљива научно-технолошка знања и да се навикавају на правилну примену техничких средстава и техно­лошких поступака

– не инсистирати на учењу и запамћивању података, мање значајних чињеница

– ради што успешније корелације одговарајућих наставних садржаја, усклађивања терминологије, научног осмишљавања садржаја и рационалног стицања знања,

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ – СЕДМИ РАЗРЕД

 

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању,усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада. Општи оперативни задаци су:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе физичког васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе физичког васпитања буду у пуној мери реализовани

– подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела

– развој и усавршавање моторичких способности

– стицање моторичких умења, која су као садржаји утврђени програмом физичког

– васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање

– усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања

– дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја

– формирање морално-вољних квалитета личности

– оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у

– свакодневним условима живота и рада

– стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити

– природе и човекове средине.

Посебни оперативни задаци:

– усмерени развој основних моторичких способности: брзине, снаге, издржљивости, гипкости и координације

– стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања

– примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру, такмичење и сл.)

– задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поистовећивањем и сл

– естетско изражавање покретом и кретањима и доживљавање естетских вредности

– усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.

РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ

УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА

АТЛЕТИКА

ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

ОДБОЈКА

РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА, ПЛЕС И НАРОДНЕ ИГРЕ

ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ

 

Програм се остварује кроз следеће етапе:

-утврђивање стања;

-одређивање радних задатака за појединце и групе ученика; -утврђивање средстава и метода за остваривање радних задатака; -остваривање васпитних задатака;

-праћење и вредновање ефеката рада; -оцењивање.

Програмски задаци остварују се, осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске организационе облике рада, као што су излет, крос, курсни облици, слободне активности, такмичења, корективно-педагошки рад, дани спорта, приредбе и јавни наступи.

Програм полази од чињенице да се циљ физичког васпитања не може остварити без активног и свесног учешћа ученика у наставним и другим облицима рада, те се предвиђа стицање одређених теоријских знања, која омогућавају ученику да схвати законитости

процеса на којима се заснива физичко вежбање. Теоријско образовање треба да буде

усклађено са нивоом интелектуалне зрелости и знањима које су ученици стекли у другим  наставним предметима.

Програмски садржаји односе се на оне вежбе и моторичке активности које чине основ за стицање трајних навика за вежбање и за које школа има највише услова да их реализује

(природни облици кретања, вежбе обликовања, атлетика, вежбе на тлу и справама, ритмичка

гимнастика, игре).

Ради остваривања постављених програмских задатака, одређеним законским регулативима, прецизира се обавеза школе да обезбеди све просторне и материјалне услове

рада за успешно остваривање врло сложених друштвених интереса у школском физичком васпитању.

ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ВЕРСКУ НАСТАВУ – ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

СЕДМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету.  

Ученици треба да:

– запазе да природа не постоји без личности;

– науче да личност у Богу претходи природи у онтолошком смислу;

– уоче да у стварном свету људска природа претходи човеку као личности у онтолошком смислу;

– запазе да се код створених бића, тј. код људи слобода може изразити и као негација, што није случај у Богу;

– запазе да је слобода Божија онтолошка, тј, да се изражава само као љубав према другој личности;

УВОД

БОГ У КОГА ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ ЈЕСТЕ СВ. ТРОЈИЦА: ОТАЦ, СИН И СВЕТИ ДУХ (БОГОСЛУЖБЕНА, БИБЛИЈСКА И СВЕТООТАЧКА СВЕДОЧАНСТВА)

УЗРОК БОЖИЈЕГ ПОСТОЈАЊА ЈЕ ОТАЦ (БИБЛИЈСКА, ЕВХАРИСТИЈСКА, СВЕТООТАЧКА И ДРУГА СВЕДОЧАНСТВА)

ХРИШЋАНСКА ОНТОЛОГИЈА (БИЋЕ КАО ЗАЈЕДНИЦА СЛОБОДЕ)

АНТРОПОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕРЕ У СВ. ТРОЈИЦУ

КРОЗ ЛИТУРГИЈУ СЕ ПРОЈАВЉУЈЕ СВ. ТРОЈИЦА (ОТАЦ ПРИМА ЛИТУРГИЈСКИ ПРИНОС, СИН, ИСУС ХРИСТОС ПРИНОСИ, А СВ. ДУХ САБИРА СВЕ ОКО ХРИСТА И СЈЕДИЊУЈЕ С ЊИМ)

СВ. ТРОЈИЦА У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИ

Реализацијом наставног програма за седми разред треба да се постигну следећи циљеви:

– да се код ученика изгради свест о томе да је носилац постојања природе личност;

– да је личност израз заједнице слободе с другом личношћу;

– да је Црква у својој литургијској пројави икона начина постојања Свете Тројице, односно постојања човека као личности – као иконе Божије.

Да би се ово постигло, потребно је најпре детаљно изложити православно учење о Богу као Св. Тројици, а затим и саму структуру Литургије.

.

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕСЕДМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе грађанског васпитања јесте да ученици стекну сазнања, формирају ставове, развију вештине и усвоје вредности које су претпоставка за компетентан, одговоран и ангажован живот у демократском друштву.

Задатак наставе грађанског васпитања јесте стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе грађанског васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе грађанског васпитања буду у пуној мери реализовани.

Ученици треба да:

– разумеју значења кључних појмова који се односе на грађанина, државу и власт

– схвате историјски развој грађанских права и слобода

– се упознају са карактеристикама одговорног и активног грађанина

– разумеју место и улогу детета као грађанина у друштву

– разумеју однос између грађанских права појединца и општег добра

– разумеју волонтерски покрет и значај волонтерских акција

– буду подстицани да се ангажују уразличитим иницијативама – разумеју значај иницијативе за постизање промена у друштвеној заједници

– се упознају са институцијом Ђачког парламента.

УВОД (2)

ГРАЂАНИН (19)

ДРЖАВА И ВЛАСТ (7)

ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ И ИНИЦИЈАТИВА (5)

ЗАВРШНИ ДЕО (3)

Програм грађанског васпитања за седми разред највише је у корелацији са програмом наставног предмета историја и зато је целисходна сарадња наставника ова два предмета.

Предвиђене теме програма се могу ефикасније реализовати уз коришћење разноврсног материјала, на чијој припреми могу радити и наставници и ученици. Ти материјали треба да буду из различитих извора (књиге, штампа, телевизија, интернет…), актуелни, подстицајни за дискусију и критичко читање.

Простор у којем се изводи настава, учионица опште намене, треба да пружа могућност за седење у кругу и рад у одвојеним мањим групама (од 4 до 6 ученика). Пожељно је да се за наставу овог предмета користи посебна просторија и/или да се материјали и продукти рада ученика чувају на једном месту.

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА РУСКИ ЈЕЗИК-ТРЕЋА ГОДИНА УЧЕЊА

СЕДМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку

писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа,да

се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и

заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају комуникативним вештинама и

развију способности и методе учења страног језика.

Оперативни задаци на нивоу језичких вештина

Разумевање говора

На крају седмог разреда, ученик треба да:

– разуме изразе и упутства које наставник употребљава и прати обична и краћа обавештења;

– разуме кратке дијалоге и монолошка излагања до 12 реченица, које наставник исказује

природним темпом, други ученици или их чује преко звучног материјала, а који садрже

познату језичку грађу обрађену током петог, шестог и седмог разреда;

– разуме једноставне песме у вези са обрађеном тематиком;

– разуме и реагује на одговарајући начин на кратке усмене поруке у вези са личним искуством и интересовањима са активностима на часу.

Разумевање писаног текста

Ученик треба да:

– упозна и, када је у питању позната језичка грађа, савлада технике читања у себи;

– даље упознаје правила графије и ортографије;

– разуме смисао краћих писаних порука и илустрованих текстова о познатим темама (огласи, плакати са већим бројем учесталих израза и интернационализама око 100 речи);

– издваја основне информације из краћег прилагођеног текста у вези са неком особом или догађајем (ко, шта, где, када…);

– наслути садржај неког информативног текста ако је праћен визуелним додатком.

Усмено изражавање

Ученик треба да:

– разговетно изговара гласове, посебно оне које наш језик не познаје, акцентује речи, поштује ритам и интонацију при спонтаном говору и читању;

– ступи у дијалог и у оквиру десет реплика, постављањем и одговарањем на питања, води разговор у оквирима комуникативних функција и лексике обрађених током петог, шестог и седмог разреда;

– монолошки, без претходне припреме, али уз наставников подстицај, у десетак реченица представи себе или другога, саопшти садржај дијалога или наративног текста, или опише слику, лице, предмет, животињу и ситуацију.

Интеракција

Ученик треба да:

– реагује вербално или невербално на упутства и постављена питања у вези са конкретном ситуацијом;

– поставља једноставна питања и одговара на њих;

– изражава допадање или недопадање; нуди и прихвата понуду, позив или извињење;

– учествује у комуникацији на часу (у пару, у групи, итд.);

– тражи разјашњења када нешто не разуме;

– остварује једноставну интеракцију уз стално понављање и поновно формулисање исказа и врши корекције.

Писмено изражавање

Ученик треба да:

– даље упознаје правила графије, ортографије и интерпункције;

– пише реченице и краће текстове на основу датог модела, слике или другог визуелног подстицаја (биографије, краће описе догађаја из свакодневног живота);

– пише пригодне честитке, поруке и електронска писма користећи модел;

– одговори на једноставна питања (ко, шта, где) која се односе на обрађене теме, ситуације у разреду или њега лично;

– прави спискове с различитим наменама (куповина, прославе рођендана, обавезе у току дана…).

Знања о језику

– препознаје шта је ново научио;

– схвата значај познавања језика;

– увиђа могућности позитивног трансфера знања и стратегија стечених учењем

– првог страног језика;

– користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације (нпр. форме учтивости);

– разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима.

Именице

Члан

Негација

Заменице

Придеви

Предлози

Прилози

Глаголи

Бројеви

Реченица

Ученици треба да разумеју и користе:

1. Изговор и бележење акцентованих и редукованих самогласника о и а (рецептивно).

Изговор и бележење сугласничких група – асимилација сугласника по звучности (рецептивно). Појам фонетске речи (рецептивно).

Основни типови интонационих конструкција у оквиру сложене реченице (рецептивно).

2. Слагање субјекта (именица, заменица) и именског предиката: Я уверена (уверен) в

том, что… Я согласна (согласен). Это новое пальто.

3. Основни појмови о значењу и употреби глаголског вида и система глаголских времена: Анна(Вова) читает… вчера читала Вера (вчера читал Дима)… завтра будет

читать Мила (Толя)…я прочитала (я прочитал)… я прочитаю…ты прочитаешь

(рецептивно).

4. Употреба садашњег и прошлог времена глагола бежать, бегать, плыть, плавать, лететь, летать.

5. Исказивање заповести: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте!

Смотри не опоздай! По газонам не ходить!

6. Исказивање негације: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет.

Никого(ничего) не вижу. Ни о ком(чем) не думаю (рецептивно).

7. Исказивање начина вршења радње: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок.

8. Исказивање временских односа: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году (рецептивно).

9. Исказивање места и правца: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по городу (улице).

10. Употреба глагола кретања идти, ходить у пренесеним значењима: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет! (рецептивно)

У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од

стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици

информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.

Комуникативна настава језик сматра средством комуникације. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују

следећи ставови:

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери;

– говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујући њене културолошке, васпитне и социјализирајуће елементе;

– битно је значење језичке поруке;

– наставник и даље ученицима скреће пажњу и упућује их на значај граматичке прецизности исказа;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато

узор није изворни говорник;

– са циљем да унапреди квалитет и количину језичког материјала, настава се заснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или

индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и аудио материјал) као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом,

поступком и циљем;

– наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобног односа.

– Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће:

– усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање у друштвеном

чину;

– поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и прилагођене

листе задатака и активности;

– наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја;

– ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном

чину;

– уџбеници постају извори активности и морају бити праћени употребом аутентичних

материјала;

– учионица постаје простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у

дан;

– рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и

подстиче ученике на студиозни и истраживачки рад;

– за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и

обрнуто;

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕИЗАБРАНИ СПОРТСЕДМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
 

Циљ обавезног изборног предмета физичко васпитање – изабрани спорт је да ученици задовоље своја интересовања, потребе, за стицањем знања, способности за бављење спортом као интегралним делом физичке културе и настојање да стечена знања примењују у животу (стварање трајне навике за бављење спортом и учешћем на такмичењима).

Општи оперативни задаци:

– развој и одржавање моторичких способности ученика

– учење и усавршавање моторичких форми изабраног спорта

– стицање теоријских знања у изабраном спорту

– познавање правила такмичења у изабраном спорту

– формирање навика за бављење изабраним спортом

– социјализација ученика кроз изабрани спорт и неговање етичких вредности према учесницима у такмичењима

– откривање даровитих и талентованих ученика за одређени спорт и њихово

подстицање за бављење спортом.

Посебни оперативни задаци:

– развој и одржавање специфичних моторичких способности (које су нарочито значајне

за успешно бављење изабраним спортом)

– учење и усавршавање основних и сложених елемената технике изабраног спорта

– пружање неопходних знања из изабраног спорта (принципи технике, начин вежбања-тренирања, стицање основних и продубљених тактичких знања, правила такмичења у спорту, итд.) и њихова примена у пракси

– учење и усавршавање основне тактике изабраног спорта и њена примене у пракси

– обавезна реализација такмичења на одељењском и разредном нивоу

– задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећењем и др.

– стварање објективних представа ученика о сопственим могућностима за учешће у изабраном спорту

– подстицање стваралаштва ученика у спорту (у домену технике, тактике и такмичења).

Развијање моторичких способности

Обучавање и усавршавање технике

Индивидуална и колективна тактика изабраног спорта

Теоријско образовање

Правила изабраног спорта

Одељенска имеђуодељенска такмичења

Предлог спортова:

-атлетика

-спортска гимнастика

-ритмичка гимнастика

-рукомет

-кошарка

-одбојка

-мали фудбал

-плес

Физичко васпитање – изабрани спорт остварује се са по једним часом седмично у сваком одељењу од петог до осмог разреда (обавезно)

За изабрани спорт ученици се опредељују на почетку школске године.

Наставник физичког васпитања у истом одељењу обавезно остварује 2 редовна часа физичког васпитања и један час  физичко васпитање – изабрани спорт.

У сваком разреду ученици могу да наставе изабрани спорт од прошле школске године или да изаберу другу спортску грану.

Изабрана спортска грана обрађује се током целе школске године.

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО  – СЕДМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе информатике и рачунарства јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и информатичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих

Стандарда образовних постигнућа,да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и

непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да се ученици оспособе за коришћење рачунара и стекну вештине у примени рачунара у свакодневном животу.

Задаци наставе информатике и рачунарства су:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе информатике и рачунарства сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе информатике и рачунарства буду у пуној мери реализовани

– упознавање основних појмова из информатике и рачунарства;

– развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;

– подстицање креативног рада са рачунаром;

– оспособљавање за рад на рачунару.

Оперативни задаци

Ученици треба да се:

– оспособе за примену рачунара у области информација и комуникација;

– упознају са опасностима на Интернету и начинима заштите од њих;

– упознају са основама програма за снимање и обраду звука;

– упознају са основама програма за снимање и обраду видео записа;

– оспособе за израду мултимедијалних презентација;

– оспособе за писање једноставних програма;

– упознају са основама програма за цртање и графички дизајн;

– упознају са образовним софтвером.

ИНТЕРНЕТ (6) Програмске садржаје треба остваривати првенствено кроз вежбе и практичан рад на рачунару. У циљу што бољег усвајања знања препорука је да ученици имају по један час вежби сваке недеље или да се реализује двочас сваке друге недеље.

С обзиром да ученици не морају похађати предмет у сва четири разреда, неки садржаји се морају тематски понављати и провлачити кроз више разреда да би се предвиђене теме што боље савладале. Ту се пре свега мисли на теме које се тичу Интернета, а затим на креирање и обраду мултимедијалних садржаја, као и на њихово уклапање у функционалну целину кроз пројектне задатке.

ОБРАДА ЗВУКА (4)
ОБРАДА ВИДЕО ЗАПИСА (6)
ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈА (10)
ИЗБОРНИ МОДУЛ (10)

 

ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ – ОСМИ РАЗРЕД

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК – ОСМИ РАЗРЕД

 

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе српског језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке

у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и

оспособе се да тумаче књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка

остварења из српске и светске баштине и савремене уметности.

Оперативни задаци:

– даље овладавање знањима из граматике, стилистике, лексикологије, историје књижевног језика, дијалектологије;

– развијање позитивног односа према дијалектима (свом и другима), као и

потребе да се усваја, негује и развија књижевни језик;

– даље усвајање ортоепске, ортографске, граматичке, лексичке и стилске норме српског језика;

– развијање критичког односа према језику и садржини текстова из свакодневног живота; развијање осетљивости на манипулацију језиком (нарочито у виду бирократског језика и језика реклама);

– формирање критеријума за самосталан избор, анализу и процену уметничких дела приступачних овом узрасту;

– ситематизација знања о књижевнотеоријским појмовима;

– овладавање расправом као обликом усменог и писаног изражавања;

– обнављање и систематизовање знања из свих подручја.

ЈЕЗИК

Граматика

Ортоепија

Правопис

КЊИЖЕВНОСТ

 

ЛЕКТИРА

Лирика

Eпика

Драма

Допунски избор

Научнопопуларни и информативни текстови

Тумачење текста

Књижевнотеоријски појмови

 

Лирика

Епика

Драма

Функционални појмови

Читање

 

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

 

Основни облици усменог и писменог изражавања

Усмена и писмена вежбања

Обрада нових наставних (програмских) јединица подразумева примену следећих методичких радњи:

– Коришћење погодног полазног текста (језичког предлошка) на коме се увиђа и објашњава одговарајућа језичка појава. Најчешће се користе краћи

уметнички, научнопопуларни и публицистички текстови, а и примери из писмених радова ученика.

– Коришћење исказа (примера из пригодних, текућих или запамћених) говорних ситуација.

– Подстицање ученика да полазни текст доживе и схвате у целини и

појединостима.

– Утврђивање и обнављање знања о познатим језичким појавама и појмовима који непосредно доприносе бољем и лакшем схватању новог градива.

– Упућивање ученика да у тексту, односно у записаним исказима из говорне праксе, уочавају примере језичке појаве која је предмет сазнавања.

– Најављивање и бележење нове наставне јединице и подстицање ученика да запажену језичку појаву истраживачки сагледају.

– Сазнавање битних својстава језичке појаве (облика, значења, функције, промене, изражајних могућности…).

– Сагледавање језичких чињеница (примера) са разних становишта, њихово упоређивање, описивање и класификовање.

– Илустровање и графичко представљање језичких појмова и њихових односа.

– Дефинисање језичког појма; истицање својства језичке појаве и уочених законитости и правилности.

– Препознавање, објашњавање и примена сазнатог градива у новим

околностима и у примерима које наводе сами ученици (непосредна

дедукција и прво вежбање).

– Утврђивање, обнављање и примена стеченог знања и умења (даља вежбања, у школи и код куће).

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИКОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну

базичну jeзичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда

образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са

другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје,

као и да овладају комуникативним вештинама и развију способности и методе

учења страног језика.

Оперативни задаци

Разумевање говора

Ученик треба да:

– глобално, детаљно и селективно (у зависности од захтева комуникативне

ситуације) разуме различите усмене текстове (дијалоге, монологе, песме и друго) о темама предвиђеним наставним програмом у трајању од 3 до 5 минута (у

зависности од степена познавања теме и контекста), које чује уживо или са аудио

визуелних записа.

а) Разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са активностима на часу (говор наставника и другова, аудио и визуелни материјали у настави);

б) Разуме рекламе, радио и ТВ емисије блиске интересовањима ученика или

значајне за младе, као и о темама образовног карактера из популарне науке;

в) Разуме усмене текстове које исказују говорници различитих стандардних

варијетета о темама из свакодневног живота ближег и даљег учениковог окружења, а које се односе на узрасно специфична интересовања.

Разумевање писаног текста

Ученик треба да:

– разуме глобално, детаљно и селективно (у зависности од захтева

комуникативне ситуације и личних потреба) различите писане текстове (писма, новинске чланке, јасна илустрована упутства, огласе, прилагођене књижевне текстове, текстове у вези са градивом других наставних предмета и слично) о

темама из свакодневног живота и популарне науке, ближег и даљег учениковог окружења, а које се односе на узрасно специфична интересовања и чија дужина зависи од чињенице у коликој мери ученик познаје дату тему и контекст.

Увиђајући намеру аутора текста и контекста у којем је текст настао

(емоционални и друго), ученик чита:

а) да би се информисао;

б) да би пратио упутства;

в) ради задовољства.

Усмено изражавање

Ученик треба да:

– прилагођавајући свој говор комуникативној ситуацији, у временском

трајању од два до три минута, на структурисани начин:

а) говори о себи и свом окружењу, о догађајима и активностима у школи и

изван ње;

б) изрази своје утиске, осећања и аргументовано мишљење и ставове у вези са темама које су програмом предвиђене.

Интеракција

Ученик треба да:

– поштујући социокултурне норме комуникације, са саговорницима размењује

информације, мишљења и ставове о темама из свакодневног живота, блиске

његовом интересовању или из популарне науке и културе,

– започиње и води разговор о познатим темама., одржава његов континуитет

и завршава га.

Пимено изражавање

Ученик треба да пише :

– сруктурисане и кохерентне текстове дужине од 140 до 160 речи у којима,

користећи познату лексику и морфо-синтаксичке стуктуре, описује догађаје и лична искуства,

– поруке и писма (у електронској и традиционалној форми) различитог

садржаја (захваљивање, позивање, извињење, тражење и давање

информација) .

Медијација

У ситуацији када посредује између особа (вршњака и одраслих) које не могу

да се споразумеју, ученик треба да:

– усмено преноси суштину поруке са матерњег на циљни језик и са циљног на

матерњи,

– писмено преноси поруке и објашњења,

– препричава садржај писаног или усменог текста.

Доживљај и разумевање књижевног текста

Ученик може да:

– изрази утиске и осећања о кратком прилагођеном књижевном тексту и

тексту из области књижевности за младе (песма, скраћена верзија приче,

музичка песма), користећи вербална и невербална средства изражавања

(цртежи, моделирање, глума),

– препознаје у тексту елементе културе земаља чији језик учи,

– увиђа сличности и разлике са матичном и осталим културама.

Знања о језику и стратегије учења

Ученик треба да:

– препознаје и користи граматичке садржаје предвиђене наставним

програмом,

– поштује основна правила смисленог повезивања реченица у шире целине,

– користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације

(нпр. форме учтивости),

– разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким

активностима,

– уочава сличности и разлике између матерњег и страног језика и страних

језика које учи,

– разуме значај употребе интернационализама,

– примењује компензационе стратегије и то тако што:

1. усмерава пажњу, пре свега, на оно што разуме;

2. покушава да одгонетне значење на основу контекста и проверава

питајући неког ко добро зна (друга, наставника итд),

3. обраћа пажњу на речи / изразе који се више пута понављају, као и на

наслове и поднаслове у писаним текстовима,

4. обраћа пажњу на невербалне елементе (гестови, мимика итд. у усменим

текстовима; илустрације и други визуелни елементи у писаним

текстовима),

5. размишљајући утврђује сличности и доводи у везу стране речи које не

разуме са речима у српском језику,

6. тражи значење у речнику

7. покушава да употреби познату реч приближног значења уместо

непознате (нпр. аутомобил уместо возило)

8. покушава да замени или допуни исказ или део исказа адекватним гестом

/ мимиком,

9. уз помоћ наставника континуирано ради на усвајању и примени општих

стратегија учења (генерализација, индукција, дедукција, инференција и

позитивни трансфер).

Ученици треба да разумеју и користе:

1. Именице – рецептивно и продуктивно

a) Сложенице: downtown, waterfall, network, masterpiece, footprint, firework

б) Колокације: city centre, global worming, heart attack, climate change, brand name

в) Суфиксе за грађење именица од глагола и придева (-ion, -ity, -ation, -ment, -ence, -y, -ness, -er, -or)

2. Придеви – рецептивно и продуктивно

а) Сложени придеви (breathtaking, hard-working, top-quality, well-off, part-time,

freshwater)

б) Суфикси за грађење придева од именица и глагола (-ive, -ful,-less, -ing, -ed, -ent, –ous, ious, -al,-ive )

в) Негативни префикси ( un-, in-, il-)

3. Предлози – рецептивно и продуктивно:

а) После придева: afraid of, keen on, allergic to

б) После глагола: apologize for, pay for, agree with, argue with, complain about, use as,

arrive at, belong to, agree on, believe in, consist of, suffer from

в) У изразима: by chance, for ages, for a moment, in trouble, off the coast, on the radio, face to face, on the move

4. Глаголи:

а) The Past Perfect Tense

б) Индиректни говор: искази и питања

в) Пасив

– The Present Simple, the Past Simple Tense, the Present Perfect Tense, the Future Tense- продуктивно и рецептивно

– Пасив уз модалне глаголе, пасив уз глагол get (get interviewed) само рецептивно

г) The Future Continuous Tense – рецептивно

д) Модални глаголи

– Модалност у прошлости (had to, was able to, should have done)

– Спекулисање о садашњим догађајима (рецептивно и продуктивно)

He may be … He might be … He can’t be …

– Спекулисање о прошлим догађајима (рецептивно) He may have been …

е) Први и други кондиционал (обнављање), трећи кондиционал (рецептивно)

з) Препозиционални и фразални глаголи: get down to, get on with, fall in love with,

keep in touch with, hang around

5. Прилози и прилошке одредбе (и рецептивно и продуктивно)

а) интензификатори: extremely, quite, rather

6. Бројеви

Велики бројеви (million, billion), читање децимала (one point seven) и

разломака (a half, a third), давање бројчаних процена (nearly 80%, over a half) и

поређења (twice, three times as many /as much)

7. Везници

a) since, for, after, before, so… that, such a … that, because, because of, as, although,

despite, in case, in order that

б) as well as, apart from, instead of

8. Реченичне конструкције:

– I’d rather, I’d rather not

– To have /get something done

– Look like, be like

– After /before + -ing

– Having done …

– Didn’t you … Haven’t you …

9. Идиоматски изрази

– safe and sound, spitting image

– be a light sleeper, heavy music, heavy rain

Циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери; говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујући њене културолошке и васпитне елементе као и елементе који воде што бољој социјализацији ученика;

– битно је значење језичке поруке;

– наставник и даље ученицима скреће пажњу и упућује их на значај

граматичке прецизности исказа;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима

тачности и зато узор није изворни говорник;

– у циљу унапређивања квалитета и квантитета језичког материјала, настава страног језика заснива се и на социјалној интеракцији; рад у учионици и изван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и аудио материјал), као и решавањем мање иливише сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно

одређеним контекстом, поступком и циљем;

– наставник упућује ученике у законитости усменог и писменог кода и њиховог међусобног односа.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ЛИКОВНУ КУЛТУРУ – ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе ликовне културе јесте да се осигура да сви ученици стекну

базичну jeзичку и уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје

мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и

заинтересованост за предметне садржаје, као и да подстиче и развија ученичко

стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем

друштва и карактером овог наставног предмета.

Задаци:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе ликовне културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе предмета ликовна култура буду у пуној мери реализовани

– развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елеменатa;

– стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите технике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства;

– развијање спосoбности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација као основе за увођење у визуелно мишљење;

– развијање смисла за естетске ликовне и визуелне вредности, које се стичу у

настави, а примењују у раду и животу;

– развијање моторичких способности ученика и навике за лепо писање;

– подстицање интересовања стварање и неговање потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби, као и за чување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде;

– стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју

природне законитости и друштвене појаве;

– омогућавање разумевања и позитивног емоционалног става према вредностима израженим и у делима различитих подручја визуелних уметности;

– развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне,

модерне и савремене уметности.

Оперативни задаци

Ученици треба да се:

– оспособе да опажају и представљају: слободне композиције, визуелне

метафорике, контраста, јединства и доминанте у простору, фантастике;

– формирају навике за виши ниво културе рада, квалитет производа, културу

живота и слободног времена;

– ликовно-визуелно описмене, развију креативне способности, припремају за

ефикасно и савремено укључивање у рад односно за различита занимања.

Структура:

1. Садржаји програма

2. Креативност

3. Медијуми

СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊЕ (3+2)

Акционо сликање (1)

Ритмичко-хармонијска композиција чистог односа боје и форме (1)

Систем низања скупова тачака, линија, боја, облика волумена према

одређеној схеми (1)

Слободно компоновање – вежбaње(2)

ВИЗУЕЛНА МЕТАФОРИКА И СПОРАЗУМЕВАЊЕ (5+2)

Амблем, симбол, знак, персонификација, алегорије, хералдика, боја,

облик као симбол, пиктoграми…(5)

Визуелна метафорика – вежбање(2)

КОНТРАСТ, ЈЕДИНСТВО И ДОМИНАНТА У ПРОСТОРУ (10+6)

Контраст као средство ликовног израза (1)

Јединство као основна вредност композиције (1)

Статично и динамично јединство (1)

Јединство и равнотежа (1)

Јединство израза (2)

Сродност ликовних вредности (2)

Доминанта као услов за повезивање разнородних елемената (2)

Контраст, јединство и доминанта у простору – вежбање (6)

СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊЕ И ФАНТАСТИКА (4+2)

Реални облици у нереалним односима (4)

Слободно компоновање и фантастика (2)

Програмски садржаји за осми разред су организовани у четири тематске

целине и за сваку од њих је препоручен број часова који се сматра оптималним за

реализацију. Наравно, сваки наставник у складу са конкретном ситуацијом

(предзнањем и интересовањи-ма ученика, итд.) при изради оперативних планова може направити извесне измене у броју часова, водећи рачуна да се не наруши целина наставног програма и да свака тема добије адекватан простор.

У реализацији садржаја треба имати у виду да је за његову обраду предиђено (оквирно) 60% часова, док је за вежбање предвиђено 40%. Под обрадом

се подразумева непосредна прва реализација тематске јединице. Под вежбањем се

подразумева продубљивање исте тематске јединице у другом медијуму (други,

нови материјали и технике, утврђивање, понављање, систематизација). На часовима вежбања, такође, треба вршити естетску анализу уметничких радова, естетско процењивања ученичких радова, вредновање и оцењивање. Неопходно је тежити

откривању суштине ликовних појава путем селекције и апстраховања. Наставник

наводи ученика да врши селекцију (одваја битно од небитног) како би размишљао у правцу квалитетног решавања ликовног задатка. Одвајање битног од небитног

вишеструко је целисходно и из разлога рационалног коришћења времена школског

часа. У програму ликовне културе за осми разред наставнику се нуде могућа

решења којима се препоручује опажање и уочавање непоновљивости природе, као

и природног и вештачког човековог окружења. Могућности учења по моделу из природе и путем уметничке рецепције је само једна од метода којима нас природа

и уметничка дела уводе у облике откривања.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ – ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе музичке културе јесте да се осигура да сви ученици

– упознају музичке културе путем обраде тема повезаних са музиком различитих епоха;

– развију музикалност и креативност;

– негују смисао за заједничко и индивидуално музицирање у свим облицима васпитно-образовног рада са ученицима.

Задаци наставе музичке културе су следећи:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе музичке културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе музичке културе буду у пуној мери реализовани

– стицање знања о музици различитих епоха

– стицање знања о музици различитих епоха;

– развијање способности извођења музике (певање/свирање);

– развијање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музике;

– подстицање креативности у свим музичким активностима (извођење, слушање,

истраживање и стварање музике);

– даље упознавање изражајних средстава музичке уметности;

– оформити и неговати рад школског ансамбла.

Ученик уме да:

– препозна основне елементе музичке писмености – опише основне карактеристике:

– музичких инструмената;

– историјско-стилских периода;

– музичких жанрова;

– народног стваралаштва.

Ученик уме да анализира повезаност:

– музичких елемената и карактеристика музичких инструмената са музичком;

– изражајности (нпр. брз темпо са живахним карактером);

– структуре и драматургије одређеног музичког жанра

 

Упознавање музике различитих епоха и извођење музике

Примењивати стечена знања о музици различитих епоха кроз музичке примере.

Основе музичке писмености

Стечена знања из музичке културе проширивати и примењивати на примерима

за певање и свирање.

Стварање музике

– Подстицање музичке креативности кроз импровизацију на доступним

инструментима.

– Стварање дечјих композиција.

У програму наставе музичке културе за осми разред истакнуто место има

стицање знања о музици, које се остварује праћењем њеног развоја у различитим епохама. Циљ наставе заснован је на обради тема значајних за разумевање улоге музике у друштву, упознавање музичких изражајних средстава, жанрова и облика,

као и истакнутих стваралаца и извођача. Ови циљеви се остварују слушањем

музичких дела и активним музицирањем (певање и свирање). Основе музичке

писмености и музичко-теоријски појмови у оваквом приступу планирани су у

функцији бољег разумевања музике и музичког дела.

Основни принцип у остваривању циљева и задатака наставе музичког

васпитања јесте активно учешће ученика на часу. У том процесу неопходно је на

једном часу обухватити различита подручја из програма предвиђеног за тај разред и комбиновати различите методе и облике рада у настави. Час посвећен само једном подручју и извођен само једном методом (применом само једне методе) није дидактички и методички осмишљен, делује демотивационо и монотоно – незанимљив је за ученике.

Реализација наставе музичке културе:

– стицањем знања о музици;

– певањем, свирањем и стицањем музичке писмености;

– слушањем музике;

– неговањем дечјег музичког стваралаштва.

Групним и појединачним певањем или свирањем развија се интересовање

ученика за активно учествовање у музичком животу своје средине.

 

 

 

 

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ИСТОРИЈУ – ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих

Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у

новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за

предметне садржаје, као и развијање историјске свести и хуманистичко образовањe ученика. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и

времена, историјских догађаја, појава и процеса, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.

Задаци наставе историје су:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје буду у пуној мери реализовани

– да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих

личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју

(политичку, економску, друштвену, културну…).

Оперативни задаци

Ученици треба да:

– стекну основна знања о најважнијим одликама историјског периода од

друге половине XIX до краја XX века

– стекну основна знања о најважнијим одликама историјског периода од

друге половине XIX до краја XX века на српском и југословенском простору

– стекну основна знања о историји европских и ваневропских држава у

периоду од друге половине XIX до краја XX века

– разумеју најзначајније политичке идеје историјског периода од друге

половине XIX до краја XX века

– стекну основна знања о знаменитим личностима периода од друге

половине XIX до краја XX века у општој и националној историји

– се упознају са културним и научнотехнолошким достигнућима на српском,

југословенском, европском и ваневропском простору у периоду од друге половине

XIX до краја XX века

– разумеју да национална историја представља саставни део опште историје

– развијају истраживачки дух и критички однос према прошлости и

оспособе се да препознају различита тумачења истих историјских догађаја

– разумеју узроке и последице најважнијих историјских појава у периоду од

друге половине XIX до краја XX века

– овладају вештином коришћења историјских карата за период од друге

половине XIX до краја XX века

– науче да повезују различите историјске садржаје (личности, догађаје,

појаве и процесе) са одговарајућом временском одредницом и историјским

периодом

– поседују свест о повезаности појава из прошлости са појавама из

садашњости.

СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

– Промене у привреди, друштву и култури у другој половини XIX и почетком XX века

– Међународни односи у другој половини XIX и почетком XX века

– Велике силе и балканске земље

СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У ХАБЗБУРШКОМ И ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

– Србија од 1878. до 1903. године – Србија од 1903. до 1914. године – Црна Гора од 1878. до 1914. год. – Срби у Хабзбуршкој монархији – — Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу

– Срби у Османском царству

– Балкански ратови

САВРЕМЕНО ДОБА

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И РЕВОЛУЦИЈЕ У РУСИЈИ И ЕВРОПИ

– Свет у Великом рату

– Човек у рату – лично и колективно искуство

– Револуције у Русији и Европи

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

– Србија и Црна Гора у Великом рату

– Искорак ка Југославији

СВЕТ ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

– Прилике у свету после Великог рата

– Економске, културне и друштвене прилике

– Свет између демократије и тоталитаризма

– Свет на путу ка новом рату

ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА

– Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1929. године

– Југославија од 1929. до 1941.

– Југословенски културни простор

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ – ТОТАЛНИ РАТ

– Доминација сила осовине и преломне године 1939–1941–1943.

– Победа антифашистичке коалиције

– Последице рата

ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

– Априлски рат и последице пораза

– Отпор, устанак и грађански рат

– Југословенско ратиште и завршна фаза рата 1943–1945.

– Биланс рата и допринос Југославије победи антифашистичке коалиције

СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

– Послератни свет и његове супротности

– Европске интеграције – од идеје до реализације

ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

– Нова власт

– Друштвени, економски, политички и културни развој – главни процеси и

проблеми

– Друштвена криза и пораз Југославије

У раду са ученицима неопходно је имати у виду интегративну функцију историје, која у образовном систему, где су знања подељена по наставним

предметима, помаже ученицима да постигну целовито схватање о повезаности и условљености биолошких, географских, економских и културних услова живота човека кроз простор и време. Такође, пожељно је избегавати фрагментарно и

изоловано знање историјских чињеница јер оно има најкраће трајање у памћењу и

најслабији трансфер у стицању других знања и вештина. У настави треба што више

користити задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ГЕОГРАФИЈУ – ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе географије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку

и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда

образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и

непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са

другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје,

као и да ученицима пружи знања и објашњења о савременим географским

појавама, објектима и процесима на територији Републике Србије. Ослањајући се

на претходно стечена знања и умења ученика, настава географије ће им омогућити

разумевање основних физичко-географских одлика наше земље и упознавање

сложених друштвено-економских процеса и промена, како у нашој држави, тако и

на Балканском полуострву, Европи и свету као целини.

Задаци наставе географије су стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе географије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе географије буду у пуној мери реализовани.

Њихово остваривање допринеће оспособљавању и развијању знања, вештина, ставова и вредности који су неопходни за развој хумане, хармоничне и интеркултурно усмерене личности, способне да се сналази у сложеним условима друштва у трансформацији и да допринесе развоју своје заједнице као одговоран грађанин.

 Оперативни задаци

Ученици треба да:

– одређују, повезују и схватају значај географског положаја своје земље на Балкану, у Европи и у свету;

– стекну основна знања о природно-географским и друштвено-економским одликама Србије, њеним природним лепотама и културном наслеђу;

– примењују стечена знања у свакодневном животу, како би са разумевањем могли да прате друштвено-географске појаве, процесе и односе на простору наше земље, на Балкану, у Европи и у свету;

– познају својства географских објеката, појава и процеса у крају у коме живе и повезују појаве и процесе на регионалном и националном нивоу;

– развијају способности повезивања знања из географије са знањима из сродних наставних предмета;

– схватају потребу личног учешћа у заштити, обнови и унапређивању квалитета животне средине и значај очувања природе и природних ресурса;

– поседују осећања социјалне припадности и привржености сопственој нацији и култури, те активно доприносе очувању и неговању националног и културног идентитета;

– развијају међусобно уважавање, као и сарадњу и солидарност између припадника различитих социјалних, етничких и културних група и доприносе друштвеној кохезији;

– подржавају процесе међународне интеграције наше земље;

– користе различите изворе информација и уочавају њихову важност у географским сазнањима;

– буду оспособљени да на терену осматрају, мере, анализирају, интервјуишу, скицирају и прикупљају податке и развијају способност исказивања географског знања речима, сликом, квантитативно, табеларно, графички и схематски;

– овладају техникама тимског/ групог рада и групног одлучивања;

– буду оспособљени за континуирано образовање и самообразовање.

I УВОД У ПРОГРАМСКЕ САДРЖАЈЕ (1)

II ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ (2)

III ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

– ПАНОНСКИ БАСЕН

– ПЛАНИНСКИ РЕЉЕФ СРБИЈЕ

– СРПСКО-МАКЕДОНСКА МАСА

– ДИНАРИДИ

– КАРПАТО-БАЛКАНИДИ

– КЛИМА СРБИЈЕ

– ВОДЕ СРБИЈЕ

– ЗЕМЉИШТЕ И БИЉНИ И

ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

– ЗАШТИТА ПРИРОДЕ

IV СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ (9)

V ПРИВРЕДА СРБИЈЕ (13)

VI ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА (6)

VII СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ (6)

VIII СРБИЈА У САВРЕМЕНИМ ИНТЕГРАЦИЈСКИМ ПРОЦЕСИМА (3)

ГОДИШЊА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА НАСТАВНОГ ГРАДИВА (2)

У осмом разреду основне школе програмску структуру чини осам

наставних тема, распоређених тако да свака претходна наставна тема представља

основу за разумевање наредне, а све оне заједно чине јединствену целину. То, практично, значи да би у процесу наставе свим деловима програма требало

посветити одређену пажњу уважавајући све програмске захтеве.

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ФИЗИКУ ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе физике јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и

дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да упознају природне појаве и основне законе природе, да стекну основну научну писменост, да се оспособе за уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким

појавама кроз страживање, да оформе основу научног метода и да се усмере према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.

Задаци наставе физике су:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе физике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе физике буду у пуној мери реализовани

– развијање функционалне писмености,

– упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици,

– разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона

– развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама путем

истраживања,

– подстицање радозналости, способности рационалног расуђивања, самосталности и критичког мишљења,

– развијање вештине јасног и прецизног изражавања,

– развијање логичког и апстрактног мишљења,

– разумевање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења,

– решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја,

– развијање способности за примену знања из физике,

– уочавање и разумевање повезаности физичких појава и екологије и развијање свести о потреби заштите, обнове и унапређивања животне средине,

– развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи,

– развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој професионалној оријентацији.

Оперативни задаци

Ученик треба да:

– разликује физичке величине које су одређене само бројном вредношћу (време, маса, температура, рад, енергија, количина наелектрисања, електрични напон и струја) од оних које су дефинисане интензитетом, правцем и смером (брзина, убрзање, сила, јачина електричног и магнетног поља … ),

– уме да слаже и разлаже силу, јачину електричног поља…

– разликује различите врсте кретања (транслаторно, осцилаторно, таласно) и да

зна њихове карактеристике,

– зна основне карактеристике звука и светлости,

– зна да је брзина светлости у вакууму највећа постојећа брзина у природи,

– разуме да је рад силе једнак промени енергије и на нивоу примене користи трансформацију енергије у рад и обрнуто,

– примењује законе одржања (масе, енергије, количинe наелектрисања),

– зна услове за настанак струје и Омов закон,

– прави разлику између температуре и топлоте,

– уме да рукује мерним инструментима,

– користи јединице Међународног система (SI) за одговарајуће физичке величине.

ОСЦИЛАТОРНО И ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ (4+3+1)

СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕ (7+6+2)

ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ (5+5+0)

ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА (8+8+3)

МАГНЕТНО ПОЉЕ (4+2+0)

ЕЛЕМЕНТИ АТОМСКЕ И НУКЛЕАРНЕ ФИЗИКЕ (5+3+0)

ФИЗИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ (2+0)

Програмски садржаји доследно су приказани у форми која задовољава основне методичке захтеве наставе физике: поступност приликом упознавања нових

појмова и формулисању закона, очигледност приликом излагања наставних садржаја, индуктивни приступ код увођења основних појмова и закона физике, повезаност наставних садржаја (хоризонтална и вертикална).

Стога, приликом остваривања овог програма било би пожељно да се свака тематска целина обрађује оним редоследом који је назначен у програму. Тиме се омогућује да ученик поступно и лакше усваја нове појмове и спонтано развија способност за логичко мишљење.

Програм предвиђа да се унутар сваке веће тематске целине, после поступног

и аналитичног излагања појединачних наставних садржаја, кроз систематизацију и

обнављање изложеног градива, изврши синтеза битних чињеница и закључака, и да се кроз њихово обнављање омогући да их ученици у потпуности разумеју и

трајно усвоје. Поред тога, програм предвиђа да свака тематска целина, почиње

обнављањем дела градива из претходног разреда које се односи на…. Тиме се

постиже и вертикално повезивање наставних садржаја. Веома је важно да се кроз рад у разреду испоштује овај захтев Програма, јер се тиме наглашава чињеница да

су у физици све области међусобно повезане и омогућује ученику да сагледа физику као кохерентну научну дисциплину у којој се почетак проучавања нове

појаве наслања на резултате проучавања неких претходних.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА МАТЕМАТИКУ ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе математике у основној школи јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и математичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, као и да:

– оспособи ученике да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама;

– оспособи ученике да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са

другима;

– развије мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје;

– осигура да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за

схватање појава и законитости у природи и друштву;

– оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе;

– представља основу за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање;

– доприноси развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.

Оперативни задаци

Ученике треба оспособити да:

– умеју да решавају линеарне једначине (неједначине) и системе линеарних једначина с једном и две непознате на основу еквивалентних трансформација, као и да решења тумаче графички;

– одговарајуће текстуалне задатке изразе математичким језиком и реше их користећи једначине;

– уоче функционалне зависности и да их приказују на различите начине, тј. да схвате појам функције и њеног графика;

– овладају појмом функције познавањем /усвајањем линеарне функције и њених

својстава, тако да могу да цртају и читају разне графике линеарне функције;

– умеју да тумаче податке представљене различитим дијаграмима и табелама;

– умеју да састављају табеле и цртају одговарајуће графиконе-дијаграме разних

стања, појава и процеса; умеју да израчунају медијану и да је користе;

– схвате међусобне односе тачака, правих и равни у простору;

– науче најбитније чињенице о пројекцијама на раван;

– науче елементе и својства геометријских тела (призма, пирамида, ваљак, купа и лопта); умеју да цртају мреже и да израчунавају површину и запремину тела;

– примењују знања о геометријским телима у пракси, повезујући садржаје математике и других области;

– примењују елементе дедуктивног закључивања.

СЛИЧНОСТ ТРОУГЛОВА

ТАЧКА, ПРАВА И РАВАН

ЛИНЕАРНЕ ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ С ЈЕДНОМ НЕПОЗНАТОМ

ПРИЗМА

ПИРАМИДА

ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА

ГРАФИЧКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА

СИСТЕМИ ЛИНЕАРНИХ ЈЕДНАЧИНА С ДВЕ НЕПОЗНАТЕ

ВАЉАК

КУПА

ЛОПТА

Неопходно је да се осмишљеним планирањем наставе изврши понављање и

повезивање градива наставних садржаја из претходних разреда и „текућег“ градива,

при чему посебну пажњу треба обратити на усвојене стандарде постигнућа ученика на крају обавезног образовања. То би допринело да ученици на крају основне школе имају заокругљена и систематизована математичка знања. Такође, пожељно

је повезати наставне садржаје предмета математика са наставним садржајима других предмета у сарадњи са колегама који предају те предмете.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА БИОЛОГИЈУ ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Циљ наставе биологије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну

jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих

Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у

новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да усвајањем образовно-васпитних садржаја развијају знања, вештине и умења из области екологије и заштите животне средине, уз

примену концепта одрживог развоја.

Задаци наставе биологије су:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе биологије. сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе биологије буду у пуној мери реализовани

– упознавање еколошких појмова,

– образовање за животну средину,

– развијање потреба и могућности личног ангажовања у заштити животне средине,

– усвајање и примена принципа одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.

 

Оперативни задаци

Ученици треба да:

– упознају појам биолошке разноврсности и њен значај за опстанак и еволуцију живота на Земљи;

– науче и схвате нивое организације живог света у природи;

– упознају предмет истраживања екологије и њен значај;

– упознају компоненте животне средине;

– упознају еколошке факторе и њихов значај за живи свет;

– схвате основне односе исхране и повезаност живих бића у ланцима исхране;

– схвате узајамне односе живих бића и животне средине и динамику односа материје и енергије;

– схвате значај еколошке равнотеже за одржавање екосистема;

– упознају основне типове екосистема и животне услове у њима;

– стекну знања у вези са изворима и последицама угрожавања животне средине – екосистема;

– упознају глобалне последице загађивања животне средине;

– упознају појам и концепцију одрживог развоја;

– разумеју улогу и значај личног ангажовања у заштити животне средине;

– упознају природне ресурсе, њихову ограниченост и значај рационалног коришћења;

– изграде ставове, развијају знања и умења неопходна за заштиту животне средине и допринос одрживом развоју;

– развијају еколошку, здравствену и културу живљења.

I. УВОД

II. ЕКОЛОГИЈА И ЖИВОТНА СРЕДИНА

III. УГРОЖАВАЊЕ, ЗАШТИТА И УНАПРЕЂИВАЊЕ ЕКОСИСТЕМА –

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

IV. ГЛОБАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЗАГАЂИВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

V. ЖИВОТНА СРЕДИНА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

VI. ЖИВОТНА СРЕДИНА, ЗДРАВЉЕ И КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА

Садржаји програма наставе биологије који обухватају екологију и заштиту

животне средине логички су распоређени у шест тематских целина: Увод,

Екологија и животна средина, Угрожавање, заштита и унапређивање екосистема –

животне средине, Глобалне последице загађивања животне средине, Животна

средина и одрживи развој и Животна средина, здравље и култура живљења.

Наведени садржаји програма, поред основног теоријског приступа, поседују

и активан приступ који је усмерен практичној реализацији заштите животне

средине са бројним активностима и пројектима у учионици и у непосредном

окружењу. Овако конципиран програм даје велику креативну слободу

наставницима и ученицима да га, сходно условима, могућностима и времену

реализују.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ХЕМИЈУ ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Циљ наставе хемије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда

образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје,

Задаци наставе хемије јесу:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе хемије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе хемије буду у пуној мери реализовани;

– омогућавање ученицима да разумеју предмет изучавања хемије;

– омогућавање ученицима да сагледају значај хемије у свакодневном животу, за развој различитих технологија и развој друштва уопште;

– омогућавање ученицима да разумеју научни метод којим се у хемији долази до сазнања;

– оспособљавање ученика да користе језик хемије као науке: да знају хемијску терминологију и да разумеју квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола, формула и једначина;

– стварање наставних ситуација у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци и њиховим променама долазити на основу демонстрационих огледа или огледа које самостално изводе, и развијати при том аналитичко и критичкo мишљење;

– стварање наставних ситуација у којима ће ученици развијати експерименталне вештине, правилно и безбедно, по себе и друге, руковати лабораторијским прибором, посуђем и супстанцама;

– оспособљавање ученика за извођење једноставних истраживања;

– стварање ситуација у којима ће ученици примењивати теоријско знање и експериментално искуство за решавање теоријских и експерименталних проблема;

– стварање ситауција у којима ће ученици примењивати знање хемије за тумачење појава и промена у реалном окружењу;

– омогућавање ученицима да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни аспект хемијских промена и његову практичну примену.

НЕМЕТАЛИ, ОКСИДИ НЕМЕТАЛА И КИСЕЛИНЕ (13)

МЕТАЛИ, ОКСИДИ МЕТАЛА И ХИДРОКСИДИ (БАЗЕ) (8)

СОЛИ (5)

ЕЛЕКТРОЛИТИЧКА ДИСОЦИЈАЦИЈА КИСЕЛИНА,

ХИДРОКСИДА И

СОЛИ (3)

УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ (2)

УГЉОВОДОНИЦИ (12)

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА КИСЕОНИКОМ (9)

БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА (12)

ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (4)

Специфичност учења хемије огледа се у потреби да се хемијски појмови

разматрају на три нивоа: макро нивоу, микро нивоу и симболичком нивоу. Значајно је планирати ситуације у којима се промене, које се макроскопски опажају у

огледима тумаче на нивоу честица које изграђују супстанцу и то представља

помоћу хемијских симбола, формула и хемијских једначина.

Формирање хемијских појмова требало би да буде резултат истраживачког

приступа који обухвата: прикупљање података посматрањем или мерењем, представљање података на структуриран начин (табеларно), уочавање правилности

међу подацима, формулисање објашњења и извођење закључака. Формирање хемијских појмова увек започињати повезивањем са примерима из вакодневног

живота, као и са ретходним знањем и искуством ученика. Такође, због апстрактне природе хемијских појмова, неопходно је да се њихово формирање заснује на

огледима које демонстрира наставник или их ученици самостално изводе.

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку, техничку и

информатичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и

непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са  другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје,

као и да се ученици упознају са техничко-технолошки развијеним окружењем, стекну основну техничку и информатичку писменост, развију техничко мишљење,

техничку културу рада.

Оперативни задаци

Ученици треба да :

– прошире знања о основним командама оперативног система,

– прошире знања окоишћењу интернета и електронске поште,

– прошире знања о коришћењу основних програма за обраду текста, табела и слике

– обуче се за припрему презентација,

– упознају подсистеме електроенергетског система,

– стекну појам о дистрибуцији електричне енергије,

– упознају електроинсталациони материјал и елементе према стандардима наведених електроматеријала,

– упознају основне електротехничке симболе,

– науче да читају електротехничке шеме, а једноставније да користе у практичном раду,

– стекну основна практична знања и умења у састављању електричних струјних

кола,

– упознају основне делове електротермичких и електродинамичких апарата и уређаја у домаћинству,

– науче да правилно користе електричне уређаје и апарате,

– упознају основне електронске елементе,

– науче симболе и шеме у електроници,

– схвате принципе рада телекомуникационих и аудиовизуелних уређаја у

домаћинству,

– развијају конструкторске способности израдом и склапањем модела електротехничких и електронских уређаја и апарата према одговарајућим шемама.

ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (16)

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ И ИНСТАЛАЦИЈЕ (10)

ЕЛЕКТРИЧНЕ МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ (14)

ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА (12)

ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ – МОДУЛИ (16)

У осмом разреду ученик треба да:

– самостално користи готове програме у решавању једноставних проблема помоћу

рачунара;

– уме да се укључи у рачунарску мрежу;

– уме да читају једноставније шеме код којих су примењени основни електротехнички

и електронски симболи,

– зна намену техничко-технолошке документације у електротехници и електроници

– зна састав електричне кућне инсталације и све значајне елементе у њој, кварове који

се могу догодити;

– правилно користи електричне и електронске уређаје у домаћинству

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ – ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
Циљ наставе физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима, повезаним са осталим васпитно–oбразовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских

знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.

Општи оперативни задаци:

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе физичког васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе физичког васпитања буду у пуној мери реализовани

– подстицање раста, развоја ученика и утицање на правилно држање тела;

– развој и усавршавање моторичких способности;

– стицање моторичких умења која су као садржаји утврђени програмом физичког васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање;

– усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања, дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја;

– формирање морално-вољних квалитета личности;

– оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада;

– стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити природе и човекове средине.

Посебни оперативни задаци:

– развој основних моторичких способности, првенствено брзине и координације;

– стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања;

– примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру, такмичење и сл.);

– задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поистовећивањем

и сл;

– естетско изражавање покретом и кретањима и доживљавање естетских вредности;

– усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.

I. РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ

II. УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА

АТЛЕТИКА

ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА, ПЛЕС И НАРОДНЕ ИГРЕ

III. ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ

У реализацији програма полази од чињенице да се циљ наставе физичког

васпитања не може остварити без активног и свесног учешћа ученика у наставним и другим облицима рада, те се предвиђа стицање одређених теоријских знања, која омогућавају ученику да схвати законитости процеса на којима се заснива физичко вежбање. Теоријско образовање требало би да буде усклађено са нивоом

интелектуалне зрелости и знањима које су ученици стекли у другим наставним

предметима. За обраду појединих тема не предвиђају се посебни часови, већ се

користе разне могућности да се у току вежбања ученицима пружају потребне информације у вези са конкретним задатком.

ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ВЕРСКУ НАСТАВУПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и

васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног). То значи да ученици

систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској,

социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Све то остварује се како на информативно-сазнајном тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведу

у свим сегментима живота (однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом).

Задаци наставе православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:

– развије способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања човекове слободе;

– развије способност уочавања да Бог поштује човекову слободу али да не одустаје да свет доведе у вечно постојање;

– изгради свест о томе да Бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни живот зависи и од слободе човека и његове заједнице с Богом;

– развије способност спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно;

– развије способност уочавања сличности у структури старозаветне и новозаветне цркве.

 

Оперативни задаци

Ученици треба да:

– стекну свест о томе да је личност заједница слободе с другом личношћу;

– буду свесни разлике између природе и личности;

– запазе да је личност носилац постојања природе;

– уоче да у хришћанској онтологији нема сукоба и искључивости између једног и многих

-Учење о личности на основу православне триадологије.

-Разлика између природе и личности у Богу.

-Онтолошке последице православне триадологије по човека и створени свет (личност као носилац постојања природе).

– Човек као личност (личност као заједница).

– Сједињење тварне и нетварне природе у једној личности Христовој (Халкидонски,

Четврти Васељенски. сабор и његове одлуке).

– Обожење створене природе у Христовој личности (личност као носилац постојања

природе може имати више природа у себи).

– Црква као Тело Христово (литургијска пројава Цркве).

– Будуће Царство Божије као узрок Цркве (последњи догађај Царства Божијег даје

истинитост историјским догађајима).

– Светост и Царство Божије у православној иконографији.

Циљ наставе православног катихизиса у осмом разреду јесте рекапитулација целокупног градива из претходних разреда с посебним истицањем следећих елемената:

– да је метафизичко начело постојања Бог, односно да истинско биће треба тражити у Богу који је Св.Тројица;

– да је онтолошко начело на основу православног учења о Богу као Св.Тројици личност, а не природа;

– да је личност заједница слободе са другом личношћу;

– да је човек створен као личност и да је позван да постоји на начин на који постоји Св.Тројица ако жели да превазиђе ограничења своје природе, што се остварује у

Христу, односно у Литургији.

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ– ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ предмета је да ученици стекну знања, формирају ставове, развију вештине и усвоје вредности које су претпоставка за успешан, одговоран и ангажован живот у демократском друштву. Задаци :

– стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике

рада током наставе грађанског васпитања сврха, циљеви и задаци

образовања, као и циљеви наставе грађанског васпитања буду у пуној

мери реализовани;

– разумевање концепта универзалности права детета;

– стицање знања о узроцима различитог степена остварености права детета у савременом свету;

– подстицање развоја критичког односа према појавама злоупотребе права

детета;

– упознавање са неопходним условима за остваривање најбољег интереса

детета;

– упознавање са местом, улогом и значајем међународних организација

које се у свом раду баве унапређивањем положаја деце;

– упознавање са местом, улогом и значајем институција и организација

које се у свом раду баве унапређивањем положаја деце у Србији;

– упознавање са националним законодавним оквиром чији је циљ заштита интереса деце;

– разумевање места, улоге и одговорности државе, друштва, породице и детета у унапређивању положаја деце у једном друштву;

– идентификовање особина, знања и вештина код деце које су значајне за

њихову активну улогу у унапређивању положаја деце у друштву;

– разумевање улоге и значаја медија у савременом друштву;

– унапређивање вештина критичког разматрања информација добијених

преко различитих медија;

– упознавање са улогом медија у креирању слике детета у друштву.

1. УВОД

(2 часа)

2. ДЕЦА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

(18 часова)

3. МЕДИЈИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ

(11 часова)

4. ЗАВРШНИ ДЕО

(3 часа)

Кроз изборни предмет грађанско васпитање и даље се негује и развија процес сазнавања кроз активно учење, односно кроз пуну партиципацију ученика, учење од других и заједно са другима, као и учење за живот уз коришћење искуства ученика. У складу са развојним карактеристикама ученика осмог разреда све чешће се могу користити сложенији начини рада као што су дискусија, аргументовање, дебата, анализа случаја и поређење. Неки од садржаја посебно су погодни за рад у малим групама или паровима (нпр. тематски садржаји о установама и законској регулативи у Србији у различитим областима, анализа медија…).

Као и при реализацији претходних програма овог предмета, наставник је извор знања, организатор и водитељ ученичких активности, као и особа која даје повратну информацију. Ученици осмог разреда су у великој мери овладали начином рада који подразумева лични ангажман, сарадњу и активности ван учионице, тако да се наставља учење кроз партнерски однос између њих и наставника.

Размена искустава ученика и евалуација наставе предмета у целини са становишта шта су научили и како процењују употребљивост стечених знања и вештина за свакодневни живот, предвиђени су за реализацију у завршном делу програма. Међутим, то није довољно, већ је потребно да се током свих часова врши повезивање и „умрежавање“ кључних појмова грађанског васпитања као што су права, слободе, одговорности, демократија, поштовање итд. са садржајем који се обрађује овим програмом.

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА РУСКИ ЈЕЗИК– ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају комуникативним вештинама и развију способности и методе учења страног језика. Оперативни задаци на нивоу језичких вештина

Разумевање говора

На крају осмог разреда, ученик треба да:

– разуме наставников говор и његова упутства,

– разуме краће усмене текстове (до 15 реченица и не дуже од 3 минута) које исказују говорници различитих стандардних варијетета, на већ обрађене и

новоуведене теме у вези са свакодневним животом, ближим и даљим учениковим окружењем и узрасно специфичним интересовањима,

– разуме садржај текстова савремених музичких композиција исказаних једноставним језичким средствима,

– у зависности од комуникативног циља ученик у тексту препознаје и

идентификује:

а) његов општи садржај,

б) важне информације (спецификоване и/или налогом захтеване),

ц) суштину поруке и говорникову намеру, као и емоционални контекст.

Разумевање писаног текста

Ученик треба да:

– разуме општи смисао аутентичних и адаптираних текстова дужине до 150 речи

(огласи, краћи извештаји и вести, брошуре, проспекти, сервисне информације, краће репортаже, интервјуи, стрипови) из домена већ обрађених и новоуведених

тема у складу са узрастом и интересовањима (из домена свакодневног живота, ближег и даљег учениковог окружења, друштвених појава значајних за младе).

– у зависности од комуникативног циља ученик у тексту препознаје и

идентификује:

а) његов општи садржај,

б) важне информације (спецификоване и/или налогом захтеване),

ц) суштину поруке и говорникову намеру, као и емоционални контекст.

Усмено изражавање

Ученик треба да:

– једноставним језичким средствима (усвојеним речима, изразима, реченицама)

дâ основне информације о себи, својој породици, свом окружењу, школи и друговима и осталим узрасно адекватним темама, као и да код саговорника распита о сличним информацијама.

– уз наставникову помоћ и уз употребу усвојених језичких средстава води кратак разговор о познатим, већ обрађиваним темама.

Писмено изражавање

Ученик треба да:

– записује кратке белешке на основу наставниковог излагања.

– користи кратке контактне форме: разгледнице, електронска писма, кратка писма са садржајем личне природе.

– користи кратке писане форме да оствари комуникативну ситуацију молбе, захваљивања, упита, прихватања и одбијања предлога (употребљавајући једноставна и усвојена језичка средства).

– самостално пише кратке саставе на познате, узрасно адекватне и блиске теме, дужине до 70 речи.

Медијација

У ситуацији када посредује између особа (вршњака и одраслих) који не могу да се споразумевају, ученик треба да:

– усмено преноси суштину поруке са матерњег на циљни језик и обрнуто

– писмено преноси једноставне поруке и објашњења

– препричава садржај краћег текста, аудио или визуелног записа и краће интеракције

– започиње краћи разговор о познатим темама, одржава континуитет и завршава га.

Интеракција

Ученик треба да:

– реагује вербално или невербално на упутсва и постављена питања у вези са  конкретном ситуацијом;

– поставља питања и одговара на њих;

– изражава допадање или недопадање; нуди и прихвата понуду, позив или  извињење;

– учествује у комуникацији на часу и ван њега (у пару, у групи, итд);

– тражи разјашњења када нешто не разуме;

– остварује једноставну нтеракцију уз поновно формулисање исказа и врши корекције.

Знања о језику

 Ученик треба да:

– препознаје и користи граматичке садржаје предвиђене наставним програмом;

– поштује основна правила смисленог повезивања реченица у шире целине;

– увиђа могућности позитивног трансфера знања и стратегија стечених учењем првог страног језика;

– користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације (нпр. форме учтивости);

– разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима;

– уочава сличности и разлике између матерњег и страних језика које учи;

– разуме значај употреба интернационализама;

– примењује компезационе стратегије

1) Изговор група ши, жи, ци.Функција меког знака. Систематизација знања о

руском гласовном систему, правилима читања и писања.

2) Типови предиката безличних реченица: Мне хочется спать. Ей нужно

Хорошотдохнуть.(рецептивно)

3) Исказивање узрока: Ученик ответил хорошо, потому что подготовился к уроку. (рецептивно)

4) Исказивање намере: Я приехала сюда для того, чтобы отдыхать.

(рецептивно)

5) Основни појмови о значењу и употреби глаголског вида и система времена

глагола брать-взять, говорить-сказать, класть-положить.

6) Исказивање неодређености: Кто-то пришел. Саша что-то сказал. Позовите кого-нибудь! Расскажи нам что-нибудь! (рецептивно и продуктивно)

7) Исказивање особине: Сестра красивее брата. Сестра более красива, чем брат. Брат старше сестры. Брат рисует лучше сестры. Аня самая

красивая девушка в классе.(рецептивно и продуктивно)

8) Исказивање временских односа: Я родилась десятого августа девяносто

шестого года… (рецептивно и продуктивно)

9) Конструкције са глаголима кретања нести-носить, везти-возить: Вон идет

бабушка и несет нам подарки. К нам едет бабушка и везет нам подарки…

– циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери; говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

– наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујући њене културолошке и васпитне елементе као и елементе који воде што бољој социјализацији ученика;

– битно је значење језичке поруке;

– наставник и даље ученицима скреће пажњу и упућује их на значај граматичке прецизности исказа;

– знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

– у циљу унапређивања квалитета и квантитета језичког материјала, настава страног језика заснива се и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и аудио материјал) као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

– наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобног односа.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће:

– усвајање језичког садржаја циљаним и осмишљеним учествовањем у друштвеном чину;

– поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и прилагођене листе задатака и активности;

– наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја;

– ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

 

 

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ-ИЗАБРАНИ СПОРТ- ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
Циљ наставе изборног предмета физичко васпитање – изабрани спорт јесте да ученици задовоље своја интересовања и потребе за стицањем знања, способности за бављење спортом као интегралним делом физичке културе и настојање да стечена знања примењују у животу (стварање трајне навике за бављење спортом и учешћем на такмичењима). Општи оперативни задаци се не разликују од основних општих задатка физичког васпитања:

– развој и одржавање моторичких способности ученика;

– учење и усавршавање моторичких форми изабраног спорта;

– стицање теоријских знања у изабраном спорту;

– познавање правила такмичења у изабраном спорту;

– формирање навика за бављење изабраним спортом;

– социјализација ученика кроз изабрани спорт и неговање етичких вредности према учесницима у такмичења;

– откривање даровитих и талентованих ученика за одређени спорт и њихово подстицање да се баве спортом.

Посебни оперативни задаци:

– развој и одржавање специфичних моторичких способности (које су нарочито значајне за успешно бављење изабраним спортом);

– учење и усавршавање основних и сложених елемената технике изабраног спорта;

– пружање неопходних знања из изабраног спорта (принципи технике, начин вежбања-тренирања, стицање основних и продубљених тактичких знања, правила такмичења у спорту итд.) и њихова примена у пракси;

– учење и усавршавање основне тактике изабраног спрта и њена примене у пракси;

– обавезна реализација такмичења на одељењском и разредном нивоу;

– задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећењем и др.;

Програмски садржаји физичког васпитања-изабраног спорта чини следећа структура:

– развијање моторичких споосбности ученика;

– спортско-техничко образовање ученика (обучавање и усавршавање технике);

– индивидуална и колективна тактика изабраног спорта;

– теоријско образовање;

– правила изабраног спорта;

– организовање унутар одељенских и међуодељенских такмичења.

Садржаји наставе физичко васпитање – изабрани спорт могу се реализовати у објектима школе, на одговарајућим вежбалиштима – објектима ван школе, под условом да се налазе у близини школе или да је за ученике организован наменски превоз (спортска хала, базен, отворени терени, клизалиште, скијалиште итд.).

Часови се могу организовати у истој смени у оквиру распореда часова са другим предметима или у супротној смени, ако за тим постоји потреба и адекватни услови.

Планирање образовно-васпитног рада спроводе наставници у складу са основним принципима планирања наставе физичког васпитања. Годишњи план рада је обавезни облик наставног планирања из кога проистичу месечни и недељни планови рада.

Сходно уобичајеној пракси, наставници обавезно израђују и припрему за појединачан час. Припрема за час базира се на прихваћеној четвороделној структури часа примереног потребама наставе физичког васпитања.

Праћење напретка ученика обавља се сукцесивно током целе школске године, а на основу јединствене методологије

                                

НАСТАВНИ ПРОГРАМ  ЗА ИНФОРМАТИКУ И РАЧУНАРСТВО- ОСМИ РАЗРЕД

 

ЦИЉ ЗАДАЦИ НАСТАВНИ САДРЖАЈИ НАЧИН ОСТВ. ПРОГРАМА
 

Општи циљ наставе информатике и рачунарства јесте да се ученици оспособе за коришћење рачунара и стекну вештине у примени рачунара у свакодневном животу.

 

Остали циљеви и задаци наставе информатике и рачунарства су:

– упознавање основних појмова из информатике и рачунарства;

– развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;

– оспособљавање за рад на рачунару;

– подстицање креативног рада на рачунару.

– упознавање ученика са применом рачунара у области табеларних прорачуна и изради графикона;

– упознавање ученика са фазама израде проблемских задатака на рачунару;

– упознавање ученика са основама језика за израду једноставних презентација на мрежи;

– упознавање ученика са могућностима специјализованих програма за израду презентација на мрежи;

-оспособљавање ученика за самосталну израду пројекта применом рачунарских технологија.

ТАБЕЛАРНИ ПРОРАЧУНИ (10)

ИЗБОРНИ МОДУЛИ (10)

Одабрана поглавља из Програмирања или Презентације на мрежи.

ИЗРАДА САМОСТАЛНОГ ПРОЈЕКТА (14)

Од пријављених ученика на нивоу разреда, потребно је формирати групе од 15 до 20 ученика.

Препоручује се да по једном рачунару буде највише два ученика.

Потребно је да ученички рачунари имају звучнике или слушалице са микрофоном (због обраде мултимедијалних садржаја) а пожељна је и камера.

У учионици је неопходно да се налази и један рачунар за наставника, успостављена веза са интернетом, скенер, штампач и звучници. Препоручује се да сви рачунари у учионици буду повезани у мрежу и да учионица има рачунарски пројектор.

Програмске садржаје треба остваривати првенствено кроз вежбе и практичан рад на рачунару. У циљу што бољег усвајања знања, препорука је да ученици имају по један час вежби сваке недеље или да се реализује двочас сваке друге недеље.

С обзиром на то да ученици не морају похађати предмет у сва четири разреда, неки садржаји се морају тематски понављати и провлачити кроз више разреда, како би се предвиђене теме што боље савладале. Ту се, пре свега, мисли на теме које се тичу интернета, а затим на прављење и обраду мултимедијалних садржаја, као и на њихово уклапање у функционалну целину кроз пројектне задатке.

 

4.НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

 

     Школски програм реализује се кроз обавезни, изборни и факултативни део. Обавезни део школског програма обухвата предмете и садржаје који су обавезни за све ученике одређеног нивоа и врсте образовања. Изборни део школског програма обухвата обавезне изборне предмете и изборне наставне предмете. Ученик се обавезно опредељује  за грађанско васпитање или верску наставу, страни језик, изабрани спорт. Изабране предмете ученик изучава до краја осмог разреда, односно изабрани спорт бира сваке школске године. У  школи се као други страни језик изучава руски језик. Такође, на почетку сваке школске године ученик бира још један изборни предмет са листе предмета коју нуди школа. У школи понуђени изборни предмети су: Народна традиција, Чувари природе, Информатика и рачунарство, Свакодневни живот у прошлости. Факултативни део школског програма обухавата садржаје којима се задовољавају интереси ученика, у складу са могућностима школе, као и садржаје и облике слободних активности (хор, оркестар, екскурзије, секције, културне и друге активности…).

 

 

 

 МЕТОДЕ

При избору метода води се рачуна о:

–          разноврсности циљева и задатака образовања и васпитања

–          врстама садржаја које је потребно функционално везати

–          особености дечије активности

–          врсти и облику знања која деца већ поседују

–          захтевима одређене науке или других релевантних дисциплина

–          постојећим условима у школи и циљевима зацртаним Школским развојним планом и процесом самовредновања

–          свему осталом што је битно за образовни процес

Методе ће бити разрађене по појединим предметима у оперативним програмима.

 

       5. ПРАЋЕЊЕ НАПРЕДОВАЊА И ОЦЕЊИВАЊA УЧЕНИКА

 Праћење ученика подразумева:

–          тестирање и процењивање когнитивне, социјалне, емоционалне и

зрелости ученика како би се осигурали оптимални услови за испољавање и

развијање свих потенцијала и пружила одговарајућа помоћ уколико за то

постоји  потреба.

–          праћење постигнућа ученика током школске године.

        Наставник у поступку праћења ученика прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у прописаној евиденцији и својој педагошкој документацији.За праћење напредовања ученика користе се самостални радови ученика који се чувају у форми портфолија.

       Под педагошком документацијомсматра се писана документација наставника која садржи: личне податке о ученику и његовим индивидуалним својствима која су од значаја за постигнуће, податке о провери постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама, понашању ученика и друге податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање.

Школа предвиђаекстернои интерно праћење постигнућа ученика. Циљ праћења је индивидуализација наставног процеса у целини. Екстерним системом се врши провера постигнућа ученика два пута у току основношколског образовања, на крају четвртог и осмог разреда.Интерна провере напредовања ученика од стране школе врше се од другог разреда у оквиру иницијаног и критеријумског теста. Иницијалним тестом на почетку школске године наставници процењује предходна постигнућа  ученика у оквиру предмета или теме,која су од значаја за предмет, а у функцији планирања рада наставника. Критеријумским тестом наставници добијају информације о постигнућу и напредовању ученика, што омогућава индивидуализован приступ у даљем раду.

Родитељи су такође у могућности да прате напредовање своје деце током школске године и путем писаних извештаја, које добијају на крају сваког тромесечја, на полугодишту и на крају године. У извештајима се, осим напредовања ученика, родитељи информишу и о свим аспектима развоја, социјализацији, радним навикама, интересовањима и мотивисаности ученика за рад.

 

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у току савладавања школског програма. Током оцењивања ученика користиће се Правилник о оцењивању ученика основне школе. У првом разреду оцењивање је описно, а од другог до осмог разреда примењује се бројчано оцењивање. Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем.

Формативно оцењивање– јесте редовно проверавање постигнућа ученика, садржи  повратну информацију и препоруке за даљенапредовање –  оцена је описна и бројчана. Провера остварености образовних постигнућа (усмена, кратка писмена) се не најављује и може да се организује и на часовима обраде и увежбавања и евидентира се упедагошкојдокументацији наставника ( досије ученика).

       Сумативно оцењивање– јесте вредновање постигнућа на крају програмске целине (теме)или за класификациони период из предмета и владања- оцена је бројчана и уноси се у дневник образовно-васпитног рада. Провера остварености образовних постигнућа (усмена, писмена) на крају програмске целине се планира, а вредновање, односно оцењивање најављује.

 

6. ПРОГРАМИ КОЈЕ РЕАЛИЗУЈЕ ШКОЛА

 

 6.1 ПРОГРАМ ДОПУНСКЕ И ДОДАТНЕ НАСТАВА

 

Циљ допунске наставе је прилагођавање (индивидуализација) наставних садржаја одређеног предмета ученицима који из било ког разлога имају тешкоћа у савладавању програма како би им се омогућило усвајање програма и развој њихових способности.

Задаци допунске наставе:

–        Усвајање наставих садржаја које ученици нису усвојили током редовне наставе.

–        Усвајање наставних садржаја предвиђених наставним планом и програмом на основном нивоу.

–        Увежбавање и понављање стечених знања и вештина и давање упутства за свладавање потешкоћа у учењу.

–        Пружање индивидуалне помоћи ученицима у учењу и бољем разумевању наставних садржаја.

–        Пружање помоћи ученицима који раде по прилагођеном програму.

–        Пружање помоћи ученицима који због болести, слабог предзнања или из било ког другог разлога нису усвојили одређено наставно градиво.

–        Развијање самопоуздања и редовног учења и вежбања и јачање мотивације ученика.

Допунска настава се организује за ученике који – из објективних разлога – у редовној настави не постижу задовољавајуће резултате у неком од програмско-тематских подручја.

Зависно од утврђених недостатака у знањима и умењима ученика, као и узрока заостајања, наставник формира одговарајуће групе с којима организује допунски рад. На основу претходног испитивања тешкоћа и узрока, за сваку групу се ствара посебан, одговарајући план рада, чијим ће се савладавањем отклонити испољени недостаци у знању, умењу и вештини ученика. Допунски рад претпоставља и специфичне облике у савладавању одређених програмских садржаја (индивидуализација наставе – полупрограмираним и програмираним секвенцама, наставним листићима; предавањима с друкчијим – очигледнијим примерима; посебни групни и индивидуални задаци и др.). Нарочито треба водити рачуна о одмерености захтева, као и о стимулисању ученика за показане резултате (похвале, награде, позитивна оцена).

Допунски рад организује се током целе наставне године, односно одмах чим се уоче тешкоће појединих ученика у усвајању програмских садржаја. Чим савлада одређену тешкоћу или отклони недостатак, ученик престаје с допунским радом ван редовне наставе. Током даље редовне наставе такве ученике не треба занемарити, односно – диференцирањем редовне наставе – омогућити ученицима да градиво савладају на редовним часовима.

Начин остваривања програма:

Извршиће се благовремена идентификација ученика за које је потребно организовати допунску наставу. Одељењско веће и сви наставници ће пратити потребе за допунским радом, предлагати ученике, предмете, број часова и анализирати квалитет и резултате рада у допунској настави. Са ученицима ће се обавити разговори да би се утврдило на које  тешкоће и проблеме наилазе у учењу. Ученицима ће радити задатке и садржаје који су посебно припремљени, радиће се групно, тимски, индивидуално.Понављањем и проверавањем стећиће се увид у то како су ученици научили и схватили  садржаје.

 

 

Циљ додатне наставе је да се омогући ученицима од четвртог до осмог разреда да у складу са својим посебним интересовањима и склоностима развију своје способности и прошире знања.

  1. За додатни рад опредељују се ученици од 4. до 8. разреда изнадпросечних способности и посебних интересовања за наставни предмет, односно за продубљивање и проширивање знања из свих или само појединих програмско-тематских подручја редовне наставе. То су они ученици чија се знања, интересовања и даровитост изразитије испољавају већ у 1., 2. и 3. разреду. Такве ученике уочавају, прате и подстичу наставници разредне наставе и педагошко-психолошка служба школе све до 4. разреда када се први пут организује додатни рад (изводи се све до завршног разреда).

2. Додатни рад се организује и изводи за ученике од 4. до 8. разреда, један час недељно током целе наставне године. Изузетно је важно да се започета динамика додатног рада одржи док се не реализује утврђени програм. Уколико се, изузетно, додатни рад организује само у једном делу наставне године, пожељно је да се интересовање даровитих ученика за овај рад доцније не гаси, односно да се они подстичу на самостални рад другим формама рада (нпр. појачаном индивидуализацијом рада у редовној настави, давањем посебних задатака, ангажовањем у одговарајућим слободним активностима и др.).

3. Додатни рад – заснован на интересовању ученика за проширивање и продубљивање знања, умења и вештина – непосредније активира ученике и оспособљава их за самообразовање, развија њихову машту, подстиче их на стваралачки рад и упућује на самостално коришћење различитих извора сазнања. Под руководством наставника ученици се у додатном раду самостално служе  садржајима (у учењу и истраживању), те припремају и излажу своје радове (усмене, писмене, практичне) пред својом групом, разредом или целом школом. Знања, умења и вештине, које су стекли истраживачким, индивидуалним и групним радом, ученици користе у редовној настави, слободним активностима и у другим приликама (конкурси, такмичења, школске и друге приредбе). Ученике који се посебно истичу у додатном раду треба и посебно стимулисати (похвале, награде и др.).

4. Уочавање потенцијално даровитих ученика у овој области остварује се непосредним праћењем од стране наставника разредне и предметне наставе, анализом радова ученика и остварених резултата на смотрама, такмичењима, интервјуисањем ученика и родитеља и применом одређених инструмената од стране школског психолога или педагога. На основу добијених резултата праћења и испитивања, интересовања и жеља даровитих ученика и напред наведених оријентационих садржаја, наставник заједно са ученицима утврђује (конкретизује) програм додатног рада с групама или појединим даровитим ученицима. Програмом рада обухватају се сегменти оријентационих садржаја програма (зависно од интересовања и жеља ученика). То значи да наставник није обавезан да с појединцем или групом ученика оствари у целини оријентационе садржаје програма. Битно је да планирани садржаји програма буду у складу са интересовањима и жељама ученика, као и са расположивим годишњим фондом часова.

5. Додатни рад семоже реализовати као индивидуализовани (примерен појединим ученицима) и групни (за групе ученика једног или више разреда који се посебно интересују за исте садржаје програма додатног рада). Зависно од интересовања ученика и програмских тема, групе се могу мењати (флексибилност састава групе).

6. Улога наставника у додатном раду је специфична. У сарадњи са учеником (евентуално – родитељима и школским педагогом или психологом) наставник утврђује конкретан програм додатног рада. Реализујући програм додатног рада, наставник за сваку од одабраних тема проналази и примењује најпогодније облике и методе рада, пре свега оне које у највећој могућој мери активирају све потенцијале ученика, а нарочито оне који омогућавају развој креативности ученика. Током додатног рада наставник се поставља као сарадник који стручно помаже рад појединца или групе: упућује и усмерава, помаже да се дође до правих решења, закључака и генерализација. Однос ученика и наставника у додатном раду је сараднички, у извесној мери непосреднији и ближи него у редовној настави.

7. У додатном раду са ученицима наставник прати и евидентира њихов развој и напредовање, усавршава утврђене програме, открива нове могућности индивидуализације рада (проблемски задаци, истраживачки радови, програмиране и полупрограмиране секвенце, коришћење садржаја и разних апарата и техничких помагала и др.), те врши уопштавање и примену стечених знања, умења и вештина у различитим ситуацијама. Обезбеђује укључивање ученика у организоване облике рада ван школе (конкурси, смотре, такмичења). За сваког ученика води досије у који уноси битне податке о његовом напредовању у развоју, те се стара да тај досије прати ученике пре уписа у средњу школу.

8. Ученици се самостално опредељују за додатни рад (могу бити мотивисани, али никако присиљавани на то). Приликом опредељивања ученика за додатни рад, објективно треба проценити мотиве који су утицали на њихову одлуку (у обзир долазе само стварно надарени ученици, оцене из предмета, а жеље ученика и родитеља не представљају пресудан фактор, јер не мора у сваком одељењу да буде даровитих ученика за предмет, талентованих за све предмете и области). Ученик остаје укључен у додатни рад онолико времена (година) колико жели. Посебно треба водити рачуна о томе да се даровити ученици не оптерећују изнад њихових стварних могућности и жеља (довољно је да ученик – уз редовну наставу – буде ангажован још само у једном виду васпитно-образовног рада – додатном раду, на пример)

 

 

6.2. ПРОГРАМ КУЛТУРНИХ АКТИВНОСТИ ШКОЛЕ

 

Циљ културне делатности школе је унапређивање образовно-васпитног рада у школи и општег културног и образовног рада у друштвеној средини, развијање  дечјег стваралаштва, интересовања и склоности и афирмација свих ваннаставних активности које се реализују у школи.

Задаци школе у остваривању културних и друштвених активности су да:

–        успостави и организује сарадњу са породицом и свим чиниоцима друштвене средине ради јединственог деловања на васпитање и развој деце и омладине,

–        предлаже и унапређује програме културних и друштвених активности и методе повезивања школе и друштвене средине,

–        омогући утицај друштвене средине (учешће културних и других институција на остваривању програма образовно-васпитног рада),

–        стално доприноси подизању и развијању културе рада и живљења у друштвеној средини,

–        обезбеди учешће ученика, наставника и школе као целине у културном и друштвеном животу средине

–        поштује и прати афинитете ученика, њихова интересовања, склоности, таленте, амбиције са циљем да се поспеше креативност, инвентивност, маштовитост, заједништво и колективни дух, ангажованост према друштвеној и социјалној стварности, свест о сопственим вредностима и њиховој надградњи, људске врлине и квалитети.

Начин остваривања програма

Програм културних активности школе остварује се организацијом изложби, приредби, прослава, концерата, смотри, … Реализатори културних активности најчешће су ученици и Ученички парламент. У реализацији Програма културних активности значајна погодност за нашу школу је то што су нам у близини све важнeустанове културе као што су библиотека, Културни центар: галерија, биоскоп, гостујућа позоришта, секције, а са којима остварујемо добру сарадњу. Ученици који желе да се баве програмима културе и истраживањима изван школе укључују се у разне активности клубова, удружења, сликарске секције, музичких удружења, интересних група и других организационих форми које код толентованих  ученика помажу да се оствари посебна склоност ка уметности или уметничком стваралаштву.

 

Програмски садржаји:

Свечани пријем првака, обележавање Дечије недеље, обележавање школске славе Св. Саве (свечана академија), изложба ликовних и литерарних радова, обележавање Дана школе и празника (Нова година, Ускрс), посете позоришту, биоскопу, библиотеци, Сајму књига, Путокази (сајам образовања), учешће на смотри рецитатора, обележавање значајних датума (националних и међународних), прослава мале матуре, дана заљубљених.

 

 

6. 3. ПРОГРАМ ШКОЛСКОГ СПОРТА И СПОРТСКИХ АКТИВНОСТИ

ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА ПРОГРАМА ШКОЛСКОГ СПОРТА

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ секције јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима, допринесе интегралном развоју личности ученика, развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења,навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.

Задаци:

  • подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела
  • развој и усавршавање моторичких способности
  • стицање моторичких умења која су као садржаји утврђени програмом и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање
  • формирање морално-вољних квалитета личности
  • оспособљавање ученика да стечена знања, умења и навике користе у свакодневним условима живота и рада
  • стицање и развијање свести о потреби здравља,чувања здравља и заштити природе и човекове средине

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

  • усмерени развој моторичких способности
  • усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика
  • примена стечених знања,умења и навика у сложенијим условима (кроз игру и такмичење)
  • задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поистовећивањем итд.
  • естетско изражавање кретњом и доживљавање естетских вредности
  • усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

  • Рад по групама(екипама)
  • Приказивање стечених знања на часовима физичког васпитања и изабраног спорта
  • Такмичење спровести у сали за физичко васпитање и на спољашњим спортским теренима
  • Пре одигравања утакмица извршити жреб у присуству капитена одељења
  • О мерама безбедности регуларности такмичења,суђењу,вођењу записника брину носиоци
  • активности

КОРЕЛАЦИЈА СА НАСТАВНИМ ПРЕДМЕТИМА

Планирање заједничких активности са сродним групама и секцијама

Остваривање корелације са биологијом,физиком,географијом.

Р. Б. САДРЖАЈ РАДА ВРЕМЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ БРОЈ ЧАСОВА РАЗРЕД
ПРВО ПОЛУГОДИШТЕ
1 Полигон спретности октобар 3 I, II
2 Између две ватре октобар 3 III
3 Мали фудбал – дечаци

Штафетне игре – девојчице

октобар 3 IV
Носиоци активности: учитељи разредне наставе, учитељи у боравку
4 Рукомет октобар 3 V
5 Кошарка октобар 3 VI
6 Атлетика – штафетне игре октобар 3 VII
7 Одбојка октобар 3 VIII
Носиоци активности: Зоран Ракоњац
1 Полигон спретности мај 3 I, II
2 Између две ватре мај 3 III
3 Мали фудбал – дечаци

Штафетне игре – девојчице

мај 3 IV
Носиоци активности: учитељи разредне наставе, учитељи у боравку
4 Рукомет мај 3 V
5 Кошарка мај 3 VI
6 Одбојка мај 3 VII
7 Мали фудбал мај 3 VIII

 

 

 

 

 

6.4. ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ОД НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА

На основу Посебног протокола за заштиту деце и ученика од насиља злостављања и занемаривања у образовно-васпитним установана  Школа је формирала:

Тим за заштиту ученика од насиља

  1. Бошко Аралица, професор разредне наставе – координатор
  2. Руселена Милић, директор школе
  3. Соња Штулић, секретар школе
  4. Марјана Влајнић, педагог школе
  1. Зоран Ракоњац, професор физичког васпитања
  2. Слободан Стијић , наставник физике
  3.  Александра Миленковић, професор географије
  4. Светозар Гледић, домар школе
  5. Радмила Ђоковић, представник Школског одбора
  6. Дaнијела Живковић, представник Савета родитеља
  7. Урош Денић, представник Ученичког парламента

Овај Тим је израдио Програм за заштиту деце и ученика од насиља злостављања и занемаривања у Школи који је саставни део Годишњег плана рада Школе.

План рада Тима је посебан документ којим се планира рад  Тима на остварењу заштите ученика од насиља.

Програмом заштите ученика су дефинисане превентивне активности, као и кораци и процедуре у поступању у заштити ученика од насиља. Такође је дефинисано шта се сматра насиљем, као и које све врсте и облике обухвата.

 

Свако насиље над ученицима се може спречити у атмосфери која:

1      развија и негује културу понашања

2      не толерише насиље и не ћути о њему

3      развија одговорност свих

4      обавезује на поступање све који имају сазнање о насиљу

Насиље се дефинише као сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавања здравља, развоја и достојанства ученика.

 

ПОДЕЛА НАЈЧЕШЋИХ ОБЛИКА НАСИЉА

У табели су приказани нивои реаговања и различити облици насиља. У зависности од интензитета, учесталости и последица које насиље оставља, поједини облици се понављају на више различитих нивоа.

 

 

ПРВИ НИВО

Ове облике насиља решава самостално васпитач/наставник /одељењски старешина у оквиру саветодавно-васпитног рада са децом – појединцима, групама и одељењем.

Може користити и подршку вршњачког тима и вршњачких едукатора

 

Физичко насиље Емоционално/психичко насиље Социјално насиље Сексуално насиље и злоупотреба Насиље злоупотребом информационих технологија
ударање чврга,

гурање,

штипање,

гребање,

гађање,

чупање,

уједање,

саплитање,

шутирање,

прљање,

уништавање

ствари…

исмејавање,

омаловажавање,

оговарање,

вређање,

ругање,

називање

погрдним

именима,

псовање,

етикетирање,

имитирање,

„прозивање“…

добацивање,

подсмевање,

игнорисање,

искључивање из

групе или

фаворизовање на

основу социјалног

статуса, националности,

верске припадности,

насилно дисциплиновање,

ширење гласина…

добацивање,псовање,

ласцивни коментари,

ширење прича,

етикетирање,

сексуално

додиривање,

гестикулација..

узнемиравајуће

„зивкање“,

слање

узнемиравајућих

порука

СМС-ом,

ММС-ом,

путем веб-сајта…

 

 

 

ДРУГИ НИВО

 

У решавању ових облика насиља, васпитач/наставник /одељењски старешина укључује Тим, то јест унутрашњу заштитну мрежу. У табели су приказани нивои реаговања и различити облици насиља. У зависности од интензитета, учесталости и последица које насиље оставља, поједини облици се понављају на више различитих нивоа.

Физичко насиље Емоционално/психичко насиље Социјално насиље Сексуално насиље и злоупотреба Насиље злоупотребом информационих технологија
шамарање,

ударање,

гажење,

цепање одела,

„шутке“,

затварање,

пљување,

отимање и

уништавање

имовине,

измицање

столице,

чупање за

уши и косу…

уцењивање,

претње,

неправедно

кажњавање,

забрана

комуницирања,

искључивање,

одбацивање,

манипулисање…

сплеткарење,

игнорисање,

неукључивање,

неприхватање

манипулисање,

експлоатација,

национализам…

сексуално

додиривање,

показивање

порнографског

материјала,

показивање интимних

делова тела,

свлачење…

огласи, клипови,

блогови,злоупотреба

форума и четовања,

снимање камером

појединаца против

њихове воље,

снимање камером

насилних сцена,

дистрибуирање

снимака и слика..

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ТРЕЋИ НИВО

 

Ако ученици чине или трпе неки од следећих облика насиља обавезно је укључивање других институција, односно активирање спољашње заштитне мреже.

Физичко насиље Емоционално/психичко насиље Социјално насиље Сексуално насиље и злоупотреба Насиље злоупотребом информационих технологија
туча,

дављење,

бацање,

проузроковање

опекотина,

ускраћивање

хране и сна,

излагање ниским

температурама,

напад оружјем…

застрашивање

уцењивање,

рекетирање,

ограничавање

кретања,

навођење на

коришћење

психоактивних

супстанци,

укључивање

у секте,

занемаривање…

претње,

изолација,

одбацивање,

терор групе над

појединцем/

групом, дискриминација,

организовање затворених

група (кланова),

национализам, расизам…

завођење од стране

одраслих, подвођење,

злоупотреба положаја,

навођење, изнуђивање

и принуда на

сексуални чин,

силовање, инцест…

снимање насилних

сцена, дистрибуирање

снимака и слика,

дечија порнографија…

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ И ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА ЗАШТИТЕ УЧЕНИКА

 

Принципи на којима се заснива овај Програм и поступање на основу њега, односе се на:

1. право на живот, опстанак и развој

2. најбољи интерес детета, уз обезбеђивање поверљивости података

3. спречавање дискриминације, што значи обухватање свих ученика овим

Програмом

4. активно учешће ученика, које се обезбеђује правовременим информисањем и

давањем могућности да искажу своје мишљење

Програм заштите ученика од насиља има као општи циљ унапређивање квалитета живота ученика у школи применом мера превенције, ради стварања безбедне средине, и мера интервенције у ситуацијама када се јавља насиље, злостављање и занемаривање ученика.

Специфични циљеви Програма у превенцији су следећи:

1.подстицање и развијање климе прихватања, толеранције и међусобног уважавања

2.идентификација безбедносних ризика у школи увидом у документацију, непосредно

окружење евидентирањем критичних места у школи, анкетирањем ученика,

наставника и родитеља

3.повећање осетљивости свих који су укључени у живот и рад школе, на препознавање

насиља и злостављања

4.унапређење способности свих учесника у школском животу – наставног и

ваннаставног особља, ученика, родитеља, лок.заједнице – за уочавање, препознавање

и решавање проблема насиља

5.оспособљавање свих запослених и родитеља за рано препознавање знакова у

понашању деце који указују на потенцијално насилно понашање

6.пружање помоћи ученицима у савладавању личних проблема и проблема у учењу

7.изграђивање и примена норми понашања, информисање о правилима и кућном реду

8.дефинисање процедура и поступака реаговања на насиље и информисање свих

учесника у школском животу о томе

9.омогућавање свим ученицима који имају сазнања о могућем насилном акту да без

излагања опасности врше пријављивање насиља

10.спровођење психо-социјалног програма превенције кроз обуку за ненасилну

комуникацију, самоконтролу реаговања и понашања, превазилажење стреса, учење

социјалних вештина

11.сарадња са родитељима путем Савета, родитељских састанака, индивидуалних  и

групних разговора

12.сарадња са службама ван школе које посредно и непосредно могу помоћи на

превазилажењу проблема насиља у школи

Специфични циљеви у интервенцији:

1      Спровођење процедура и поступака реаговања у ситуацијама насиља

2      Праћење и евидентирање врста и учесталости насиља и процењивање ефикасности  спровођења Програма заштите

3      Рад на отклањању последица насиља и интеграција ученика у заједницу вршњака

4      Саветодавни рад са ученицима који трпе насиље, врше насиље или су посматрачи насиља

Процедуре у ситуацијама насиља

Ближе објашњење процедуре интервенције према редоследу поступака приликом појаве насиља у школи, из угла улога и одговорности:

Процедуре у интервенцији су различите с обзиром на три ситуације – да ли се насиље јавља међу децом, од стране одраслог у школи или од стране одраслог ван школе.

Кораци у интервенцији су следећи:

1.Сазнање о насиљу или откривање насиља одвија се непосредним увидом да је насиље у току или посредно, препознавањем спољашњих знакова или поверавањем самог детета или треће особе.

2.Прва реакција треба да буде заустављање насиља и обавештавање о томе надлежне особе: дежурног наставника, чланове Тима, директора или помоћника, одељ.старешину, ПП службу, а који ће даље проценити да ли треба позвати МУП или здравствену службу.

3.Смиривање ситуације подразумева удаљавање ученика из ситуације и смањење напетости кроз разговор са актерима. Тај разговор треба да буде умирујући, без спомињања могућих последица и застрашивања.

4.Прикупљање информација значи разговор са актерима и другим учесницима у догађају уз вођење записника. Разговор треба да води неко од чланова тима, педагог или психолог, одељенски старешина. (Напомена: У образовно-васпитном систему нема места за истрагу или доказивање злостављања, о постојању сумње се обавештавају надлежне службе.) Посебна пажња треба да буде обраћена на жртву насиља тако што ће јој се омогућити да се осећа безбедно и да нема страх од освете ученика којима ће бити изречене мере.

5.Након тог разговора обављају се консултације у оквиру установе – са колегом, са Тимом за заштиту, са ПП службом, директором, дежурним наставником, при чему се анализирају чињенице, процењује ниво ризика и прави план заштите, водећи рачуна о принципу поверљивости и најбољем интересу ученика. Уколико је потребно, обављају се консултације са службама ван установе (Центар за социјални рад, здравствена служба). На основу консултација треба донети одлуку о начину реаговања и праћења и одредити улоге, задатке и одговорности у самом поступању.

6.Након консултација и заузимања става школе о догађају, предузимају се акције: позивају се родитељи и информишу о догађају, спроведеним консултацијама, закључцима и предложеним мерама (предочава се законска регулатива, мере заштите ученика, мере даљег васпитног деловања); уколико је потребно, обавештава се МУП, Центар за социјални рад (рок три дана од дана када се насиље десило). Подношење пријаве тим службама треба да буде у усменој и писаној форми, након што је са родитељима обављен разговор (осим ако се нису одазвали позиву или је у најбољем интересу дечије безбедности да родитељи не буду укључени)

Праћење ефеката предузетих мера врши Тим, водећи рачуна о интеграцији свих актера у заједницу и успостављању односа сарадње и толеранције.

ПРОЦЕНА БЕЗБЕДНОСТИ У ШКОЛИ

Према анализи упитника добијених у процесу самовредновања и анализе анкете која је спроведена међу ученицима процењујемо да су угрожене следеће ситуације и места у односу на временски период:

СИТУАЦИЈА или  МЕСТО ВРЕМЕНСКИ ПЕРИОД
Школско двориште део према улици  После наставе
Санитарни чворови У време одмора
Свлачионице За време одмора
Учионица Пре почетка наставе
Ходници За време одмора
Школско двориште За време великих одмора
Фискултурна сала За време турнира других манифестација
Ограђени и неограђени терени за физичко За време наставних и ваннаставних активности
Екскурзија и излети За време извођења
Крос За време извођења
Степеништа у школској згради За време одмора

На основу урађене процене безбедности предузете су следеће мере:

  1. усвојен је  нови Правилник о дежурству наставног и ненаставног особља у школи
  2. формирана је спољашња и унутрашња заштитна мрежа
  3. делимично инсталиран  видео надзор

СПОЉАШЊА ЗАШТИТНА МРЕЖА

Спољашњу заштитну мрежу чине следеће институције:

1      Центар за социјални рад

2      МУП

3      Дом здравља

4      Културни центар

5      Локална самоуправа

6      Спортски савез

 

 

Циљ сарадње : стручна помоћ и сарадња у решавању проблема и задовољавање културних и спортских потреба ученика.

УНУТРАШЊА ЗАШТИТНА МРЕЖА

Унутрашњу заштитну мрежу чине сви запослени и ученици школе.

Школа је прописала улоге и одговорности запослених и ученика у школи:

(ко шта ради када постоји сумња на насиље или се насиље догоди)

ДЕЖУРНИ НАСТАВНИК

– дежура у складу са распоредом;

– уочава и пријављује случај;

– покреће процес заштите детета (реагује одмах у случају насилног понашања, користећи

неку од стратегија);

– обавештава одељењског старешину о случају;

– евидентира случај у књигу дежурстава

– сарађује са Тимом за заштиту деце од насиља.

ОДЕЉЕЊСКИ СТАРЕШИНА

– уочава случајеве насилног понашања и реагује одмах;

– учествује у процесу заштите деце;

– разговара са учесницима насиља;

– информише родитеље и сарађује са њима;

– по потреби, сарађује са Тимом за заштиту деце од насиља;

– прати ефекте предузетих мера;

– евидентира случај и води документацију;

– по потреби, комуницира са релевантним установама.

ТИМ, ПЕДАГОГ

– уочава случајеве насилног понашања;

– покреће процес заштите детета, реагује одмах;

– обавештава одељењског старешину и сарађује са њим;

– по потреби, разговара са родитељима;

– пружа помоћ и подршку деци/ученицима, наставницима;

– разматра случај (2. и 3. ниво) и осмишљава мере заштите;

– обавља консултације, предлаже заштитне мере, прати ефекте предизетих мера;

– по потреби, сарађује са другим установама;

– евидентира случај.

ПОМОЋНО-ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ

– дежура по распореду;

– прекида насиље;

– уочава и пријављује случајеве насилног понашања.

УЧЕНИЦИ, ДЕЦА

– уочавају случајеве насилног понашања;

– траже помоћ одраслих;

– пријављују одељењском старешини

– за теже случајеве консултују чланове школског Тима;

– учествују у мерама заштите.

ПРАЋЕЊЕ,  АНАЛИЗА, ЕВАЛУАЦИЈА И ИЗВЕШТАВАЊЕ

ЕВИДЕНЦИЈА И НАЧИНИ ПРАЋЕЊА СЛУЧАЈЕВА НАСИЉА

Запослени у школи – одељенски старешина, стручна служба и Тим– у обавези су да воде евиденцију о појавама насиља у образац за евиденцију о случајевима насиља који садржи:

1      Шта се догодило ?

2      Ко су учесници ?

3      Како је пријављено насиље ?

4      Врсте интервенције?

5      Какве су последице?

6      Који су исходи предузетих корака?

7      На који начин су укључени родитељи, одељенски старешина, стручна служба?

8      Праћење ефеката предузетих мера.

Потребно је пратити:

1      понашање детета које је трпело насиље (да ли се повлачи, да ли постаје агресивно, да ли тражи подршку и на који начин…)

2      понашање детета које се понашало насилно ( да ли наставља са нападима, да ли тражи друге жртве, да ли га група одбацује, да ли га група подржава…);

3      како реагују ­пасивни посматрачи (да ли се обраћају старијима за помоћ, да ли сви знају како да се повежу са унутрашњом заштитном мрежом и ко је њихова особа од поверења,

4      да ли се препознаје страх, да ли сами предузимају неке акције и сл.);

5      шта се дешава у васпитној групи, одељењу (да ли се издвајају нове групе, каква је атмосфера…);

6      колико су родитељи сарадници у активностима на смањивању насиља;

7      како функционише Тим и унутрашња заштитина мрежа ( где су слабе тачке и шта се може боље);

8      колико су друге институције (спољна заштитна мрежа) укључене и који су ефекти њиховог укључивања

Уколико се увиди да се ситуација насиља понавља, усложњава и постаје ризичнија и опаснија, предузимају се  следеће заштитне мере:

1      појачати опрез свих запослених и дежурних наставника и ученика

2      укључити у рад родитеље и школског полицајца

3      наставити са индивидуалним радом  – психолог школе

4      укључити стручњаке из других установа (из спољашње заштитне мреже)

Све субјекте укључене у решавање проблема треба обавезати на дискрецију и заштиту права ученика.

 

 

ПРОЦЕЊИВАЊЕ ЕФЕКАТА ПРЕВЕНЦИЈЕ/ИНТЕРВЕНЦИЈЕ

На основу евиденције које воде одељенске старешине и Тим праћење ефеката ће ивршит педагошка-психолошка служба школе преко следећих индикатора:

  1. броја  и нивоа облика насилног понашања
  2. број случајева насилног понашања са позитивним ефектима у односу на укупан број пријавњених у току школске године
  3. однос пријављених облика насилног понашања текуће и претходне школске године
  4. однос броја случајева насилног понашања са позитивним ефектима текуће и претходне школске године
  5. анализа упитника проведеног међу ученицима о степену безбедности у школи

 

 

АСПЕКТИ ПРИМЕНЕ ПРОГРАМА ће бити видљиви преко ефеката предузетихпревентивних и интервентних активности.

 

 

АНАЛИЗА ПРИМЕНЕ ПРОГРАМА

Примену Програма прати и анализира Тим (ПП – служба) квартално преко евиденције  о реализованим активностима које су планиране Програмом. Овим путем се утврђују и узроци уколико неке планиране активности нису реализоване.

ИЗВЕШТАВАЊЕ О ПРИМЕНИ ПРОГРАМА

Тим (ПП – служба) квартално извештава Наставничко веће, а полугодишње Школски одбор и савет родитеља Школе о реализацији превентивних и интервентних мера.

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Програм за заштиту деце од насиља припремљен је са намером да помогне у стварању сигурне и безбедне средине, да се олакшају и прецизирају процедуре и поступци у заштити деце од насиља и обавезујући је за све субјекте у процесу образовања.

 

 

6.5. ПРОГРАМ  ПРЕВЕНЦИЈЕ  МАЛОЛЕТНИЧКЕ ДЕЛИКВЕНЦИЈЕ

    (Превенција насиља и употребе средстава зависности и наркотика)

               Циљ :

  • Да ученици стекну знања која су битна за формирање ставова,  вредности и понашања  карактеристичних за здраву личност способна да одабере друштвено пожељан стил понашања;
  • Да се ученици упознају са правилима која се односе на забрану коришћења психоактивних супстанци (ПАС)
  • Да се код ученика формирају механизми одбрамбеног понашања, да  препознају ситуације које су погодне за коришћење ПАС-а и да им се супроставе.

Програм превенције насиља реализоваће се кроз сарадњу са наставницима физичког васпитања, кроз спортске активности, часове одељенског старешине и радионице.

Програм превенције употребе ПАС-а реализоваће се кроз редовну наставу, часове одељенског старешине, секције, предавања (ангажовање стручњака из медицине – спољни сарадници), трибине на тему “Штетности коришћења ПАС-а“.

Време реализације ПРОГРАМСКИ САДРЖАЈИ Начин реализације Носиоци реализације
током године Шта су правила и вредности радионице одељенски старешина
током године Шта је одговорно понашање радионице одељенски старешина
током године Како потреба да нас други прихвате утиче на понашање радионица одељенски старешина
по потреби Сарадња са кадром у полицији и социјалној служби који је задужен за пружање помоћи школи колектив
током године Информисање родитеља о порасту насиља међу школском децом и укључивање родитеља у рад на сузбијању оваквог понашања. излагање на родитељским састанцима одељенски старешина, директор
новембар Истраживачки рад о ставовима младих везаних за наркоманију и присутност болести зависности међу ученицима валидни инструменти актив стручних сарадника
децембар Штетност ПАС-а и безнадежна будућност особа које их користе предавање медицински радник
током године Оформити фонд знања и навика код ученика који ће им омогућити да кажу “НЕ“ када се нађу у ситуацији да им се понуди ПАС. све методе педагог, одељенски старешина
јануар, фебруар Обрада проблема везаних за алкохолизам, пушење. Последице коришћења алкохола и дувана. предавања, разговори, радионице, квиз, такмичења, плакати медицински радник
април Презентација резултата анкете ученицима, родитељима и наставницима; Предавање за родитеље и наставнике о Проблемима болести зависности предавање психолог,

медиц. радници

април Ангажовање ученика у прикупљању и презентовању података везаних за болести зависности    зидне новине,

писане вежбе….

одељенски старешина

6.6. ПРОГРАМ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ

Слободне активности ученика доприносе остваривању следећих васпитних задатака:

  • подстичу најразвијеније видове стваралаштва
  • буде и задовољавају интелектуалну радозналост и стварају могућност да ученици изтражују, и упознају најразноврснија достигнућа у науци, техници и култури
  • пружају могућност за заједничку игру, забаву, спортске активности и испуњавају део слободног времена корисним садржајима

У рад секција у школи укључују се ученици од првог до осмог разреда на основу својих интересовања и склоности. Укључивање ученика у рад секција је добровољно, а наставници имају обавезу мотивисања ученика, вођења и планирања активности. Руководиоци секција ће урадити месечне планове за сваку секцију. Они ће чинити саставни део Школског програма у виду прилога.

СЕКЦИЈЕ УЧЕНИКА МЛАЂИХ РАЗРЕДА

Назив активности Разред Планирано часова на годишњем нивоу
Слободна активност I 36
Рецитаторска секција I-IV 36
Ликовна  секција              I-IV 36
Ритмичка  секција III- IV 36

СЕКЦИЈЕ УЧЕНИКА СТАРИЈИХ РАЗРЕДА

Назив активности Разред Планирано часова на годишњем нивоу Задужени наставник
Драмска секција V –VIII 36 Душанка Тричковић
Рецитаторска секција V –VIII 36 Јелена Драшковић
Ликовна секција V –VIII 18 Владимир Поповић
Одбојкашка секција V –VIII 12 Зоран Ракоњац
Кошаркашка секција V –VIII 12 Зоран Ракоњац
Фудбалска секција V –VIII 12 Зоран Ракоњац

Планови секција наставника чине прилог школског програма.

(Анекс 1 – Глобални планови редовне, изборне, допунске и додатне наставе и слободних активности)

 

 

6. 7.ПРОГРАМ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ

Циљевима образовања и васпитања предвиђено је да школа обезбеђује за све ученике, између осталог, оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота; развој кључних компетенција потребних за живот у савременом друштву, оспособљавање за рад и занимање стварањем стручних компетенција у складу са захтевима занимања, развојем савремене науке, економије, технике и технологије.

Циљ програма:

Од школске 2013/14. године, програм ПО реализује секроз пројекат Професионална оријентација на прелазу у средњу школу за ученика 7. и 8. разреда који има за циљ успостављање функционалног и одрживог програма професионалне оријентације за ученике који завршавају основну школу.

Oсновни циљ програма професионалне оријентације је подстицање развоја личности ученика до промишљене, ваљане и реалне одлуке о избору школе и занимања, планирање каријере и укључивање у свет рада.

Концепт  програма ПО остварује се кроз пет модула:

  1. Самоспознаја: препознавање сопствених капацитета, способности, интересовања, вредности и склоности.

2.         Информисање о занимањима: прикупљање информација о занимањима, анализа и структурисан начин обраде информација тако да се омогући добра информисаност при одлучивању о избору занимања.

  1. Могућности школовања: упознавање могућности школовања и каријере које воде до остварења жељеног занимања.
  2. Реални сусрети са светом рада и занимања: сусрет са представницима занимања, распитивање о занимању и испробавање занимања у предузећима/организацијама/установама/средњим школама како би млади проверили и употпунили сопствене слике о свету рада и занимања.
  3. Одлука о избору занимања: анализа сопственог пута професионалне оријентације и доношење самосталне одлуке о избору школе/занимања.

За ученике од 1. до 6. разреда циљ је да ученици препознају своје способности, склоности, интересовања, таленте, жеље што је полазна основа у процесу одлучивања за избор будућег образовања и занимања. Такође је важно да се упознају са светом занимања. Извори информисања могу бити чланови породице, пријатељи и познаници, наставници, педагози и психолози, сарадници у Заводу за запошљавање, који се баве професионалном оријентацијом, штампа, електронски медији, савремени дигитални медији – интернет, брошуре и књиге.

Начин остваривања програма:

За ученике од 1. до 6. разреда професионална оријентација се реализује кроз обавезне и изборне наставне предмете, ЧОС и слободне активности.

За ученике 7. и 8. разреда свих пет фаза реализује се у интерактивним радионицама, са активним укључивањем родитеља и партнера из света рада. Ученици/ученице завршних разреда основне школе имају приступ савременом моделу професионалне оријентације; активно одлучују о избору школе и занимања у складу са сопственим интересовањима, способностима, потребама и визијом целоживотног учења; стичу знања и развијају животне вештине неопходне у сусрету са динамичним и променљивим светом рада; преносе искуство вршњацима кроз рад вршњачких тимова за професионалну оријентацију у школи.

Програм подразумева укључивање родитеља/старатеља у процес професионалне оријентације њиховог детета пре свега као подршку у самосталном одлучивању. Родитељи се охрабрују да развијају сопствене компетенције за родитељство у циљу оснаживања детета за доношење самосталне одлуке о избору школе и занимања. Укључују се путем родитељских састанака, заједничких радионица са децом и реалних сусрета у којима учествују као представници занимања и презентери сопственог пута каријере.

Тим за професионалну орјентацију кога чине одељенске старешине осмих разреда и педагог саставили су план и програм професионалне орјентације по ком се реализација програмских задатака остварује у оквиру садржаја редовне наставе (кроз различите наставне предмете). Носиоци реализације програмскох задатака професионалне орјентације су педагог, одељенске старешине и предметни наставници.

 

6.8. ПРОГРАМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

Циљеви програма

·         Стицање знања, формирање ставова и понашања ученика у вези са здрављем и здравим начином живота и развојем хуманизације односа међу људима

·         Унапређивање хигијенских и радних услова у школи и елиминисање утицаја који штетно делују на здравље

·         Остваривање активног односа и узајамне сарадње, породице и заједнице на развој, заштити и унапређивању здравља ученика

Будући да је циљ образовно-васпитног рада развијање свестране личности оспособљење да брине за сопствено здравље, здравље своје породице, ближе околине и шире друштвене заједнице, школа ће у оквиру одговарајућих предмета и других садржаја овом виду васпитања посветити потребну пажњу.

Основна здравствена заштита наших ученика се остварује у амбуланти у Српском Милетићу. Сарадња са лекаром ће се одвијати кроз вршење редовних систематских прегледа, вакцинације и кроз предавања која ће реализовати школски лекар или спољни сарадник. Стручни органи наше школе ће пратити и анализирати податке о здравственом стању ученика и на основу тога предузимати кораке превенције и корекције.

Према посебним програмима реализоваће се едукација ученика и родитеља у овој области. Планира се и сарадња са заводом за болести зависности у циљу едуковања ученика, наставника и родитеља у борби против болести зависности.

Програм који смо конципирали представља јединствену васпитно-образовну област чији се задаци не могу остваривати у оквиру само једног предмета или активности. Успешном остваривању овог програма допринеће и активно укључивање ученика и родитеља у избор тема и активности.

 

Програмом су обухваћени ученици од првог до осмог разреда основне школе.

Програмски садржаји по тематским целинама Учесници Начин реализације
– Сазнавање о себи

– Изграђивање личног концепта   (²Ја сам…²)

– Правилно вредновање понашања

– Препознавање осећања

I – IV

редовна настава, ваннаставне активности,ЧОС,

разговори

 

– Свест о сличностима и разликама нашим акција, осећања,изгледа

– Евидентирање промене у развоју,формирање културног идентитета

– Проналажење начина за прелазилажење психолошких

V – VIII редовна настава, ваннаставне активности, ЧОС, разговори
– Утврђивање сопствених потреба за храном и њихов однос са растом и развојем

– Разноврсна исхрана

– Препознавање различитих физичких способности и фаза у развоју организма

– Време за јело, оброци

– Формирање навика у вези са правилном исхраном

I – IV

групни  и      индивидуални разговори
Испитивање фактора који утичпу на навике о правилној исхрани

– Формирање ставова у погледу исхране

– Балансирање хране са енергетским потенцијалом

V – VIII групни и индивидуални разговори
-Стицање основних хигијенских навика:прање руку,купање,хигијена уста и зуба,хигијена одевања и хигијена становања

I – IV

редовна настава и ЧОС
-Развијање личне одговорности за бригу о телу: коси, устима, носу; чистоћа тела, брига о одећи, здраве навике, непушење V – VIII редовна настава и ЧОС
– Налажење задовољства у

физичким активностима:

-стицање базичних способности покретљивости

-игра

-значај одмарања

I – IV

редовна настава, ваннаставне активности, разговори на ЧОС-у
– Примењивање физичких активности у току дана:

-развијање позитивних ставова за прикладност

-коришћење времена и  рекреације

-избор активности, спортова и клубова за вежбу

V – VIII ваннаставне активности, ЧОС
– Утврђивање здравог понашања

– Потреба за одмором

– Спавање и релаксација

– Начини за савладавање лаких здравствених проблема

I – IV

редовна настава, ЧОС
– Научити како да се спречи болест:

-природне одбране организма

-спречавање инфекције

-суочавање са развојним страховима и анксиозношћу

V – VIII редовна настава, ЧОС,

систематски преглед

– Научити основна правила о безбедности  у кући, школи и заједници

– Спречавање инцидената

– Безбедно кретање у саобраћају

I – IV

редовна настава, ваннаставне активности, ЧОС
– Стицање поуздања у следећем опсегу активности:безбедност у саобраћају,хитне интервенције,безбедност понашања V – VIII редовна настава, ваннаставне активности, ЧОС
– Упознати се са односима у породици и пријатељима:

-склапати пријатељства са другом децом

-сарађивати у породици и школи

-савладавати конфликтна и туђа нерасположења

-савладати широк дијапазон интеракција са људима различитих узраста, културе и традиције

I – IV

групни и индивидуални разговори,ЧОС
– Оспособити ученике да разумеју потребе и осећања других водећи рачуна оњима, прихватајући различите традиције

– Адаптирати се на промене у социјалним односима

V – VIII групни и индивидуални разговори,ЧОС
-Оспособити ученике да:

-перципирају индивидуалне   разлике међу половима

-сарађују са супротним полом

-науче да помажу другима када је то потребно

I – IV

групни и индивидуални разговори,ЧОС
-Оспособити ученике да:

-правилно препознају своја осећања

-спознају физичке разлике међу половима

-стекну позитивне ставове и позитивно вреднују супротан пол

-сазнају све што их интересује о сиди

V – VIII групни и индивидуални разговори,ЧОС
– Упознавање и први контакти са лекаром, стоматологом, медицинском сестром,

здравственим установама, болницама, домовима здравња

I – IV

ЧОС, разговори
– Откривање да одговарајуће службе пружају здравствену помоћпојединцу,организацији, различитим социјалним групама, заједници у  целини V – VIII ЧОС, разговори
– Знати како сачувати здраву околину

I – IV

ЧОС, разговори
– Допринети здрављу околине:

– чувати животну средину

– открити начине социјалне интеракције са људима из заједнице

V – VIII ЧОС, разговори

6.9. ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Циљеви програма социјалне заштите су:

  • Обезбедити једнакост у доступности испуњавања школских обавеза за све ученике
  • Створити једнаке могућности за стицање знања и подстицати на социјалну укљученост
  • Очувати и унапредити међуученичке односе, као и унапредити породичну, родну и међугенерацијску солидарност
  • Предупредити злостављање, занемаривање или експлоатацију, односно пријавити надлежним органима и најмању сумњу .

У оквиру Програма социјалне заштите посебна пажња усмерена је на следеће задатке:

  • Унапређење квалитета живота ученика из маргинализованих породица, кроз програме  едукације и олакшавање школовања инлузивним приступом.
  • Унапређење положаја посебно осетљивих група ученика (ученици са сметњама у развоју, ученици са поремећајима у понашању) кроз систем програма за њихово укључивање у социјални живот локалне заједнице и формирање мреже сарадничких институција.
  • Унапређење положаја ромске деце кроз мере акције сузбијања сиромаштва и пружање олакшица у школовању инклузивним приступом

 

Програмски саджаји Циљеви Задаци
1.Идентификација ученика са тешкоћама у емоционалном развоју и сазревању, тежим породичним проблемима и поремећеним понашањем Формирање  свести код

уценика о емоционалном

развоју и сазревању и

проблемима унутар породице

-Помоћи ученицима  с

тешкоћама  у емоционалном

развоју и сазревању,тежим

породичним проблемима

поремећајем у понашању,

ученицима с евидентираним

васпитним мерама.

-Помоћиугроженим ученицима

,ученицима који долазе из

породица са проблематичним

односима.

2 .Рад са  родитељима за решавање проблема који се односе на понашање Формирање свести код родитеља за решавање проблема који се односе на понашање ученика . • пружање помоћи  родитељима и старатељима , саветовање у раду с децом, односно ученицима са   проблемима у понашању
3. Рад са ученицима за решавање проблема  који су последица поремећених породичних односа Усвајање савета за решавање проблема ученика који су последица поремећених породичних односа Пружање подршке и помоћи за решавање развојних и других проблема ученика, који су последица поремећених породичних односа;
4.Сарадња са здравственим и сосијалним институцијама и установама Реализација заједничких

програмских активности и

подела одговорности

Успоставити трајну сарадња са

надлежним установама које

доприносе остваривању циља.

5.Посредовање у остваривању права на материјалну помоћ (за уджбенике,екскурзије,исхрана) Остваривање права на материјалну помоћ -Организовање,унапређивање и

подстицање социјално-

хуманитарних активности ученика.

-Рад на санирању неповољних социјалних услова живота и рада

ученика.

-Учешће у организовању

материјалних средстава за

трошкове исхране,екскурзије и

сличне потребе ученика;

6.Организација хуманитарне дародавнице или размена уџбеника у школи Подизање свести ученика  о значају развијања хуманости Организовање, унапређивање и подстицање социјално-хуманитарних активности ученика

 

 

 

6.10. ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

 

Носиоци активности: наставник биологије, хемије, физике и учитељи кроз часове редовне наставе, одељењске старешине.

У циљу стварања услова за свестрани развој личности ученика, подстицање развоја и формирање здравствених и естетских ставова и навика код ученика, програм еколошке заштите и естетског уређења школе представља саставни део укупног рада свих запослених у школи. Планирано је активно учешће ученика, родитеља и локалне заједнице чиме би се обезбедило остваривање планираног циља и задатака.

 

Ред.

бр.

Активности –  садржај рада Облик рада Циљ Задаци
1. Уређивање еколошких кутака у школи у складу са могућностима школе Практичан рад Стварање континуираних навика ученика за подизање квалитета живота у школској средини. Ученици треба да се упознају са деловима школског простора подложним уређивању.

Ученици треба да се продуктивним идејама и предлозима активно укључе у уређивање простора у складу са могућностима уз помоћ њихових наставника.

Ученици треба да примене досадашња знања из наставе биологије,хемије,физике,ТО, ликовне културе, здравственог васпитања у функцији подизања броја еколошких кутака школе.

Обликовање старог школског намештаја, фарбање композиције од различитих материјала        Практичан рад Превођење стечених знања из наставе ТО и Ликовне културе са циљем оспособљавања ученика за различите могућности поновног коришћења старих ствари на нов начин. Ученици треба да се упознају са расположивим материјалом. Ученици треба да се упознају са  постављеним циљевима рада и временском динамиком која је потребна. Упознавање ученика са начинима обраде расположивих материјала. Ученици треба да користи могућности обраде материјала и да продукују сопствене идеје о изгледу продуката.
Прикупљање пластичних кеса и слање на рециклажу Практичан рад Унапређивање знања ученика о поступању са искоришћеним и непотребним пластичним кесама и могућностима рециклаже као доприносом очувању животне средине. Ученике треба упознати са овим начином заштите животне средине и рециклаже. Ученици треба да се информишу о начинима прикупљања, количини и месту одлагања. Ученици треба да се информишу о прикупљеним количинама и мотивисање за континуирано учешће.
Организовање еко патрола – обиласци школе и дворишта школе од стране патроле 1 у месецу Рад у пару,           Посматрање Развијање запажања, логичког расуђивања и критичког мишљења ученика о уређењу околине школе. Ученике треба информисати о циљу овог вида рада.

Ученике треба подстицати да реализују редовно запажања. Ученици треба да се упознају са начинима и местима на које се може утицати радом , залагање, трудом и добрим идејама.

Увођење и вођење еколошке свеске Посматрање и бележење, рад у пару Богаћење начина запажања и евиденције неопходних поступака у очувању животне средине. Ученике треба информисати о значају евидентирања и планирања поступака у оквиру очувања и побољшања животне средине. Ученике треба упознати о еколошкој свесци и предностима евидентирања запажања на овај начин. Ученике треба подстицати да поделе запажања са другим ученицима и наставницима.
21. АПРИЛ

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Изложба плаката од рециклираног материјала Подизање свести ученика  о значају очувања животне средине за планету и свих људи. Ученике треба информисати о значају обележавања дана планете.

Ученике треба  информисати о плану рада у школи за се одржи изложба плаката од рециклираног папира. Ученике треба мотивисати да се у што већем броју укључе у израду плаката и продукцијом идеја допринесу његовом изгледу као и осталим активностима у оквиру одељења.

Едукација учитеља – 21. АПРИЛ

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Предавање на нивоу стручног већа нижих разреда Проширивање сазнања учитеља о значају дана планете земље, активностима и обележавању. Учитеље треба информисати на састанку стручног већа о дану планете земље у форми предавања.

Учитељима треба понудити начине примене стечених знања у раду са ученицима.

Учитеље треба подстицати на активности са ученицима којим доприносе очувању животне средине у школском окружењу.

Озелењавање школског дворишта или школског простора Практичан рад, саднице туја – сарадња са пољопривредном школом и цвећа Ширење знања ученика о могућностима увећања зелених садница у школском дворишту. Ученике треба упознати са циљевима и оствареном сарадњом са пољопривредном школом.

Ученике треба упознати са просецом и начином сађења нових садница. Ученике треба подстицати да прате напредак садница и износе ставоце, мишљења, запажања , идеје.

Одлагање папирне, пластичне и лимене амбалаже у контејнере за  рециклирање у школском дворишту Разговори са ученицима на ЧОС-у у оквиру одељенске заједнице, на часовима биологије и чувара природе Подстицање навике ученика за одлагање отпада у одговарајуће контејнере за рециклажу. Ученике првог разреда треба оспособљавати да разликују контејнере за одлагање и врсту отпада. Ученике старијих разреда треба подстицати да одржавају стечене навике одлагања отпада у одговарајуће контејнере. Ученике треба што чешће упознавати са савременим начинима прикупљања и рециклаже различитих врста отпада.
Уређење школског простора – чишћење, брисање Ваннаставне активности, слободне активности или у оквиру часа одељенског старешине Стварање навика ученика за одржавање школског и животног простора чистим. Ученике треба подстаћи да опажају уредност простора у школи у којем бораве. Ученике треба мотивисати за могућност побољшања и утицаја на чистоћу простора.

Ученицима треба помагати у организацији активности чишћења и одржавања хигијене простора као једног од фактора учења.

Учешће на пригодним конкурсима на тему заштите животне средине

– основне школе-ликовни или литерарни радови

Ликовни и литерарни радови ученика Подстицање  ликовног и литерарног израза размишљања и осећања ученика о заштити животне средине. Ученицима треба омогућити учешће на конкурсима кроз информисање о њима, теми и роковима. Ученике треба подстицати да пишу и цртају о заштити животне средине.

Ученике који узимају учешће треба похваљивати и промовисати у оквиру школе.

Сецкање јесењег лишћа косилицом – прављење природног ђубрива за школски травњак Практичан рад ученика у складу са узрастом на ЧОС-у, слободним активностима Освешћивање начина и могућности прављења, коришћења и значаја природног ђубрива. Ученике треба упознати са начином припремања природног ђубрива – сецкање лишћа за школски травњак.

Ученицима треба демонстрирати процес сецкања косилицом уз помоћ школског мајстора.

Ученике треба информисати о процесу утицаја природног ђубрива на квалитет травњака.

Учешће у републичким и пројектима и акцијама  чишћења локалне средине Ваннаставне активности, радна субота Подизање нивоа еколошке свести ученика о школској и ваншколској средини. Навике ученике треба усмеравати на чишћење и  ваншколске средине у којој се крећу. Потребно је подстицати мотивацију о акцијски приступ ученика у оквиру чишћења. Ученике треба навикавати да стилом живота промовишу заштиту животне средине и одржавање средине чистом.
Уређење еко паноа, стална изложба паноа здраве хране на  2. спрату. и у кухињи Ликовни радови ученика и плакати Промовисање у здравог начина исхране ученика. Ученике треба упознати о здравим намирницима и њиховом значају за наш организам. Ученике треба подстицати да кроз плакате подсећају себе и друге ученике о сзравим намирницама. Код ученика треба подстицати идеје о разноврсним начинима употребе здраве хране у јеловнику.

 

 

 

 

6.11. ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ЛОКАЛНОМ САМОУПРАВОМ

Школа ће у целокупном образовно-васпитном раду настојати да обезбеди услове за прогресивне и позитивне утицаје чинилаца из друштвене средине на савремено хуманистичко васпитање ученика.

Сама школа ће доприносити богаћењу културног и друштвеног живота средине у којој је узајамним преиспитивањем чинилаца створена клима за испољавање позитивних ефеката у васпитању младих.

Новим тенденцијама у друштву очекујемо веће надлежности а онда и већу ангажованост друштвене средине према школи, са циљем стварања здравијег окружења и стварања подстицајне средине у којој ће постојати услови да се реализују индивидуалне потребе и интересовања деце.

Задаци наше школе у програму сарадње са друштвеном средином су следећи:

  • Планирање и реализовање заједничких активности са субјектима из окружења
  • Повезивање школе и локалне заједнице заједничким интересима и активностима
  • Обезбеђивање подршке локалне заједнице у активностима школе у побољшању услова рада за ученике и запослене

Школа сарађује са следећим организацијама и институцијама:

1. Културно образовне установе:

– Градска  библиотека „Бранко Радичевић“

– ПУ „Полетарац“

– Основне школе општине Оџаци

– Гимназија “Јован Јовановић Змај”, Оџаци

– Техничка школа, Оџаци

– Редакција „Наше новине“

– Радио и ТВ Оџаци

2. Спортске установе:

– Спортски центар Оџаци

3. Здравствене установе:

– Дом здравља Оџаци

4. Социјалне установе:

– Центар за социјални рад Оџаци

– Републички центар за социјално старање

5. Привредне установе:

– Задруга

– Пошта

6. Друштвене организације:

– Општина Оџаци, МУП Оџаци

– Општинска организација Црвеног крста

 

 

 

 

6.12. ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ПОРОДИЦОМ

 

Програмом сарадње сапородицом, школа дефинише области, садржај и облике сарадње са родитељима, односностаратељима ученика, који обухватају детаљно информисање, саветовање, укључивање у наставнеи остале активности школе и консултовање у доношењу одлука око безбедносних, наставних,организационих и финансијских питања, с циљем унапређивања квалитета образовања иваспитања, као и обезбеђивања свеобухватности и трајности васпитно-образовних утицаја.

 

Циљеви:

–          омогућавање координације, усклађивања, синхронизације, повезивања активности породице и школе у процесу васпитања,

–          пружање помоћи породици у реализацији њене васпитне функције,

–          обезбеђивање услова за оптималан развој детета,

–          међусобно информисање,

–          педагошко образовање родитеља

–          ангажовање родитеља у остваривању задатака школе

ЗАДАЦИ :

–          информисање родитеља о њиховим правима и обавезама,те начинима укључивања у рад Школе,

–          задовољавање потреба породице и њених циљева,

–          едуковање родитеља кроз информисање и пружање адекватног модела васпитања иобразовања,

–          развијање партнерског деловања породице и школе у  образовању и васпитању ученика,

–          обезбеђивање редовне, трајне и квалитетне сарадње породице и Школе,

–          остваривање позитивне  интеракције  наставник- родитељ,

–          обезбеђивање информисаности  родитеља  о променама у образовању  које се  остварују у школи и код ученика, као и о свим дешавањима у животу Школе.

ОБЛАСТИ САРАДЊЕ СА ПОРОДИЦОМ:

  1. Информисање родитеља и старатеља

Родитељи/старатељи треба да буду детаљно информисани о свим аспектима школског живота и образовног процеса који се посредно или непосредно тичу њихове деце и њих, као и о могућностима на које све начине могу да се укључују у рад школе и да дају свој допринос унапређењу квалитета васпитно-образовног процеса.

Ова област сарадње породице и Школе одвија се кроз следеће облике рада:

–   креирање странице намење родитељима на сајту Школе

–  организовање Отворених врата – термина када родитељи имају     могућност да

са наставницима разговарају о раду и напредовању ученика

–  месечно организовање Отвореног дана, када родитељи, односно  старатељи могу

да присуствују образовно-васпитном раду.

–   уређивање огласне табле за родитеље у просторијама Школе

–   редовно вођење електронског дневника и ажурирање података

–  организовање и реализација родитељских састанака

 

  1. Укључивање родитеља и старатеља у наставне и остале активности

Родитељи би требало да се подстичу да се укључују у образовни процес на више различитих начина, и то као:

–  асистенти у настави,сарадници и асистенти у реализацији програма секција,

– едукатори деце у областима у којима су професионалци/експертикроз учешће у

различитимобразовним пројектима који се одвијају у школи/у које је школа

укључена,

– сарадници за обезбеђивање безбедног окружења у школи, у процесу

професионалне оријентације, при организацији и реализацији приредби,

изложби, спортских и другихтакмичења и сличних активности у Школи,

сарадници и асистенти у реализацији излета, посета, екскурзија ученика, у

организацији и реализацији радионица, хуманитарних акција и сличних

активности,

– учесници у стручним тимовима које директор формира по потреби,као

евалуатори васпитно-образовног рада и квалитета рада установе кроз процес

самовредновања квалитета васпитно-образовне праксе,родитељи ученика из

осетљивих и маргинализованих група (социјална ускраћеност, сметње у развоју,

инвалидитет и др.) имају могућност да учествују у изради и реализацији

индивидуалног образовног плана, и друго.

  1. Укључивање родитеља и старатеља у процес одлучивања

Овај облик сарадње пружа родитељима информације о организацији живота и рада школе, а својим учешћем они доприносе побољшању услова и рада школе. Поред учешћа у планирању и организацији, родитељи треба да су стално присутни, јер то доприноси учвршћивању односа породице и школе.Законска регулатива је прописала обавезно укључивање родитеља у процес одлучивања и то кроз:

–          укључивање родитеља у Савет родитеља Школе,

–          укључивање родитеља у Школски одбор,

–          укључивање родитеља у рад свих тимова на нивоу школе (самовредновање, развојно планирање, сарадња са локалном заједницом и породицом и сл.),

–          испитивање потреба и очекивања родитеља анкетирањем на крају сваког полугодишта,

–          родитељи ученика из осетљивих и маргинализованих група (социјална ускраћеност, сметње у развоју, инвалидитет и др.) имају могућност да учествују у индивидуалном образовном плану, да по потреби предлажу спољне сараднике у тиму који се бави образовним планом, као и да дају одобрење за спровођење тог индивидуалног образовног плана.

  1. Едукација и саветодавни рад са породицом

Будући да су родитељи у највећој мери упућени на сарадњу са наставницима и са њима имају најучесталије контакте, важан задатак наставника је да креирају такву атмосферу у којој ће родитељи бити подстакнути да се укључују на различите начине и да доприносе животу учионице/школе без страха да ће то бити протумачено као мешање улога, тј. мешање у професионалну улогу наставника. Унапређивање компетенција родитеља за педагошко деловање и пружање подршке ученицима Школа организује кроз следеће облике рада:

–          едукација кроз организовање мини предавања на родитељским састанцима,

–          организовање трибина и радионица за заинтересоване родитеље,

–          формирање Клуба родитеља,

–          израда Водича за родитеље (публикованог на сајту Школе),

–          ангажовање родитеља као едукатора других родитеља о проблемима који су релевантни за родитељску популацију, а за које су поједини родитељи стручни.

НАЧИН И ПОСТУПАК ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА:

Сарадња са породицомодвија се одвија плански и систематски током целе године и подразумева укључивањепородице у планирање,реализацијуи евaлуацијуте сарадње. Активности у оквиру сарадње са породицом реализују се на основу Развојног плана Школе и Годишњег плана Школе и то кроз:

–          план рада Савета родитеља,

–          план рада директора школе,

–          план рада стручних сарадника,

–          план за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања,

–          планове рада стручних већа,

–          планове одељењских већа,

–          планове одељењских старешина,

–          план рада секција,

–          план професионалне орјентације,

–          план здравствене превенције.

 

 

 

.6.13. ПРОГРАМ ПРИЛАГОЂАВАЊА НА ШКОЛСКУ СРЕДИНУ

 

Програмом прилагођавања на школску средину  школа дефинише активности које обухватају детаљно информисање новопридошлих ученика и наставника.

 

Циљеви:

–          омогућавање координације, усклађивања, синхронизације, повезивања активности ученика и наставника;

–          пружање помоћи наставницима у реализацији радних задатак;

–          обезбеђивање услова за бржу адаптацију  ученика,

–          међусобно информисање.

Задаци :

–          информисање  новопридошлих ученика и наставника о њиховим правима и обавезама, те начинима укључивања у рад Школе;

–          развијање партнерског  односа  актера образовања у школи.

Активности  намењене  новопридошлим ученицима:

-упознавање ученика и родитеља са директором школе и стручном службом;

-разговор са стручном службом – прикупљање информација о детету и претходном

школовању;

-упознавање ученика и родитеља са одељенским старешином;

-упознавање ученика и родитеља са школским простором, дневним и недељним ритмом

школе и општим информацијама о раду школе;

-пружање помоћи у обезбеђивању уџбеника;

– упознавање са одељењем;

-пружање помоћи у адаптацији на ново одељење;

-праћење прилагођавања у сарадњи са родитељима

Активности  намењене  новопридошлим наставницима:

-упознавање наставника са директором школе, правником, стучном службом;

-пружање инфомација о организацији рада школе, правима,одговорностима и задужењима на

радном месту;

-упознавање са школским простором, кабинетима и расположивим наставним средствима;

-упознавање са запосленима;

-пружање подршке у раду наставника

 

 

 

 

6.14.ПРОГРАМ УВОЂЕЊА ПРИПРАВНИКА У ПОСАО

 

Увођење у посао наставника, васпитача и стручног сарадника – приправника има за циљ да га оспособи за самосталан образовно-васпитни и стручни рад и за полагање испита за лиценцу.

Програмом увођења у посао приправник, наставники стручни сарадник стиче знања и развија вештине и способности потребне за остваривање образовно-васпитног рада који се односе на:

1. Планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада

2. Праћење развоја и постигнућа ученика

3. Сарадња са колегама, породицом и локалном заједницом

4. Рад са  ученицима са сметњама у развоју

5. Професионални развој

6. Документација

Наставникна крају приправничког стажа треба да поседује следећа знања, способности и вештине:

1. Планирање, програмирање, остваривање и вредновање образовно-васпитног рада:

-познаје структуру плана и програма образовно-васпитног рада;

-разуме улогу наставног предмета у остваривању циљева и задатака у образовању и васпитању;

-разуме повезаност између циљева, задатака, садржаја, метода и облика рада;

-разуме интердисциплинарну природу предметних садржаја;

-користи дидактичке и методичке принципе успешног планирања образовно-васпитног рада;

-познаје могућности и ограничења различитих врста наставе;

-планира различите типове и структуру наставних часова;

-зна да повезује различите методе и облике рада у процесу учења;

-зна да креира подстицајну средину за учење и развој;

-бира садржаје, методе облике и технике рада у складу са условима у којима ради;

-познаје основне принципа рада одељењског старешине;

-подстиче изградњу заједништва у одељењу;

-зна да прилагођава  захтеве развојним нивоима деце и стиловима учења деце;

-примењује индивидуални приступ деци у процесу образовно- васпитног рада;

-разуме улогу ученичких радова у образовно-васпитном процесу;

-познаје критеријуме добрих уџбеника, литературе и дидаткичких средстава за остваривање –

образовно-васпитног рада;

-помаже ученицима у налажењу и избору литературе за различите активности

-користи разноврсна дидактичка средства и различиту литературу

-познаје различите начине остваривања ваннаставних и слободних активности;

-користи истраживачки приступ у образовно-васпитном раду;

-анализира сопствени образовно-васпитни рад;

 

2. Праћење развоја и постигнућа ученика:

-разуме како се ученици развијају и како уче;

-познаје различите начине праћења, вредновања и оцењивања постигнућа ученика;

-зна да прати и вреднује постигнуће ученика у процесу учења;

-прати индивидуални развој и напредовање ученика и развој групе у целини;

-разуме  вредновање постигнућа у функцији подршке напредовању ученика;

-подржава иницијативу ученика, мотивацију за рад и спонтано стваралачко изражавање;

-поштује принципе редовности у давању повратних информација о оствареним резултатима;

-уважава личност ученика у давању повратних информација о оствареним резултатима;

-помаже ученику да препозна своје потребе и емоције и изрази их на одговарајући начин;

-познаје  начине и технике подстицања процеса самооцењивања ученика;

-зна да ствара атмосферу поштовања различитости;

-уважава  иницијативу и слободу исказивања мисли, ставова и уверења код ученика;

-развија код ученика навику за пажљивим руковањем наставним материјалима;

 

3. Сарадња са колегама, породицом и локалном заједницом:

-гради атмосферу међусобног поверења са свим учесницима у образовно-васпитном раду;

-познаје и примењује принципе успешне комуникације са свим учесницима у образовно-васпитном –

раду;

-разуме важност неговања партнерског односа са породицом ученика;

-поштује принцип приватности у сарадњи са породицом и колегама;

-поштује личност родитеља приликом давања повратних информација;

-размењује информације о ученику са родитељима поштујући принцип редовности;

-познаје различите облике сарадње са породицом ради обезбеђивања подршке развоју ученика;

-одржава добре професионалне односе са колегама;

-разуме важност тимског рада у установи;

-размењује запажања и искуства са колегама;

-познаје различите облике сарадње са локалном заједницом у циљу остваривања образовно-

васпитних циљева и задатака;

-сарађује у организовању представљања различитих облика ученичког стваралаштва;

-разуме важност сарадње са стручним институцијама;

4. Рад са  ученицима са сметњама у развоју :

-разуме значај утицаја вршњака и средине на развој и образовање ученика са сметњама у

развоју;

-разуме значај стварања атмосфере поштовања различитости;

-познаје начине укључивања ученика са сметњама у развоју у образовно-васпитном раду;

-зна да организује активности за укључивање ученика са сметњама у развоју у образовно-

васпитни рад;

-разуме значај принципа индивидуализације процеса учења ученика са сметњама у развоју;

-познаје важност праћења, индивидуалног напредовања и постигнућа ученика са сметњама у

развоју;

-разуме значај обезбеђивања одговарајуће физичке средине за адекватно укључивање

ученика са сметњама у развоју у образовно-васпитни рад;

 

5. Професионални развој :

-познаје значај континуираног професионалног развоја;

-упознат је са различитим облицима и начинима стручног усавршавања;

-разуме начине и технике планирања стручног усавршавања;

-познаје структуру стручних тела на нивоу установе;

-познаје елементе за планирање сопственог стручног усавршавања;

-учествује у разним облицима стручног усавршавања;

-прати развој савремене литературе и образовне технологије;

 

6. Документација:

-зна прописе из области образовања и васпитања;

-познаје права и дужности на радном месту;

-упознат је са документацијом на нивоу установе;

-разуме сврху педагошке документације;

-зна да води прописану и потребну документацију;

-чува поверљиве податке о детету/ученику и његовој породици;

-води евиденцију о учешћу у разним облицима стручног усавршавања;

 

Приправника у посао уводи ментор:

1. Пружањем помоћи у припремању и извођењу образовно васпитног рада;

2. Присуствовањем образовно – васпитном раду најмање 12 часова у току приправничког стажа;

3. Анализирањем образовно васпитног рада у циљу праћења напредовања приправника;

4. Пружањем помоћи у припреми за проверу савладаности програма.

Након савладаног програма ментор подноси извештај директору о оспособљености приправника за самостално извођење образовно-васпитног рада.

За оне елементе програма увођења наставника у посао које ће реализовати заједничким радом ментор израђује детаљан план активности

 

Евиденција о увођењу у посао приправника

 

Евиденција ментора и приправника има значајну функцију у процесу увођења у посао и стицању лиценце. На овај начин ментор и приправник документују процес учења и подучавања, како у раду приправника, тако и у раду ментора, што осигурава трајност података и олакшава начин приказивања постигнутих резултата.

Све ове активности се остварују у установи што олакшава припрему приправника за полагање испита за лиценцу.

Према Правилнику, евиденцију воде установа, ментор и приправник.

Установа води евиденцију о запосленим приправницима, ствара услове за успешно савладавање про­грама и оспособљавање за самосталан образовно-васпитни рад.

Ментор води евиденцију о раду приправника која садржи податке о:

  1. временском периоду у коме је радио са приправником,
  2. темама и времену посећених часова,
  3. запажањима о раду приправника у савладавању програма,
  4. препорукама за унапређивање образовно-васпитног рада
  5. оцени поступања приправника по датим препорукама.

Приправник води евиденцију о свом раду:

  1. сачињавањем месечног оперативног плана и програма рада;
  2. израдом припреме за одржавање часа,
  3. изношењем запажања о свом раду и раду са ученицима,
  4. о посећеним часовима,
  5. о својим запажањима и запажањима ментора.

Евиденција о раду и запажањима приправника доставља се ментору.

Провера савладаности програма увођења у посао приправника        

Провера савладаности програма увођења у посао приправника остварује се најраније након годину дана рада у установи извођењем одговарајућег облика образовно-васпитног рада, и то: извођењем и одбраном часа наставника у школи, као и приказом и одбраном активности стручног сарадника у установи. Тему облика образовно-васпитног рада бира приправник у сарадњи саментором.

Комисију од најмање три члана образује директор решењем.

Важно је напоменути да ментор не може да буде члан комисије, али има обавезу да присуствује провери савладаности програма.

Када комисија оцени да је приправник делимично савладао програм, даје ментору и приправнику препоруку за даљи рад са роком за поновну проверу савладаности програма. Приправник који у потпуности савлада програм стиче право на полагање испита за лиценцу.

 

 

6.15. ПРОГРАМ ИЗЛЕТА, ЕКСКУРЗИЈА И НАСТАВЕ У ПРИРОДИ

 

Екскурзија се остварује ван школе у трајању од једног до три дана годишње, у складу са узрастом, наставним планом и програмом и програмом за екскурзије.

Циљ екскурзије је непосредно упознавање појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног, историјског и духовног наслеђа и привредних достигнућа.

Задаци екскурзије су: проучавање објекта и феномена у природи, уочавање узрочно-последичних односа у конкретним природним и друштвеним условима; развијање интересовања за природу и изграђивање еколошких навика; упознавање начина живота и рада људи појединих крајева; развијање позитивног односа према националним, културним, етичким и естетским вредностима, спортским потребама и навикама, позитивним социјалним односима, као и схватање значаја здравља и здравих стилова живота; подстицање испољавања позитивних емоционалних доживљаја.

Садржаји екскурзије остварују се на основу наставног плана и програма образовно-васпитног рада и школског програма и саставни су део годишњег програма рада школе.

Носиоци припреме, организације и извођење програма екскурзије су директор школе, стручни вођа пута, одељенски старешина или други наставник кога одреди директор школе а који је најмање једну годину реализовао наставу у одређеном одељењу.

Стручног вођу пута бира директор школе из реда наставника који остварују наставни план и програм.

Стручни вођа пута припрема и спроводи програм који се односи на остваривање  постављених  образовно-васпитних циљева и задатака и одговарајућих садржаја.

Одељенски старешина обезбеђује организационо-техничке услове за извођење путовања и координира остваривање садржаја и активности предвиђених програмом екскурзије, стара се о безбедности и понашању ученика. Изузетно, одељенски старешина обавља послове из надлежности стручног вође пута.

            Сагласност на програм екскурзије даjeсавет родитеља школе, на основу усаглашеног предлога родитеља ученика свих одељења за која се организује екскурзија.

Екскурзија се организује и изводи уз претходну писмену сагласност родитеља, по правилу за најмање 60% ученика истог разреда и уколико су створени услови за остваривање циљева и задатака. Изузетно, екскурзија може да се организује ако писмену сагласност да најмање 60% родитеља ученика одељења. Уколико не буду испуњени наведени услови, директор школе обуставиће извођење екскурзије.

 

 

Програм наставе у природи

 

На основу одлуке Националног просветног савета и Министарства просвете у наставном плану за ученике од I – IV разреда увршћена је настава у природи.

Извођење наставе у природи би се планирало за ученике од I до IV разреда. Уколико се добије сагласност родитеља . Настава у природи планира се  у октобру  или у априлу/мају .

Циљ наставе у природи је да се у погодним климатским условима и у непосредном додиру са природом, ширим педагошким деловањем, утиче на побољшање здравља, психо-социјалног и физичког развоја ученика и да се успешније остварују васпитно-образовни задаци у целини.

 

 

ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ НАСТАВЕ:

-Реализација оперативног плана рада наставних предмета,

-Примена активних метода учења (метода разговора, метода посматрања, демонстративна),

-Реализација различитих облика рада (групни рад, рад у пару).

Задаци и садржај

–        Побољшање здравља, физичких и функционалних способности, здравствене и културе хигијенских навика код ученика.

–        Проширивање и проверавање постојећих, стицање нових знања и искустава о природи, основним законитостима развоја природе непосредним посматрањем и доживљавањем.

–        Развијање свести о потреби заштите, неговањем и унапређивањем природне и животне средине и развијање еколошке свести.

–        Оспособљавање и навикавање ученика да самостално стичу знања непосредним посматрањем и истраживањем појава и догађаја у природи и раду људи.

–        Развијање потреба и навика за боравак у природи.

–        Развијање потреба, интереса и навика за рационалним провеђењем слободног времена правилним организовањем активности.

–        Развијање патриотизма упознавањем појединих крајева наше земље и њиховог културно- историјског наслеђа.

–        Богаћење дечијих социјалних искустава и знања у условима интензивније интеракције и комуникације између ученика и наставника током заједничког живота и рада у школи у природи о:
*властитим емоцијама и емоцијама других.
*неопходности путовања као потрба и права других
*потреби групне сарадње, групне припадности, солидарности и  одговорности према

сопственом раду и понашању.

–        Неговање правилног односа према личној и имовини других.

–        Побољшање здравља и развијање физичких и моторичких способности ученика;

–        Задовољавање основних дечијих потреба за кретањем и игром;

–        Развијање другарства, колективног начина живота и такмичарског духа.

ВРСТА АКТИВНОСТИ САДРЖАЈ РАДА
  Наставне   активности
  • Наставни план и програм за одређени разред прилагођен локалитету, условима за рад …
  Активности у   слободном   времену
  • Свакодневне шетње
  • Учење нових игара
  • Спортска такмичења
  • Слушање, певање, плесање „у диско клубу“, разна такмичења
  • Цртање и сликање
  Животне   активности
  • Лична хигијена
  • Хигијена одеће и обуће
  • Хигијена собе
  • Исхрана

 

 

6.16. ПРОГРАМ РАДА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

 

Библиотека као центар културне и васпитне делатности прати и помаже реализацију васпитно –образовног процеса кроз различите облике активности у наставно – образовном раду и слободним активностима.

Основни задаци библиотеке су :

  • Набавка, обрада и дистрибуција књига и другог библиотечког материјала потребног ученицима и наставницима у остваривању наставног плана и програма .
  • Праћење издавачке делатности на плану дечје, научно – популарне и стручне литературе, развијање љубави према књизи, организовање активних читалаца и читање најновијих издања савремене литературе у циљу развијања љубави према читању , тумачењу дела и израженој артикулацији текста .
  • Упућивање ученика у коришћење различитих облика информација , повезивање са широм друштвеном средином на културном плану, интензивна сарадња са другим школским библиотекама, Сеоском библиотеком и Народном библиотеком Србије.
  • Стручно усавршавање библиотекара .
Активности Време реализације Сарадници
Образовно – васпитни рад

 

– упознавање ученика првог разреда са локацијом школске библиотеке септембар учитељи
– упис ученика првог разреда у школску библиотеку септембар учитељи
– Упућивање ученика на школску библиотеку и развијање љубави према књизи и читању током целе године учитељи и предметни наставници
– Коришћење ресурса библиотеке током целе године учитељи и предметни наставници
– Израда паноа са темама из наставних садржаја и обележавања важних датума током целе године учитељи и предметни наставници
– сарадња са појединим секцијама у школи током целе године наставник задужен за рад  секције
– сарадња са школским  педагогом током целе године школски  педагог
Библиотечко – информатичка  делатност и стручно усавршавање
– набавка књижне грађе током целе године учитељи, предметни наставници директор школе
– Библиотечки послови обраде и заштите књижног фонда током целе године
– Вођење евиденције о потебној стручној литератури и њена набавка током целе године учитељи и предметни наставници
– ревизија књига током целе године
– евиденција чланова и потребно ажурирање по потреби учитељи и одељењске старешине
– кроз стручну литературу стално стручно уавршавање и потребно едуковање стручни сарадници
– контрола картотеке, писање извештаја о раду јун
Културно – јавна делатност

 

– Књижевни сусрети, промоција књига током целе године наставници српског језика
– организација школских манифестација

– Школска слава

– Дан школе

учитељи и предметни наставници
– посета Сајму књига октобар чланови колектива

Часови у библиотеци биће остварени у сарадњи са учитељима и наставницима према њиховим плановима.

 

 

  1. 17. ИНДИВИДУАЛНИ ОБРАЗОВНИ ПЛАНОВИ

Анекс 1 – Индивидуални образовни планови.

 

ЦИЉ

Додатна подршка ученицима у складу са њиховим потребама.

ЗАДАТАК

Идентификовање и праћење ученика којима је потребна помоћ у раду.

У току васпитно-образовног процеса посебна пажња се посвећује ученицима који наставу похађају по прилагоћеном  програму са неизмењеним или измењеним стандардима постигнућа. Поштујући њихове специфичности осмишљавају се и пишу индивидуални образовни планови којима се учитељи и наставници руководе у раду. Ови планови чувају се у посебној евиденцији школе и ревидирају се тромесечно или полугодишње у зависности од када почиње њихова примена.На овај начин прати се континуирано напредовање ученика . Основни циљ је пружити  додатну подршку како би се њихови потенцијали у потпуности развили правилним усмеравањем.Они су такође обухваћени допунском наставом током школске године и зимског распуста.,осталим облицима рада као и свим спортским, културним, хуманитарним, друштвеним активностима у школи. Сарадња између породице и школе се редовно одвија  и  од изузетног је  значаја за интерес детета.

 

 

  1. 18. ПРОГРАМ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

Програм безбедности и здравља на раду обухвата заједничке активности школе, родитеља и локалне самоуправе, усмерене на развој свести за спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду.

Те активности су следеће:

–          Периодични прегледи и испитивање опреме за рад

–          Средства и опрема за рад, електричне инсталације, грејање и друге инсталације одржавају се редовно и правилно у исправном стању, у складу са техничким прописима и одређеним стандардима, на начин који обезбеђује одговарајућу сигурност запослених.

–          Периодичне прегледе и провере исправности врше лица са одговарајићим лиценцама.

–          Испитивање услова радне средине

У радним и помоћним просторијама у којима се при раду евентуално користе штетне или опасне материје, ради спречавања повређивања, као и утврђивања да ли радна средина одговара условима за продутиван рад и здравље врши се испитивање:

– микроклиме (температура, брзина струјања ваздуха и релативна влажност ваздуха)

– хемијске штетности (гасови, паре, дим, прашина)

– физичке штетности (бука, вибрација и штетна зрачења)

– осветљеност

– материје чија су својства опасна по живот и здравље запослених

Израда акта о процени ризика

Процена ризика се заснива на систематском евидентирању и процењивању могућих врста опасности и штетности на радном месту и радној околини, на анализирању организације рада и радног процеса, средстава рада, сировина и материјала у радном процесу, средстава и опреме за личну заштиту и других елемената који могу да изазову ризик од повреда на раду, оштећење здравља или обољење.

Процена ризика између осталог обухвата:

– опис технолошког и радног процеса

– опис средстава за рад

– опис средстава и опреме за личну заштиту

– снимање организације рада

– препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини

– процена ризика у односу на опасности и штетности

– утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање ризика

Оспособљавање запослених и ученика

Послодавац је дужан да изврши теоријско и практично оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад при заснивању радног односа, премештању на друге послове, приликом увођења нове технологије, односно нових средстава за рад, као и код промене процеса рад.

Провера теоријске и практичне оспособљености запосленог за безбедан и здрав рад обавља се на радном месту.

Одељењски старешина и наставници који с ученицима обрађују одговарајуће програмске садржаје обавезни су да ученике упознају са опасностима с којима се могу суочити за време остваривања образовно-васпитног рада и других активности које организује Школа, као и с начином понашања којим се те опасности избегавају или отклањају.

Ради спровођења мера безбедности и здравља, Школа сарађује са државним органима и органима локалне самоуправе, као и другим субјектима с којима је таква сарадња потребна, а посебно са:

1. Министарством просвете

2. Министарством унутрашњих послова

3. органима општине Оџаци

4. Центром за социјални рад Оџаци

 

  1. ПРОГРАМ ПРОДУЖЕНОГ БОРАВКА

 

Савремени начин живота све већем броју родитеља намеће потребу збрињавања детета млађег школскогузраста које након редовне наставе одлази кући и без надзора проводи време до доласка родитеља. Самосталан боравак код куће често излаже дете многим опасностима, а страх и брига родитеља за дете током радног дана намећу потребу за организованом бригом за дете. Школе тиме добијају нову и захтевнију улогу која од запослених захтева организованијубригу о детету  током целог дана. Продужени дневни рад након (или пре) редовне наставе – продужени боравак, један је од модела којим се могу квалитетно и структурално решити наведени проблеми. Нова улога школе на тај ће начин бити максимално и рационално искоришћена  јер пружа небројене могућности деловања у сврху правилног развоја и раста сваког детета у квалитетну особу, корисну својој породици и заједници.

ОПИС РАДА У ПРОДУЖЕНОМ БОРАВКУ

Пре или после редовне наставе (у зависности од смене) организује се продужени боравак у школи за ученике првог и другог разреда  школе.

Боравак и рад према таквом облику организује се од 8 сати до 15 сати Уколико је потребно, школа организује јутарње дежурство.

Група ученика продуженог боравка може се организује као

  • група ученика истог разреда, али различитих одељења (хомогене групе састављене по принципу могућности и потреба деце, њиховог нивои напредовања и темпа којим могу да прате рад)
  • група ученика различитих разреда

Учитељи који раде у редовној настави свакодневно договарају и усклађују своје активности са учитељем из продуженог боравка. Време за договарање и усклађивање активности не би смело бити краће од пола сата недељно.

У циљу упознавања деце, као и решавања педагошких ситуација учитељи из продуженог боравка су упућене на континуирану сарадњу са психологом  школе.

Учитељи који раде у продуженом боравку делују јединствено, сараднички, синхронизовано, свеобухватно и интегрисано са читавим разредним процесом. Заједно сарађују с родитељима, одржавају појединачне индивидуалне разговоре с родитељима.

 ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА

Циљеви реализације садржаја у продуженом боравку у складу су са општим циљевима основног образовања (три општа циља)

  1. Омогућити детету пун живот и открити његове/њене пуне потенцијале као јединствене особе
  2. Омогућити детету његов/њен развој као социјалног бића кроз живот и сарадњу са осталима како би допринела/допринео добру у друштву
  3. Припремити дете за даље образовање и целоживотно учење (учити како учити)

 

Специфични циљеви:

  • потпун и хармоничан развој детета
  • важност истицања индивидуалних различитости (свако дете је јединствено; осигурава му се развој свих потенцијала)
  • фокусирање на учење (истиче се важност онога што дете учи и процеса којим усваја знања)
  • оспособити ученика за самостално учење
  • истиче се радост учења и подстиче мотивисаност за учење
  • потенцирати важност учења утемељеног на опажању процеса из окружења (очигледна метода)
  • писменост (језичка, математичка, информатичка)
  • рад на начинима изражавања емоција (друштвено прихватљиви модели)
  • развијање духовне димензије живота
  • европска и глобална димензија модерног живљења
  • плурализам, поштивање различитости и важност толеранције
  • партнерство у образовању
  • улога технологије у образовању
  • брига о деци са посебним потребама

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Остваривање циљева и развој кључних подручја  ће се најбоље остварити усмеравањем рада на садржаје, теме, кључне појмове и образовна постигнућа која су прописана Наставним планом и програмом за одређени разред. Садржаје ће реализовати учитељ у продуженом боравку, али у договору с учитељем који ради у редовној настави. Стога је изузетно важно све активности планирати како би се постигла кохерентност међу одабраним садржајима и усклађеност деловања међу учитељима.

Време предвиђено за реализацију пратећих активноститреба реализовати у складу с претходно наведеним циљевима рада у продуженом боравку, имајући увек на уму узраст и могућности детета.

Креативност, иновативност и учитељска вештина максимално ће доћи до изражаја при одабиру игара, литературе, културних садржаја као и садржаја којима ће реализовати захтеве за развојем социјализацијских и комуникацијских те радно-техничких компетенција. Посебнупажњу треба посветити целокупном развоју детета , у здраву, самосталну, радно оспособљену јединку која ће у будућности својим знањем, развијеним животним вештинама и ставовима допринети развоју друштва.

 ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКЕ СМЕРНИЦЕ

У складу са циљевима и задацима које желимо да остваримо и са развојним могућностима ученика, препоручује се комбиновање стратегија, метода и облика рада како би се детету омогућило да на лак и безбрижан начин увежбава програмом предвиђене садржаје те максимално опуштено проводи своје слободно време. Школа мора постати учеников други дом, са свим особинама пријатног и  пријатељског окружења.

Важна педагошки принципи учења темеље се на томе да је:

  • мотивациони фактор дечијег учења његова радозналост
  • да дете буде активно у процесу учења
  • постојеће дечје знање и искуство основа је учења
  • дечије тренутно окружење осигурава контекст учења
  • у центру процеса учења је језик
  • дете треба  учити вођен активностима и методама откривања
  • дужни да упутимо дете у естетску димензију учења
  • социјална и емоционална димензија важан је фактор учења

 

Начини организације и облици рада:

  • курикуларни приступ (уместо предметно-сатног)
  • интегрисано учење и поучавање
  • мултидисциплинарни приступ
  • тимско и сарадничко учење
  • истраживачка настава
  • искуствено учење
  • проблемска настава
  • учење кроз игру, праксу, учење за живот
  • факултативни програми (спортске активности)
  • ванучионична и теренска настава
  • ваннаставне активности

 УСЛОВИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ПРОГРАМА (ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА)

  • Програм рада у продуженом боравку реализује се у свим расположивим просторијама у школи, укључујући и спортску салу и школско двориште.
  • Наставни процес одвија се у учионици, а програм рада продуженог боравка се остварује у просторијама које су прилагођене и опремљене искључиво за остваривање рада продуженог боравка.
  • Просторије у којима ће ученици проводити већи део дана су светле, довољно велике, опремљени  дидактичким помагалима.
  • За разноврсне ученичке активности осигуран је материјал (папири, бојице…)
  • Усвајање хигијенских навика захтева довољну количину сапуна и папира као и умиваоник за прање руку (који је одвојен од санитарног чвора).
  • У опремању простора укључени су и родитељи (обезбеђују средства за опремање просторија и набавку средстава).
  1. ПРАЋЕЊЕ И ЕВАЛУАЦИЈА ШКОЛСКОГПРОГРАМА

 

Праћење остваривања школског програма вршиће се плански, систематски и континуирано, а одвијаће се кроз:

–          састанке Стучних актива за развој школског програма

–          седнице Наставничког већа

–          праћење постигнућа ученика

–          размену са другим школама

–          примену тестова, упитника…

–          праћење реализације планова и програма

–          сарадњу са родитељима

–          сарадњу са локалном заједницом

–          сарадњу са стручним службама

–          сваки члан школског тима вршиће и самоевалуацију свог рада

–          евалуацију реализације Акционог плана

–          евалуацију реализације Школског развојног плана

 

  1. СТАНДАРДИ   ПОСТИГНУЋА

Општи стандарди постигнућа су донети за крај првог и другог циклуса, што значи да њихову примену планира сваки наставник, за сваки разред. За предмете који немају сачињене стандарде наставници планирају да ученици стекну одређена знања, вештине, умења и навике у складу са програмским задацима и циљевима. План остваривања стандарда се заснива на утврђеним нивоима постигнућа ученика, тако да су наставници у складу са тим планирали примену критеријумских тестова. На основу тих података ће вршити месечна планирања и остваривати стандарде.

Табеларни приказ активности за остваривање стандарда:

КО ШТА КАД КАКО
Предметни наставници Примена иницијалног теста Прва половина септембра писмено
Предметни наставници, пеадгог Анализа резултата Средина септембра Излагање, презентација, дискусија
Предметни наставници Планирање остваривања стандарда на основу резултата Септембар, октобар, новембар Писање месечних и дневних припрема
Предметни наставници Примена теста за проверу остварености планираних стандарда Прва половина децембра Писмено или усмено
Предметни наставници, педагогг, директор Анализа резултата Средина децембра Излагање, презентација, дискусија
Предметни наставници Планирање остваривања стандарда на основу резултата Крај децембра Писање месечних и дневних припрема
Предметни наставници Примена теста за проверу остварености планираних стандарда Прва половина марта Писмено или усмено
Предметни наставници, педагогг, директор Анализа резултата Средина марта Излагање, презентација, дискусија
Предметни наставници Планирање остваривања стандарда на основу резултата Крај марта Писање месечних и дневних припрема
Предметни наставници заједно са својим стручним већима Прављење  тестова за проверу остварености планираних стандарда за целу школску годину Април месец Састанци стручних актива
Предметни наставници Примена теста за проверу остварености планираних стандарда прва половина маја за ученике осмих разреда и друга половина маја за остале ученике Писмено
Предметни наставници, педагог, директор Анализа резултата Јун Излагање, презентација, дискусија
Предметни наставници Прављење иницијалних тестова Друга половина августа Састанци, дискусија

 

Школски одбор основне школе ,,Коста Стаменковић“, Српски Милетић , доноси школски програм основног образовања 01.09.2015. године

У Српском Милетићу,                                                                    Председник Школског одбора

01.09.2015.

_________________________

Душанка Тричковић